Mediji: Kako se mandat omiljenog tužioca Kandićeve u Ratnim zločinima poklopio sa talasom hapšenja Srba na KiM

Lazića izvori iz tužilaštva za ratne zločine direktno optužuju da je jedan od onih koji je albanskim tužiocima iz Prištine predao poverljiva dokumenta o Srbima koji su učestvovali u odbrani Kosova i Metohije od terorističke UČK, a nakon čega je usledilo masovno hapšenje sa montiranim optužnicama. 

Kao proveren čovek demokratskog režima, Lazić nagrađen pozicijom šefa jednog vojvođanskog tužilaštva, a u toku  političke reforme, 2009. godine bez ijednog rešenog predmeta preskočio čitav stepenik rada u Višem javnom tužilaštvu i nagrađen pozicijom tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Vojvodini, piše Vaseljenska.

Za razliku od svojih kolega koji su godinama radili složene predmete, Radovan Lazić je apelacioni tužilac postao bez dana iskustva u vođenju ozbiljnih istraga, a ono što je najgore, on ni posle 15 godina na toj funkciji nema apsolutno nikakvih rezultata iza sebe. Ipak taj nerad ga nisu sprečavali da u javnosti istupa kao nekakav vrsni pravnik i daje kritike svojim kolegama.

2019. godine po nalogu Zagorke Dolovac, Lazić procenjen kao kadar koji je svestan svoje nekopentencije a opet spreman na sve da napreduje u karijeri, biva upućen u Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, krajnje delikatnu poziciju sa platom od pola miliona dinara.

Kako navodi Vaseljenska, u fokus javnosti je i došao nakon što je u javnost procurela njegova fotografija u vrlo bliskom zagrljaju sa tužiteljkom za ratne zločine tzv. Kosova Dritom Hajdari. A ono što se poklapa sa njegovim dolaskom na poziciju u tužilaštvo za ratne zločine jeste i početak masovnih hapšenja Srba sa prostora Kosova i Metohije, sa izmišljenim optužnicama zbog navodno počinjenih ratnih zločina na prostoru srpske okupirane teritorije.

Izvori iz tužilaštva navode kako je upravo zahvaljujući Radovanu Laziću i njegovim vezama sa tužiocima sa prostora lažne države Kosovo, ali i kroz saradnju nevladinog sektora, broj optužnica protiv Srba naglo porastao, navodi Vaseljenska.

Da ta tvrdnja nije bez osnova i nešto što će tužilac Lazić, kad-tad morati da objasni, potvrđuje i činjenica da je kao jedan od omiljenih tužilaca Nataše Kandić, čije udruženje Fond za humanitarno pravo je održalo na desetine konferencija i raznih drugih događaja na kojima se insistira na tezi da su na prostoru Kosova i Metohije kao i bivše Jugoslavije, jedini koji su činili zločine, bili isključivo Srbi, navodi taj portal.

Na većini ovih konferencija i događaja redovno je u prisustvu tužioca iz regiona i lažne tužiteljke nepostojeće države Drite Hajdari, jedan od učesnika bio i Radovan Lazić.

Nakon što mu je prestalo upućivanje i pošto je vraćen u Novi Sad u apelaciju, Lazić kao član CEPRIS-a, Udruženja tužilaca Srbije ali i istaknuti član političke inicijative PRoglas, nastavlja svoju aktivističku karijeru, ali van kancelarije i bavljenja svim onim "glupim zakonima", kako bi to objasnila njegova bliska koleginica iz istih ideoloških krugova, Bojana Savović.

Tokom poslednjih godinu dana istakao se jedino po kritikama upućenim režimu i prema kolegama koji su pokušavali da rade svoj posao. Svako hapšenje i optužnica protiv onih koji su dolazili iz redova blokadera nailazili su na kritiku Lazića.

Da li je neko vršio krivično delo nasilja, pokušaja ubistva ili krađe, za Lazića i njegove kolege iz Proglasa, to je irelevantno, sama činjenica da je neko deo blokaderskog pokreta je dovoljna kao pretpostavka nevinosti. Pa tako opravdavao i hapšenja dekanke Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, koja je osumnjičena za zloupotrebu položaja i to tako što je oštetila državu za 181 milion dinara. Umesto da kao tužilac podrži rad svojih kolega u borbi protiv korupcije i nezakonitog delovanja, Lazić čitavu situaciju predstavlja kao "zloupotrebu tužilaštva radi represije nad onima koji podržavaju blokade", piše Vaseljenska.

Naime on u izjavi za prozapadne medije kaže:

"Kreće i direktna zloupotreba tužilaštva u svrhu gole otvorene represije. Poslednji događaj koji to potvrđuje je hapšenje i određivanje kućnog pritvora dekanki Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Ali na to svi tužilački organi koji treba da štite samostalnost tužilaštva ćute".

Kada bi pravosuđe preuzeli ljudi poput Miše Majića, koji je takođe deo CEPRIS-a i Proglasa, a koji je kroz svoje najpoznatije delo "Deca zla" jasno stavio do znanja šta misli o ratovima devedesetih, gde je srpski narod predstavio kao oličenje krvoždernosti i iskonskog zla, ali i koji čuveniji kao sudija koji je oslobodio Gnjilansku grupu, šiptarske teroriste koji su osumnjičeni za najgore zločine nad Srbima. Ili Bojana Savović, tužiteljka koja svesno priznaje krivična dela, odavanje poverljivih podataka i saradnju sa kriminalnim grupama. Ili Ivana Pomoriški koja i dalje sanja ako se Vojvodina odvaja od Srbije a ona istovremeno pali beogradske sudove...

Kako se navodi, krajnje je neverovatno ko su lica koja predvode današnji skup i to vrlo simboličkog naziva – "Marš na pravosuđe". Dakle oni koji protiv interesa srpske države rade decenijama. Njihov aktivizam poslednjih godinu dana došao je do izražaja kao aktuelna tema, ali njihov ideološki rad, koji nije toliko javan, je daleko opasniji po čitav srpski narod nego što je reč o trenutnim političkim aktivnostima preko kojih koriste trenutno nezadovoljstvo naroda, zaključuje se.