Najveći evropski šampion u bolovanju je Nemačka

Kako se navodi, prema NZZ-u, nemački radnici prosečno izostaju 25 kalendarskih dana godišnje zbog bolovanja, što je ujedno i evropski rekord koji direktno ruši konkurentnost. Fabrike rade smanjenim kapacitetom, lanci snabdevanja pucaju, izvoz pada, a kompanije masovno sele proizvodnju u Poljsku, Češku, Mađarsku ili Aziju.

Realne brojke su alarmantne, prema Destatis-u (državna statistička služba) 2024. godine Nemci su prosečno izostajali 14,8 radnih dana (oko 20–22 kalendarska sa vikendima), dok se u 2025. navodi čak 23,9 dana. Telefonska bolovanja (do 5–7 dana bez pregleda) olakšava zloupotrebe, a političari poput Friedriha Merca već traže ukidanje ili strože kontrole – prvi dan bez plate, obavezni pregledi odmah, niži procenat isplate.

Privreda je u dubokoj krizi. Nakon tri godine stagnacije i recesije, prognoze za 2026. godinu su poražavajuće. Deindustrijalizacija je u punom jeku. Zatvaranje pogona, beg investicija, gubitak konkurentnosti prema zemljama sa nižim odsustvima sa posla zbog bolovanja. Takođe, raste ii broj korisnika socijalne pomoći, osim migranata sve je više i Nemaca koji rado prihvataju državnu pomoć. Nemačka koja je nekada važila za motor Evrope, postala je jedna lenja nacija kojoj privreda rapidno propada.

Problem masovnih bolovanja ne može se posmatrati izolovano, već kao deo šire društvene promene u kojoj se briše granica između socijalne sigurnosti i socijalne zloupotrebe. Sistem koji je decenijama bio oslonac radnika u vanrednim situacijama postao je uz minimalne kontrole, otvoren za manipulacije koje direktno pogađaju poslodavce i državni budžet. Kada izostanak sa posla nosi gotovo iste prihode kao i redovan rad, motivacija za povratak u proizvodni proces slabi, posebno u sektorima sa fizički zahtevnim poslovima. U takvom okruženju teret krize pada na one koji i dalje rade, dok se privreda guši pod rastućim troškovima i manjkom radne discipline.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

"Nemačka je klasičan primer kako preterana socijalna zaštita postaje ekonomski samoubica. NZZ ima pravo – ova 'kultura bolovanja' je jedan od ključnih faktora pada privrede. Milioni 'bolesnih' dana znače manje proizvodnje, veće troškove i gubitak tržišta. Pitanje nije da li će se ekonomija srušiti, već kada – za 5, 10 ili 15 godina, ako se ne preseče masovno izbegavanje rada. Rešenje mora biti radikalno – obavezni lekarski pregledi od prvog dana. Vreme za fine mere je isteklo  ili hitna promena, ili konačni kolaps industrijske sile Evrope".