Bojan Dimitrijević za "Kompas": "Paket ekonomskih mera"

Tekst Bojana Dimitrijevića za "Kompas" prenosimo u celosti:

"Ako je Vidovdan simboličan srpski praznik koji nije samo sećanje na Kosovski zavet, već i dan kada se sve vidi i kada se određuje budućnost Srbije, onda na osnovu 27. juna možemo zaključiti da će narednih godinu dana proći u znaku povišenih temperatura (što od globalnog zagrevanja, što od političkih previranja), političkih skupova i izbornih aktivnosti. Meni lično, Vidovdan uvek simbolički i proročki nagoveštava sadržaj dolazeće godine, pa sam čvrsto ubeđen da će ta simbolika funkcionisati i kada je reč o Srbiji, za koju je Vidovdan verovatno najvažniji praznik.

Sam predsednik Srbije najavio je da će uskoro podneti ostavku, što će otvoriti pitanje prevremenih predsedničkih, a verovatno i parlamentarnih izbora do kraja ove godine. Gotovo istovremeno (u ponedeljak 29. juna) najavljen je paket ekonomskih mera koji verovatno predstavlja uvod u izbornu godinu. Razume se, imajući u vidu sadržaj tih mera, opozicija je odmah osporila ne samo njihov sadržaj, već i tajming (trenutak u kome su predložene), mada se sigurno može tvrditi da je to, gotovo svuda, uobičajena politička praksa i da vlade i vladajuće stranke često pribegavaju nizu investicionih i ekonomsko-socijalnih mera u izbornom ciklusu i u izbornoj godini. U ekonomskoj i makroekonomskoj politici to se čak naziva i teorijom političkih ciklusa, čija je suština da u izbornoj godini vlade pokreću neku vrstu investicionih aktivnosti ili primenjuju određene ekonomske i socijalne mere koje imaju karakter preraspodele dohotka u korist onih glasača za koje se pretpostavlja da pripadaju izbornom telu vladajuće stranke. Ključna teza teorije političkih ciklusa jeste da to može dovesti do inflacionih pritisaka u godinama posle izbora (u pokušaju smanjenja nezaposlenosti) i rasta budžetskog deficita usled investicija i dohodno-socijalnih mera.

Pogledajmo koji je sadržaj ekonomskih mera predloženih od strane predsednika Vučića. Mere se mogu grupisati u pet osnovnih područja, a šesto je uslovno i zavisiće od ekonomskih rezultata u rastu BDP:

Jednokratna pomoć penzionerima; 2) jednokratna pomoć socijalno ugroženom stanovništvu; 3) jeftiniji lekovi; 4) vaučeri za odmor u Srbiji; 5) pomoć energetski ugroženim domaćinstvima; 6) mogući rast plata i penzija (što će zavisiti od dinamike rasta BDP u narednom periodu, tačnije ukoliko rast BDP premaši 3%).

Ukupan paket mera težak je oko 600 miliona evra, imaće jednokratan karakter i po tvrdnjama predsednika, neće ugroziti fiskalnu stabilnost Srbije.

Neke od mera predsednik je obrazložio konkretno, a neke je detaljnije kvantifikovao ministar finansija Siniša Mali, navodeći (u razgovoru za televiziju Prva) sledeće konkretne mere:

• Više od 1,6 miliona penzionera će krajem septembra dobiti jednokratnu pomoć razvrstanu u tri grupe: 35.000 dinara za one sa najnižim penzijama, 31.000 do 27.000 dinara za one čija je prosečna penzija do 56.000 dinara i 20.000 dinara za sve ostale penzionere;

• Po 25.000 dinara dobiće građani koji primaju socijalnu pomoć (oko 150.000 njih), porodice koje primaju dečji dodatak (biće obuhvaćeno oko 160.000 dece u 82.000 porodica) i 91.000 boraca će primiti po 10.000 dinara;

• Penzioneri čija penzija ne premašuje 80.000 dinara dobiće i 30.000 vaučera u vrednosti od 10.000 dinara po vaučeru koje će moći da iskoriste za odmor u Srbiji;

• U delu mera vezanom za energetski ugrožena domaćinstva biće produženo važenje Uredbe o energetski ugroženom kupcu, što znači da će primaoci socijalne pomoći moći da računaju na popuste za struju i gas od 20 do 40 odsto, a borci i penzioneri će imati i dodatni popust od 1.000 dinara za račune za struju;

• Posebna mera tiče se smanjenja cena pojedinih lekova koji su izuzetno važni za terapiju i održavanje zdravlja običnih građana, a vlada je za te namene izdvojila više od 100 miliona evra; cene ovih lekova biće u apotekama znatno jeftinije i to je rezultat pažljivog dogovora sa farmaceutskim kompanijama u Srbiji.

Ministar je posebno naglasio da Srbija trenutno na računu ima čak 560 milijardi dinara sredstava, od kojih su neka ušteđena tokom ove godine i zato primena navedenih mera neće povećati planirani budžetski deficit za ovu godinu (predviđen je deficit u iznosu od 3% BDP), da je rast BDP u prvom kvartalu ove godine bio 3,2% što je ohrabrujuće visok rast i da je sa predloženim merama upoznat i MMF koji ima misiju nadgledanja i nadzora nad našim javnim finansijama.

Možemo dati nekoliko osnovnih, preliminarnih ocena navedenih mera:

Prvo, mere imaju kratkoročni, jednokratni karakter i ne predstavljaju trajnu budžetsku obavezu vlade.

Drugo, ciljane su one grupe primalaca pomoći i jednokratnih isplata koje su socijalno i ekonomski najugroženije i koje su prethodnih godina podnele najveći teret fiskalnog prilagođavanja i inflatornih udara i rasta cena na životni standard građana. Pomoć za energente i lekove može dodatno ublažiti troškove života koji značajno opterećuju ovu grupu građana.

Treće, ove mere imaju karakter preraspodele dohotka – novčanih transfera i namenjene su stanovništvu sa najnižim primanjima koje ima visoku sklonost ka potrošnji, što može dodatno podstaći rast agregatne tražnje i stimulativno uticati na rast potrošnje i BDP u narednom periodu, jer je rast BDP vođen ličnom i investicionom potrošnjom države.

Četvrto, ove mere nemaju dugoročni strukturni karakter i nisu usmerene na promenu realnih privrednih faktora: rast produktivnosti, privredni rast, porast zaposlenosti, promenu privredne strukture. Ove mere ne povećavaju fiskalne prihode, već preraspodeljuju dohodak i mogu povećati budžetski deficit u kratkom roku.

Peto, ipak treba naglasiti da potencijalni rast BDP (usled rasta agregatne tražnje i lične potrošnje stanovništva sa najnižim primanjima) može imati realne efekte i može delovati neutralno na stanje budžeta. Vaučeri, bez sumnje, imaju izvestan pozitivni efekat na razvoj domaćih turističkih kapaciteta.

Stoga se pozitivni efekti mogu sumirati kao podsticanje potrošnje i agregatne tražnje, pospešivanje razvoja turizma i rasta BDP, smanjenje rizika od siromaštva i ublažavanje socijalnih problema. U okolnostima kada socijalne razlike u Srbiji rastu i kada su socijalni izdaci relativno niski (o čemu smo već pisali u kontekstu moguće reforme u ovoj oblasti), ove mere mogu imati značajan pozitivni efekat za popravljanje položaja penzionera i socijalno najugroženijih porodica i građana. Potencijalni rizik u primeni mera moguć je ukoliko dođe do rasta budžetskog deficita i određenih inflacionih pritisaka i ukoliko značajno uspori rast BDP kao posledica rata u Zalivu i energetske krize. Za sada se ovaj scenario ipak čini manje verovatnim.

Nešto širu ekonomsku analizu zahtevaju mere koje se odnose na snižavanje cena određenih važnih ciljanih lekova. Zato je potrebno nešto reći o tržištu lekova, snabdevenosti, načinu na koji funkcioniše kod nas, izdacima za lekove u odnosu na plate, kao i poređenju sa zemljama kao što su Rusija, Hrvatska i Nemačka.

Tržište lekova u Srbiji je stabilno i dobro snabdeveno, mada povremeno postoje nestašice pojedinih lekova. Te nestašice su, pre svega, posledica prekida i poremećaja lanaca globalnog snabdevanja i proizvodnje, a cene lekova koji se izdaju na recept spadaju među pristupačnije u Evropi. Cene lekova koji se izdaju na recept su u poređenju sa susedima niže nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a slične su kao u BiH, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji (koje su kao i Hrvatska, članice EU). Lekovi koji se izdaju na recept su na režimu kontrole od strane države i za većinu lekova na listi RFZO (Republički fond zdravstvenog osiguranja) se plaća malo učešće, ili su ti lekovi besplatni. Kod lekova i preparata čiju cenu ne odobrava država (suplementi, vitamini, analgetici), njihova cena je znatno viša i ponegde čak viša i nego kod zemalja EU, mada je reč o proizvodima koji nemaju prvorazredni medicinski prioritet, što treba primetiti.

Evo nekoliko važnih podataka kada analiziramo tržište lekova. Prema procenama ALIMS (Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije – redovni godišnji izveštaji o prometu i potrošnji lekova u humanoj upotrebi), oko četiri petine ukupnog prometa lekova u Srbiji (80%) izdaje se na recept. To je potpuno dominantni deo tržišta. Prema poslednjim zvaničnim dostupnim podacima istraživanja ALIMS sa kraja 2023. godine, ukupan promet lekova u Republici Srbiji je oko 218 milijardi dinara ili približno 1,86 milijardi evra, a sada je ta brojka sigurno premašila 2 milijarde evra. Reč je zaista o ogromnim sredstvima. Ako se u obzir uzme populacija nešto manja od 7 miliona, dolazi se do prosečne godišnje potrošnje lekova po jednom stanovniku vredne 32.000 dinara ili 280 evra. To su značajni izdaci koji prosečno za četvoročlanu porodicu godišnje premašuju 1.000 evra, što predstavlja značajne porodične izdatke. Danas je ta cifra narasla na više od 300 evra po stanovniku, ili 1.200 evra za četvoročlano domaćinstvo. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, građani Srbije za lekove daju iz svog džepa 40–45%, RFZO daje 55–60%, a tek oko 2% se finansira iz privatnog zdravstvenog osiguranja.

Najveći deo izdataka iz samofinansiranja građana troši se na:

Lekove koji nisu potpuno pokriveni od strane RFZO;

• Stomatološke usluge (najvećim delom privatnom sektoru);

• Preglede i dijagnostiku u privatnim ordinacijama;

• Participacije u pojedinim zdravstvenim uslugama;

• Medicinska pomagala koja nisu u potpunosti pokrivena osiguranjem.

Tabela 1 daje orijentacioni uvid u godišnje zdravstvene troškove po izabranim zemljama (po jednom stanovniku) koji se plaćaju iz svog džepa:

Printskrin/Kompas

Vidimo da Srbija ima značajne troškove po stanovniku u poređenju sa drugim zemljama (sa približno sličnom strukturom i vrstom troškova) i to je jak razlog koji opravdava navedene mere Vlade Republike Srbije.

Ako sada ove troškove izrazimo relativno, s obzirom na veličinu prosečnih plata i udeo troškova u ukupnim platama, dolazimo do Tabele 2.

Printskrin/Kompas

Očigledno je da Srbija ima najveći udeo troškova zdravstvenih usluga i lekova u prosečnim platama, koji je dvostruko veći nego u Hrvatskoj i 6-7 puta veći nego u Nemačkoj. Ovaj podatak dodatno opravdava navedene mere Vlade i otvara prostor za druge reforme u zdravstvu.

Mogli bismo da navedemo i dve ilustracije koje se odnose na poređenje troškova određenih medicinskih usluga i lekova.

Porođaj (bez komplikacija)

Troškovi porođaja u Tabeli 3 su relativno slični, ali u Hrvatskoj i Nemačkoj, troškovi se nadoknađuju iz osiguranja, a u Srbiji se plaćaju iz svog džepa.

Printskrin/Kompas

Drugi primer možemo videti u Tabeli 4:

Antibiotici / terapija (10 dana)

Printskrin/Kompas

Kao što vidimo u Tabeli 4, cene antibiotika su približno slične, pri čemu je u Srbiji česta doplata i, naravno, prosečna plata je niža nego u ostale tri zemlje. Pregled interniste jeftiniji je u Rusiji, dok je cena slična kao u Hrvatskoj (u privatnom sektoru), a nešto skuplji u Nemačkoj, ali ga pokriva privatno zdravstveno osiguranje. Cena magnetne rezonance je najskuplja u Nemačkoj, sa pokrivenim osiguranjem i znatno višim standardom. Napominjemo da smo za ove uporedne podatke koristili statistiku Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Svetske banke (WB), OECD, RFZO, RSZ, kao i podatke nacionalnih zavoda za statistiku po zemljama, nacionalnih osiguravajućih fondova i ministarstava zdravlja, kao i podatke ALIMS (nacionalnog regulatornog tela u oblasti zdravstva – Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije).

U pogledu troškova samofinansiranja, podaci pokazuju da građani Rusije iz svog džepa finansiraju oko 30% ukupnih zdravstvenih troškova, dok građani EU imaju razvijen sistem osiguranja i privatnog osiguranja i iz svog džepa finansiraju najviše 15–20% ukupnih godišnjih zdravstvenih troškova. Poređenje sa Rusijom pokazuje da su zdravstveni sistemi relativno slični, s tim što Rusi imaju manje izdatke iz svog džepa i nešto niže troškove privatnih zdravstvenih usluga. U oba slučaja postoje: državna kontrola cena lekova, umerena doplata za većinu lekova, besplatna hitna pomoć, besplatno bolničko lečenje i razvijen sistem državnog osiguranja, kao i relativno razvijen privatni sektor. Hrvatska ima veću dostupnost javnih zdravstvenih usluga i manje čekanje, a Nemačka ima najniže izdatke za građane, jer osiguranje pokriva najveći deo troškova (razume se, fondovi osiguranja se alimentiraju iz doprinosa na plate). Budući da se u Srbiji ipak najviše plaća iz džepa, svaki oblik učešća države u pokrivanju troškova lekova i zdravstvenih usluga je dobrodošao i ima značajne pozitivne efekte na životni standard, naročito kod građana sa nižim primanjima.

Kao i obično, reakcije javnosti na mere vlade su podeljene i veoma različite. Budući da država planira da smanji troškove lekova za 10–40% mesečno, mere su pozdravili penzioneri, hronični bolesnici i pacijenti koji imaju značajne mesečne izdatke za lekove. Stručna i ekonomska javnost je uzdržana u pogledu toga da li mere (naročito zdravstvene) imaju trajniji karakter, koliko će uticati na budžetski deficit i na koji način će država nadoknaditi troškove. Komentari na društvenim mrežama takođe imaju širok raspon, ali većina građana ipak podržava ove mere. Opozicija tvrdi da mere imaju populistički karakter i da su tempirane kao privremene da bi povećale podršku birača u predstojećim izborima. Stručna ekonomska javnost ne osporava socijalni karakter mera, ali smatra da privredni rast i poboljšanje životnog standarda mogu da donesu samo dugoročne mere strukturnog karaktera. Na završetku teksta, da parafraziramo Danila Kiša iz pripovetke 'Časno je za otadžbinu mreti': istoriju pišu pobednici, opozicija fantazira (i kritikuje), izvesno je, međutim, da će većina građana imati koristi, ma koliko ove mere trajale i ma kojim povodom bile uvedene.

"