Uvodna reč tvorcima genocida: Streljali su u Kragujevcu, prvi brane Rezoluciju o Srebrenici

U ovakvoj atmosferi naša delegacija u Njujorku, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, pokušava da izbori što bolji ishod za Srbiju, ubedi države da Beograd osuđuje zločin, ali da genocida nije bilo, da se na srpske žrtve niko ne osvrće i da nije fer da se na leđa Srbije kači etiketa genocidne države.

Iako se do poslednjeg trenutka nije znalo da li će Nemačka, zbog preteškog istorijskog bremena koje nosi na svojim plećima, predstaviti nacrt spornog dokumenta, srpska delegacija dobila je informaciju da će predstavnik Berlina na Ist Riveru biti jedini koji će imati uvodnu reč i tražiti podršku rezoluciji.

Dakle, oni koji su pokrenuli klanicu Drugog svetskog rata, koji su patentirali koncentracione logore i gasne komore, koji su odgovorni za smrt najmanje 55 miliona ljudi, koji su u Srbiji uveli zloglasnu kvotu 100 ubijenih Srba za jednog ubijenog vojnika Vermahta, koji su streljali đake u Kragujevcu... sada su uvodničari u političkoj presudi bez presedana celom našem narodu!

Inače, stalna predstavnica Nemačke u UN Antje Lendertse bila je najaktivnija u antisrpskoj kampanji prikupljanja glasova za sramotni tekst, išavši lično u Keniju, te u latinoameričke zemlje kako bi lobirala za njegovo usvajanje. Posle njenog obraćanja visokom domu, očekuje se odgovor predsednika Vučića.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je da glasanje neće biti onako kako to zamišljaju tvorci rezolucije.

"Niko nije očekivao da će se Srbija tako jako suprotstaviti i da neće dozvoliti da, uz Holokaust i genocid u Ruandi, Srbi budu označeni praktično na posredan način kao odgovorni, kao moralno krivi pred savešću čovečanstva. Mi smo se suprotstavili toj vrsti nepravde, pravljenju veštačke hijerarhije među žrtvama u kojoj i srpske i druge žrtve ne bi bile obeležene na odgovarajući način, a Srbiji bi bila zalepljena etiketa. Ne bih da dižem očekivanja preterano, ali sigurno da stvari ne prolaze i da neće proći na način na koji su autori ovih rezolucija zamislili. Sve države se suočavaju sa ogromnim pritiskom nekih od najrazvijenijih zapadnih zemalja. I razgovarati u takvim okolnostima nije nimalo jednostavno. Mi se borimo za dobre međuljudske odnose između naroda u našem regionu, protiv podela, protiv svađa, ali i protiv hijerarhije među žrtvama. Da li ćemo posle ovog glasanja imati više prijatelja ili više partnera u svetu? Pa sasvim sigurno da ćemo imati mnogo više onih koji nas poštuju, zbog toga što nismo dozvolili da budemo zgaženi", rekao je on.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da Zapad vrši veliki pritisak na zemlje za koje se očekuje da neće podržati rezoluciju o Srebrenici i dodao da iako rezultati glasanja neće ići u korist Srbiji, njima neće biti zadovoljne ni zapadne zemlje, jer očekuju dvotrećinsku većinu. Dodao je i da Srbija ima za protivnike najjače zemlje na svetu, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, SAD, Francusku, islamske države...

"Lično sam razgovarao sa 73 ministra spoljnih poslova, među njima i sa pokojnim šefom diplomatije Irana. Međutim, ovde se situacija menja iz dana u dan. Sada je novi ministar spoljnih poslova i on s njima sada obavlja te dodatne konsultacije. Mnoge zemlje će biti uzdržane prilikom glasanja u UN, ali su pravila takva da se računaju samo glasovi "za" i "protiv". Većina delegata uglavnom napusti salu prilikom glasanja ili su uzdržani čisto da se nikome ne bi zamerali", kaže ministar Dačić.

Shutterstock/David Remis Diez

Istoričar Predrag Marković smatra da cela priča oko rezolucije o Srebrenici u UN pokazuje da sila vodi međunarodnu politiku, a ne pravo i pravda, a da olako potezanje reči genocid ima veliku istorijsku posledicu.

"Ako svaki zločin nazovete genocidom, onda onih nekoliko pravih genocida gube na značaju. Ako je Srebrenica genocid isto kao i Aušvic, onda Aušvic i nije nešto naročit. Predlogom rezolucije o Srebrenici u UN otvara se Pandorina kutija i pravi presedan. Prvo bi mogla da se nađe Gaza pred UN, kao i žrtve raznih građanskih ratova u Africi kojih je daleko više nego u Srebrenici i celom ratu u BiH. Ako jedan veliki zločin, ali, ipak, lokalni, dobije naziv genocid, šta više neće biti genocid? Ako dođe do glasanja to će biti strašno zato što će izaći da glasaju oni koji će biti za rezoluciju. Oni koji nisu će biti uzdržani ili se neće pojavit", rekao je Marković.

Marko Blažić, iz Centra za društvenu stabilnost, naveo je da "srpsku delegaciju čeka izuzetno teška borba":

"Vrlo je teško da rezolucija neće biti usvojena, ako pogledamo samo države koje su kosponzori - Turska, Nemačka, Slovenija, jake države koje lobiraju za tu rezoluciju. Najave Kine i Mađarske da će glasati protiv pokazuju da je Srbija uspela svojim tradicionalnim partnerima da objasni da je ovo jedna politička rezolucija koja želi da nametne kolektivni genocid srpskom narodu, i kao posledicu da ima ukidanje Republike Srpske", kaže on.

Blažić je dodao da "kod samog termina genocid postoji problem zato što je on kao takav definisan 1948. zbog čega genocidi koji su se desili pre toga ne mogu tako da budu okarakterisani u UN", kao na primer genocid Turaka nad Jermenima iz 1915.

"Svakako imate Drugi svetski rat, genocid u NDH, u Africi, u Ruandi se desio genocid kada je ubijeno više od 800.000 pripadnika drugog plemena. To su neki primeri koji su nesporno genocid i kada uporedite zločin koji se desio u Srebrenici sa ovim epskim stradanjima Jermena, Jevreja, Srba u NDH, vidi se da je ovo čisto politička rezolucija", naveo je Blažić.