Tramp je gotov; Svet čekaju ova tri scenarija

Za republikance, ali i za Ameriku i ostatak sveta, najvažnije je dugoročno pitanje što će se dogoditi nakon Trampovog odlaska. Prema američkom Ustavu, on se više ne može kandidovati za predsednika, pa Republikanska stranka, nakon decenija njegovog političkog uticaja mora pronaći naslednika.

Kakva je zapravo Trampova zaostavština?

Iako je Tramp obećavao ekonomski preporod i povratak američke moći, njegov drugi mandat obeležili su neshvatljiv rat sa Iranom, carinski ratovi sa saveznicima i pretnje Grenlandu i Kanadi. 

Takođe, tu su i optužbe za sukob interesa i lično bogaćenje, kao i brutalne imigracione racije, zbog kojih kritičari njegovu službu ICE upoređuju s Gestapom.

Istovremeno je nastavio transformaciju politike u spektakl, uz vređanje, teorije zavere i bizarne, veštačkom intelijencijom generisane montaže koje su objavljivane čak i na službenim kanalima Bele kuće.

Prvi scenario: Radikalni trampizam

Tanjug/AP Photo/Phelan M. Ebenhack

Jedna je mogućnost da Republikanska stranka nastavi Trampovu politiku i nakon njegovog  odlaska. Takav smer podrazumevao bi nastavak restriktivne imigracione politike, ekonomskog protekcionizma i nepovjerenja prema međunarodnim institucijama.

O tome se unutar stranke raspravlja već mesecima. U Rojtersovoj analizi iz septembra republikanski zvaničnici i konzervativni analitičari ocenili su da se stranka verovatno neće jednostavno vratiti politici Ronalda Reagana. 

Ključno je pitanje koliko bi takav trampizam bio radikalan.

Dok bi deo republikanaca mogao pokušati da ublaži najkontroverznije aspekte Trampove politike, drugi bi iz izbornog poraza mogli izvući upravo suprotan zaključak.

Drugi scenario: Umerenija, ali i dalje izolacionistička MAGA

Podele unutar pokreta MAGA nisu tako jednostavne. Među zagovornicima tvrdog trampizma ima i onih koji se protive američkim vojnim intervencijama. Jedan od njih je Stiv Benon, bivši Trampov glavni strateg, koji zagovara izrazito nacionalističku i protekcionističku politiku, ali se oštro protivi ratu protiv Irana. 

Uz Benona, tom krilu pokreta MAGA pripada i konzervativni komentator Taker Karlson, koji zagovara politiku "Amerika na prvom mestu", ali se takođe protivi američkim vojnim intervencijama. Upravo se u tom smeru počeo pozicionirati potpredsednik Džej di Vens, koji je nakon republikanskog poraza otvoreno kritikovao rat protiv Irana.

Vense je nakon izbora izdvojio četiri zahteva nezadovoljnih Trampovih birača: završetak rata, smanjenje troškova života, povratak politici "Amerika na prvom mestu" i promenu američkog odnosa prema Izraelu. Njegovu analizu podržao je i Donald Tramp Mlađi, što pokazuje da takva razmišljanja imaju podršku i u delu Trampovog najbližeg političkog kruga.

Treći scenario: Povratak tradicionalnim republikancima

EPA/WILL OLIVER / POOL

Treća mogućnost jeste da republikanci nakon Trampovog odlaska pokušaju da obnove tradicionalni konzervativizam, koji je decenijama obeležavao stranku.

Takav zaokret već zagovaraju pojedini republikanci. Među mogućim predsedničkim kandidatima takvom je pristupu bliži američki državni sekretar Marko Rubio, koji je pre ulaska u Trampovu administraciju pripadao tradicionalnijem republikanskom krilu.

Ipak, povratak starom republikanizmu bio bi složen jer je Tramp tokom proteklog desetljeća duboko promenio stranačku bazu.

Težak zadatak

Potencijalne Trampove naslednike pritom čeka još jedan problem - moraće da se distanciraju od najnepopularnijih delova Trampove ostavštine, a istovremeno da zadržati podršku njegovih birača.

To će biti posebno teško dok je Tramp još predsednik i zadržava snažan uticaj na stranku. 

Jasno je da će budućnost Republikanske stranke zavisiti i od toga kakvu će alternativu ponuditi demokrate. Ni njihova uverljiva izborna pobeda nije rešila unutrašnje podele između umerenog i progresivnog krila, a stranku tek očekuje izbor predsedničkog kandidata za 2028. godinu.

Što sve to znači za svet?

Rawpixel.com / Shutterstock.com

Za ostatak sveta najvažnije je pitanje hoće li Trampov odlazak značiti i povratak predvidlivoj američkoj spoljnoj politici. 

Odgovor, kako prenosi Index, nije jednostavan jer su se neki procesi, pre svega postupno američko udaljavanje od Evrope i sve izraženije suparništvo s Kinom, razvijali i pre njegovog dolaska na vlast.

Za Evropu je posebno važno pitanje bezbednosti. Čak ni povratak tradicionalnijih republikanaca ili pobeda demokrata ne bi nužno značili obnovu američke uloge kakvu je kontinent poznavao pre Trampa. 

Prema analizi "Čatam hausa", među demokratama i republikancima postoji široka saglasnost da evropske države moraju preuzeti veću odgovornost za svoju odbranu. 

To ne znači da bi odnos prema Rusiji ostao isti. Demokratski Kongres mogao bi zauzeti znatno čvršći stav prema Moskvi. 

Ni odnosi s Kinom ne bi se nužno znatno promenili. Suprotstavljanje jačanju kineskog ekonomskog i vojnog uticaja jedno je od retkih područja američke politike oko kojih postoji šira međustranačka saglasnost.

Oslabljeni Tramp ne mora da znači mirniji svet

Postoji, međutim, još jedan problem. Tramp ostaje predsednik do januara 2029. godine, a politički poraz ne mora značiti da će tokom preostalog mandata voditi umereniju spoljnu politiku.

Neki analitičari su upozorili da bi aktuelni američki predsednik mogao još više pažnje da posveti sopstvenoj političkoj zaostavštini. 

Među mogućnostima spominje se i pokušaj postizanja velikog međunarodnog sporazuma, ali i nova vojna eskalacija protiv Irana.

Sličnu zabrinutost izražavaju i evropske diplomate. Jedan od njih izjavio je za Juronjuz da bi Tramp nakon izbornog poraza mogao biti više "besni pas".

Zato Trampov izborni poraz ne znači da će se američka politika uskoro vratiti na staro. Republikanci bi tek trebalo da odluče hoće li nastaviti njegov politički projekt ili se od njega odmaći, demokrate moraju ponuditi svoju alternativu, a Earopa i ostatak sveta suočavaju se s mogućnošću da se Amerika ni nakon Trampa neće vratiti ulozi kakvu je imala prethodnih decenija.