Petrov i Mrdić: "Neusvajanje izveštaja je jasna poruka o nedostatku poverenja Zagorki Dolovac"

Sagovornici su ocenili da se time otvara ozbiljno pitanje odgovornosti vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja se nije pojavila na sednici odbora na kojoj je trebalo da obrazloži rezultate rada tužilaštva.

Govoreći o ustavnom okviru, sudija Petrov je naglasio da je dolazak vrhovnog javnog tužioca pred Narodnu skupštinu obaveza, a ne pitanje ličnog izbora ili institucionalne pristojnosti.

"Vrhovni javni tužilac je dužan da dođe pred Narodnu skupštinu, da podnese izveštaj i da ga brani. Ustav kaže da on odgovara Skupštini. Problem je što Ustav ne predviđa šta se dešava kada se izveštaj ne usvoji", rekao je Petrov, ukazujući na propust u zakonodavnoj razradi ove ustavne norme.

Kako je objasnio, čak ni zakoni koji prate ustavni okvir ne određuju šta se dešava kada parlament odbaci izveštaj.

"Logična političko-pravna posledica bila bi ostavka vrhovnog javnog tužioca, jer parlament time jasno poručuje da rad tužilaštva nije zadovoljavajući. To je praksa u mnogim demokratskim državama; neusvajanje izveštaja je jasna poruka o nedostatku poverenja", naveo je Petrov za TV Pink. 

On je podsetio i na slučajeve političkog angažovanja pojedinih sudija i tužilaca u Srbiji, naglašavajući da se zaboravlja da sudije redovnih sudova imaju eksplicitnu ustavnu zabranu političkog delovanja, prenose mediji. 

"Sudija koji učestvuje na političkim tribinama i daje političke ocene krši Ustav. To je osnov za razrešenje", rekao je, dodajući da i sudije Ustavnog suda, iako nemaju identično ograničenje, "moraju da se čuvaju eksplicitnog političkog delovanja".

U nastavku je izneo i zabrinutost oko postupanja Visokog saveta tužilaštva, koji bi trebalo da ima ključnu ulogu u ovakvim situacijama. Istakao je da je problem što istaknuti pravnici koji su članovi tog tela nisu izabrani od strane Narodne skupštine, jer je, kako kaže, "u tom trenutku ušlo linijom manjeg otpora".

"Istaknuti pravnici nisu tamo da brane pojedince u tužilaštvu, nego da obezbede ravnotežu. Oni vuku legitimitet od Skupštine, ma koliko posredno. Ako tu ravnotežu ne obezbede, može doći do otuđenja jedne grane vlasti", rekao je Petrov.

On je naglasio i da se često pogrešno izjednačava tužilaštvo sa sudskom granom vlasti.

"Tužilaštvo nije sudska vlast u strogom smislu reči. Ono je hibridni organ: funkcionalno bliže pravosuđu, ali organizaciono i po odgovornosti bliže izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Zato vrhovni javni tužilac mora da se pojavi pred Skupštinom, jer Skupština je ta kojoj odgovara", zaključio je.

Poslanik Uglješa Mrdić osvrnuo se na politički i institucionalni kontekst sednice Odbora za pravosuđe, ukazujući da se vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac nije pojavila pred narodnim poslanicima uprkos tome što je, kako kaže, obavezna da to učini.

"Nije se udostojila da dođe. Svuda u Evropi poštuje se mišljenje parlamenta. Mi smo tri i po sata iznosili argumentovane kritike", rekao je Mrdić.

Prema njegovim rečima, sednica je bila napeta, a pojedini zamenici tužioca imali su „neprimerene reakcije“, dok je deo opozicionih poslanika napustio sednicu pre glasanja.

"Na kraju nas je ostalo 11 i jednoglasno smo glasali protiv izveštaja. To se nikad nije desilo u istoriji Srbije. U svakoj drugoj državi tužilac bi posle ovoga podneo ostavku", izjavio je Mrdić.

On je ocenio da je saopštenje tužilaštva nakon sednice bilo "neshvatljivo", jer su, prema njegovim rečima, pokušali da predstave kao da poslanici treba njima da polažu račune.

"Nas bira narod. Niko nije iznad države i Ustava — pa ni vrhovni javni tužilac. Zagorka Dolovac je nervozna jer smo mi izrazili narodnu volju", rekao je.

Govoreći o Tužilaštvu za organizovani kriminal, Mrdić je rekao da smatra logičnim da ono pređe u nadležnost Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ne kao ukidanje, već kao racionalizacija sistema.

"To nije ukidanje, nego reorganizacija. I dalje će raditi u skladu sa svojim ovlašćenjima. Ali ne možemo da imamo situaciju da Nenadić štiti kriminalce i ide po ambasadama lobirajući protiv izabrane vlasti", rekao je Mrdić, ocenjujući da deo tužilaštva i deo pravosuđa "očigledno učestvuju u političkim procesima".

Sagovornici su se saglasili da neusvajanje izveštaja nije samo tehnička odluka, već političko-institucionalni signal o dubokom nedostatku poverenja u rad tužilaštva tokom protekle četiri godine, te da će naredni potezi Visokog saveta tužilaštva i same Zagorke Dolovac biti ključni za dalji razvoj situacije.