Potvrda iz Zagreba: Vučić bio u pravu, Srbija kupovala ono što može da je zaštiti

Analiza hrvatskog portala tportal pokazuje da Srbija danas raspolaže snažnijim kopnenim snagama, razvijenijom protivvazdušnom odbranom i većim kapacitetima domaće odbrambene industrije u odnosu na Hrvatsku, što potvrđuje da su ulaganja bila usmerena pre svega na jačanje odbrambenih sposobnosti, prenose mediji. 

Hrvatska i Srbija predstavljaju dve najznačajnije vojne sile u jugoistočnoj Evropi, ali svoje oružane snage razvijaju u različitim bezbednosnim okvirima. Hrvatska je članica NATO-a i oslanja se na saveznički sistem kolektivne bezbednosti, dok Srbija vodi politiku vojne neutralnosti i istovremeno sarađuje sa Zapadom, Rusijom i Kinom. Upravo te razlike odražavaju se na strukturu naoružanja, modernizaciju i vojnu doktrinu.

Srbija ima brojčanu prednost

Jedna od najvećih razlika između dve vojske jeste broj pripadnika. Vojska Srbije raspolaže sa oko 30.000 do 32.000 aktivnih pripadnika i približno 50.000 rezervista, dok Hrvatska vojska ima između 15.000 i 20.000 profesionalnih vojnika i oko 20.000 rezervista. Takav odnos Srbiji omogućava formiranje većeg broja borbenih jedinica i veću sposobnost za izvođenje dugotrajnijih kopnenih operacija.

Veća vatrena moć kopnenih snaga

Prema analizi, Srbija raspolaže većom količinom teškog naoružanja. Okosnicu oklopnih snaga čine modernizovani tenkovi M-84AS1 i M-84, uz tenkove T-72MS, dok artiljerijsku podršku obezbeđuju samohodne haubice Nora B-52, višecevni raketni sistemi Oganj i Tamnava, kao i domaća oklopna vozila Lazar 3 i Miloš.Prema javno dostupnim procenama, Srbija ima više od 240 glavnih borbenih tenkova i gotovo četiri puta više samohodne artiljerije od Hrvatske.

Hrvatska, s druge strane, raspolaže manjim brojem tenkova M-84A4, ali poseduje veoma kvalitetne nemačke samohodne haubice PzH 2000, koje se smatraju među najpreciznijim artiljerijskim sistemima u Evropi.

Prednost Srbije u protivvazdušnoj odbrani

Jedna od najvećih prednosti Srbije nalazi se u oblasti protivvazdušne odbrane. Vojska Srbije raspolaže kineskim raketnim sistemom srednjeg dometa FK-3, modernizovanim sistemima Kub i Neva, kao i sistemima Pancir S1 namenjenim zaštiti od aviona, helikoptera i bespilotnih letelica.

Nasuprot tome, hrvatska protivvazdušna odbrana zasniva se na sistemima kratkog dometa Mistral 3 i integrisana je u NATO-ov sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane, oslanjajući se u velikoj meri na savezničke kapacitete.

Razvijenija domaća odbrambena industrija

Prednost Srbije ogleda se i u razvijenijoj namenskoj industriji. Domaće fabrike proizvode oklopna vozila, artiljerijske i raketne sisteme, bespilotne letelice i municiju, a izvoz vojne opreme predstavlja važan segment srpske privrede.

Hrvatska namenska industrija specijalizovana je za proizvodnju jurišnih pušaka VHS-2, pištolja HS, zaštitne opreme, komunikacionih sistema i pojedinih oklopnih vozila, uz značajno prisustvo na tržištu lakog naoružanja, ali sa manjim proizvodnim obimom.

Analiza hrvatskog portala zaključuje da Srbija raspolaže većim brojem aktivnih pripadnika, snažnijim kopnenim snagama, razvijenijom višeslojnom protivvazdušnom odbranom i većom domaćom odbrambenom industrijom, dok Hrvatska svoju bezbednost u značajnoj meri gradi kroz članstvo u NATO-u i oslanjanje na savezničke kapacitete.