Novi skandal u TOK-u: Odbijaju da istraže obračun klanova u Beogradu

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) ponovo je u centru pažnje nakon odluke da ne preuzme predmet i sprovede istragu ubistva Živka Bakića, koje se dogodilo 16. januara ove godine, navode mediji.

Kako prenose mediji, protiv Bakića se, prema optužnici ovog tužilaštva, vodio postupak zbog sumnje da je bio pripadnik kriminalne grupe poznate kao "Balkanski kartel", koja se tereti za krijumčarenje 324 kilograma kokaina iz Južne Amerike u više evropskih zemalja.

Iako je reč o osobi koja je bila obuhvaćena optužnicom za organizovani kriminal, a nadležnost JTOK-a u ovakvim predmetima propisana je zakonom, tužilaštvo je odlučilo da ne preuzme istragu ubistva. Ova odluka otvorila je pitanja o institucionalnoj nadležnosti i daljem toku postupka, prenose mediji.

U javnosti se sada očekuje dodatno pojašnjenje o razlozima takve odluke i o tome koji organ će voditi dalju istragu.

Operativna saznanja u ovom slučaju, prema izvorima upoznatim sa istragom, potkrepljena su dokazima koji zbog interesa postupka za sada ne mogu biti javno objavljeni. Ti podaci, kako se navodi, ukazuju na to da Aleksandar D. nije delovao sam, već da je imao snažnu logističku i operativnu podršku, i to ne samo od pripadnika kriminalnog klana, odnosno navodnih naručilaca ubistva, prenose mediji.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) jedino je tužilaštvo u zemlji koje je nadležno za pribavljanje i analizu komunikacija sa aplikacije „Skaj“, koju su koristila identifikovana lica, a na osnovu čijih poruka je, između ostalog, podignuta optužnica protiv Bakića u predmetu poznatom kao „Balkanski kartel“.

Kako prenose mediji, JTOK raspolaže značajno većim kadrovskim i tehničkim resursima za vođenje složenih istraga organizovanog kriminala, i to na više nivoa – od finansijskih tokova do međunarodne saradnje.

Ipak, iako je Više javno tužilaštvo u Beogradu prošle sedmice dostavilo spise predmeta radi ocene nadležnosti, postupajući tužilac u JTOK odlučio je da nema osnova za preuzimanje slučaja, uz obrazloženje da ne postoje dokazi o stvarnoj nadležnosti tog tužilaštva, te je predmet vraćen, pišu mediji.

Odluka je u delu javnosti protumačena kao još jedan u nizu spornih poteza JTOK-a. Kritičari podsećaju da je to tužilaštvo, uz saglasnost Vrhovnog javnog tužilaštva, u ranijim slučajevima preuzimalo predmete poput onih koji se odnose na EPS (slučaj Grčić) i navode o korupciji u vezi sa „nadstrešnicom“, što je izazvalo polemike o kriterijumima za utvrđivanje nadležnosti.

Mediji takođe navode da je JTOK nedavno preuzeo i predmet zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh, nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu, u saradnji sa policijom, sprovelo predistragu i, na osnovu ranije zaplene dve tone marihuane u Zemunu, došlo do informacija koje su dovele do nove velike zaplene.

Ovakvi potezi dodatno su podstakli raspravu o načinu raspodele nadležnosti u predmetima organizovanog kriminala i o kriterijumima po kojima se pojedini slučajevi preuzimaju ili odbijaju, pišu mediji.