Mrdić: Predao sam set pravosudnih zakona u skupštinsku proceduru; Nastavljam da radim na drugim zakonima

On je nakon toga izdao saopštenje za javnost.

"Set pravosudnih zakona od danas se nalazi zvanično u skupštinskoj proceduri.

Set pravosudnih zakona čini pet zakona koji predstavljaju izmene i promene postojećih zakonskih rešenja kojima se reguliše organizacija i nadležnost sudova, tužilaštava kao i Visokog saveta tužilaštva na kojima smo, moj tim i ja, završili rad.

U pitanju su PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU I PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O SUDIJAMA. 

Ovaj set zakona naći će se na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine zajedno sa izveštajem Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu koje u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu podnosi vrhovni javni tužilac Narodnoj skupštini. Kako je vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac pokazala nepoštovanje prema Narodnoj skupštini, koja ju je birala, narodnim poslanicima i građanima koji su birali članove parlamenta nedolaskom na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jedva čekam da čujem mišljenje ostalih narodnih poslanika o njenom radu. Očekujem da Narodna skupština usvoji Izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu čime počinje procedura za razrešenje vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac.

Set pravosudnih zakona radio sam zajedno sa grupom pravnih stručnjaka koji su činili ugledni pravnici, advokati kao i bivše sudije i tužioci. Izmene i dopune zakona su urađene na osnovu iskustva u funkcionisanju pravosuđa, pre svega tužilaštva, posle ustavnih promena koje je, kako po statistici, tako o suštinski, period sa slabijim rezultatima u borbi protiv kriminala i korupcije u odnosu na vreme pre promena Ustava. Davanje nezavisnosti tužilaštvu nije dovelo do efikasnijeg rada ovog organa, pravde za društvo, bržeg rasvetljavanja krivičnih dela i smanjenja kriminaliteta u društvu. Ove promene su dovele do politizacije tužilaštva čiji se rukovodioci, pre svih Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić, ponašaju kao da su lideri političke stranke a ne tužioci. Uticaj stranih centara moći kao i pojedinih država i njihovih tužilaštava na rad srpskog tužilaštva ne samo da su porasli već su institucionalizovani pa Dolovac i Nenadić više ne kriju da saglasnost za odluke koje donose, odnosno koga će da proganjaju, koga će da optužuju, kome će da unište posao i život, donose u konsultaciji sa centrima moći van Srbije. Pod njihovim rukovodstvom, tužilaštvo je postalo ne organ države i pravosuđa već oruđe za rušenje legalno izabranog predsednika Republike Srbije i Vlade. Izmene i dopune koje predlažemo primenjuju se, u ovoj ili onoj formi, u većini zemalja Evropske unije tako da su naša rešenja više usklađena sa evropskom praksom od postojećih rešenja.

Nastavljam da radim, sa svojim timom, na drugim zakonima iz oblasti pravosuđa za šta nam je potrebno još vremena, rad sa stručnjacima, konsultovanja uporedne prakse sa drugim zemljama, pre svega zemljama Evropske unije koje su najduže u njenom sastavu kako bih ponudio najbolja rešenja.

Očekujem da Narodna skupština što pre, u skladu sa Poslovnikom, održi sednicu na kojoj bi se raspravljalo o setu pravosudnih zakona kao i IzveštajU Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu koje u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu podnosi vrhovni javni tužilac Narodnoj skupštini", stoji u Mrdićevom saopštenju.