Jugoslavija kao metafora ili večita zabluda?

Kako navodi portal 24sedam, na Pesmi za Evroviziju, gde se bira numera koja će predstavljati Srbiju, ove godine izdvojila se pesma Jugoslavija, koja je gotovo odmah izazvala oprečne reakcije i ponovo pokrenula staro pitanje – kolika je žal za zemljom koje nema više od 30 godina?

"Jugoslavija je metafora i Jugoslavija je san. Moja pesma govori o ljubavi, ljudima, jedinstvu i nadi" – ovako o svojoj pesmi govori pevačica Zejna, koja je izvodi, a dok slušate pesmu i čitate njen tekst, ne čujete i ne vidite ime nekadašnje zemlje, nigde se ne pominje zemlja koje više nema u bukvalnom smislu, već, kako napominje i ona, samo kroz metaforu. 

Ipak, kako piše 24sedam, postavlja se pitanje – koja je zaista prva asocijacija mnogima kada govore o Jugoslaviji danas?

Neki bi na ovo pitanje odgovorili jednostavno – rečju "raspad". I da, u ljubavnom odnosu često dolazi do raspada, raskida i mnoge se veze završavaju loše. Ipak, kako to da se uglavnom i najčešće samo u Srbiji, na Jugoslaviju gleda sa nostalgijom, ili se ona koristi kao metafora za ljubav?

Takođe, ovaj portal ističe da se nameće i pitanje – kako je moguće da je opet tema jedna država koje više nema, država koju su rasturili pre svega iznutra, Hrvati i Slovenci, država koja je po mišljenjima mnogih bila veštačka tvorevina, silom stvorena i silom podeljena... Od one prve Jugoslavije, Kraljevine, pa do ove poslednje, u krvi ugušene i rasporene. 

Možda je Jugoslavija kao metafora namerno uzeta, što zbog provokacije, što zbog nade da će navodno nam bratski narodi koji su ušli u zemlju sa Srbima početkom 20. veka, izašavši iz jedne velike evropske imperije, možda udeliti neke više poene, ukoliko nas "Jugoslavija" bude predstavljala ove godine u Austriji.

Pesma verovatno i nema lošu ideju, niti poruku, ali je sporna metafora jer ponovo otvara mnoga pitanja ali i rane Srba koji su raspadom Jugoslavije izgubili porodice, domove i zavičaj.

Ali o tome, po navici, ne sme da se govori u javnom diskursu a ni u umetničkom prikazu bilo kakvih događaja sa kraja 20. veka. Jer Srbi su po mišljenju levo-liberalnih i navodno kultivisanih (svezubih) Srba uvek i za sve krivi, Srbi su širili nacionalizam, a izgubili su vekovne zavičaje i ljude, ali svojom krivicom, a bombardovanje je za njih samo kazna?

Ipak, kako piše 24sedam, ne možemo tvrditi da pesma zagovara političku obnovu Jugoslavije, ali koristi je kao metaforu za pomirenje i ljubav uprkos različitostima. 

Opširnije pročitajte na portalu 24sedam.