Završena sednica Skupštine; Poslanici usvojili svih 48 tačaka dnevnog reda; Usvojen i zakon o legalizaciji

Sednica Skupštine Srbije završena je danas glasanjem o svih 48 tačaka dnevnog reda, a predsedavajuća sednicom, potpredsednica Skupštine Marina Raguš zaključila je prvu sednicu jesenjeg zasedanja.

Poslanici Skupštine Srbije izglasali su danas 30 predloga zakona koji se odnose na potvrđivanje međunarodnih sporazuma i više finansijskih ugovora.

Među usvojenim zakonima su i Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji) između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Turske o saradnji u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama, kao i Sporazum o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravilnika UN za vozila sa točkovima, opremu i delove.

Poslanici su usvojili i Sporazum o zajmu (Dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije) izmedju Srbije i Medjunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad B između Srbije i Evropske investicione banke.

Poslanici su prethodno usvojili prvih osam zakona, medju kojima su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, Zakon o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i Izmene i dopune Zakona o posevnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027.
 

Poslanici usvojili Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, koji ima za cilj usklađivanje sa evropskim standardima i obezbeđivanje boljeg kvaliteta i bezbednosti semena i sadnog materijala na tržištu.

Ovim zakonom uređuje se proizvodnja, kontrola proizvodnje, dorada, kvalitet, pakovanje, obeležavanje, stavljanje na tržište, postkontrolno ispitivanje i uvoz određenih grupa i vrsta semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao i druga pitanja od značaja za oblast semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na grupe i vrste semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, i to na žitarice, industrijsko bilje, repu, krompir, krmno bilje, povrće, voće, vinovu lozu, hmelj, kao i na ukrasno bilje čije se seme i sadni materijal proizvodi i stavlja na tržište.

Zakon predviđa da resorni ministar propisuje maksimalnu količinu semena i sadnog materijala koja se može koristiti kao uzorak, za pojedine grupe i vrste poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao i vrstu semena i sadnog materijala starih sorti koje se tradicionalno gaje na odredjenom području i koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.

Zakonom je predviđeno i uvođenje jedinstvenog registra semena i sadnog materijala, kao i obavezna sertifikacija, što znači da sve što se nađe na tržištu mora da ispunjava jasno propisane i stroge uslove kvaliteta i na taj način obezbeđuje se veća sigurnost za poljoprivredne proizvođače, ali i za krajnje korisnike.

Proširen je i obuhvat zakona na više sorti, uvode se i nova pravila za registraciju sorti i proizvođača, kao i pojačane inspekcijske kontrole i propisivanje kazni za nepoštovanje zakona.

Zakon usklađuje domaće propise sa pravnim tekovinama Evropske unije, što olakšava izvoz i uvoz semena i sadnog materijala.

Predviđene su i strože kazne za nepoštovanje zakona, s ciljem suzbijanja nelegalne trgovine i neproverenog semena i sadnog materijala.
 

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Belgrejd 2027, čijom će se primenom ubrzati izgradnja objekata potrebnih za realizaciju izložbe.

Kako se navodi u obrazloženju, izmene su neophodne imajući u vidu specifičnost objekata koji bi trebalo da se izgrade za potrebe izložbe, pre svega paviljona koji će predstavljati izložbeni prostor učesnika pri čemu se ne odstupa od pravila kojima se regulišu stabilnost, bezbednost i sigurnost za upotrebu izgrađenih objekata.

Izmene su uslovljene potrebom da se obezbedi pravovremena izgradnja svih objekata i prateće infrastrukture neophodne za održavanje izložbe, imajući u vidu da se radi o objektima različite namene i konstruktivnih karakteristika.

Predviđeno je da se objekti i infrastrukturni objekti u okviru prostornog plana, kao i oni koji nisu obuhvaćeni prostornim planom, ali predstavljaju neophodnu infrastrukturu, odnosno neposredno su u funkciji objekata koji su izgradjeni u okviru prostornog plana, za koje je izdata gradjevinska dozvola, privremena gradjevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova, mogu koristiti, odnosno pustiti u rad, kao i priključiti na komunalnu i ostalu infrastrukturu po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled.

Taj izveštaj bi obavezno sadržao konstataciju da su ispunjeni osnovni zahtevi za objekat propisani zakonom kojim se uredjuje planiranje i izgradnja objekata i predlog da objekat može da se koristi, odnosno pusti u rad.

Komisija za tehnički pregled iz Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, izdavala bi pozitivan izveštaj o ispunjenosti uslova za korišćenje, odnosno puštanje u rad za objekte koji ispunjavaju osnovne zahteve propisane zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.

Predloženo je da se objekti i infrastrukturni objekti mogu koristiti, odnosno pustiti u rad najduže 24 meseca počev od dana izdavanja pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled.

To podrazumeva proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvodjenje radova, kao i kontrolu uskladjenosti izvedenih radova sa gradjevinskom dozvolom, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Komisija bi potvrđivala provere koje se odnose na mehaničku otpornost i stabilnost, bezbednost u slučaju požara, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštitu od buke i sve druge provere kojima se utvrđuje da li je objekat siguran za upotrebu.

Ukoliko bi svi uslovi za bezbedno korišćenje objekata bili ispunjeni komisija bi izdala pozitivan izveštaj o ispunjenosti uslova za korišćenje, odnosno puštanje u rad objekta.

U obrazloženju se navodi da iako se ovo rešenje razlikuje od rešenja propisanog zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, njime se ne umanjuje bilo kakav zahtev u vezi sa očuvanjem bezbednosti, kao i obezbeđivanjem efikasnosti izgradnje objekata neophodnih za sprovođenje i organizaciju izložbe i ispunjenje preuzetih međunarodnih obaveza.

Zakonom je predviđeno da za postavljanje i uklanjanje paviljona za učesnike, koji se nalaze unutar objekata, ministarstvo izdaje privremenu građevinsku dozvolu, dok izvodjenje radova može da otpočne po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled o korišćenju, odnosno puštanju u rad objekata unutar kojih se postavljaju i uklanjaju paviljoni za učesnike.

Pri tom bi Vlada Srbije bliže uređivala uslove, način i postupak za korišćenje, odnosno puštanje u rad objekata, sadržaj izveštaja komisije za tehnički pregled objekata, kao i pravila za postavljanje i uklanjanje paviljona za učesnike.
 

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene Zakon sudskim taksama, kojima se sudske takse usklađuju sa troškovima života sa ciljem poboljšanja položaja zaposlenih u pravosuđu.

Ministar pravde Nenad Vujić je govoreći u Skupštini Srbije o ovim izmenama rekao da će sudske takse biti uvećane za oko 10 odsto.

On je naglasio da se izmenama pored poboljšanja statusa zaposlenih, unapređuje ceo sistem pravosuđa i vodi ka eri digitalizacije.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojima se garantuje pravo na jedini dom građanima Srbije, što propisuje i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Za ovaj zakon glasalo je 142 poslanika, a jedan nije glasao. Izmenama je predviđeno da je nepokretnost koja ne može biti predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja je ona koja je u isključivoj svojini izvršnog dužnika i u kojoj živi.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o informacionoj bezbednosti, koji između ostalog podrazumeva osnivanje Kancelarije za informacionu bezbednost.

Za zakon je glasalo 135 poslanika, predviđa da Kancelarija za informacionu bezebrdnost počne da radi 1. janura 2027. godine, a ima cilj da udruži postojeće resurse u oblasti informacione bezbednosti i time poboljša odgovor Srbije na izazove u toj oblasti.

Dužnost Kancelarije je da hitno reaguje i da aktivno učestvuje u otklanjanju incidenata koji mogu da naruše bezbednost IKT sistema od posebnog značaja, kao i da ugroze funkcionisanje države, privrede i građana. Zakon takođe predviđa procedure u slučaju incidenata koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost u Srbiji.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, kojima se omogućava pojednostavljenje postupka upisa prava na nepokretnostima i uvode stroži mehanizmi kontrole rada geodetskih organizacija.

Izmenama se rešavaju problemi uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, posebno u postupcima upisa na osnovu odluka sudova i drugih organa donetih pre 8. juna 2018. godine, kao i na osnovu starih privatnih isprava koje su overili sudovi pre uvodjenja javnog beležništva.

Cilj usvojenih izmena je i liberalizacija strogih formalnih uslova za upis u određenim slučajevima, kako bi se omogućio upis nepokretnosti i prava na njima bez nepotrebnog odugovlačenja i pokretanja sudskih postupaka, što je često bilo nemoguće zbog nedostatka pasivne legitimacije ili drugih pravnih prepreka.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima više od 4,7 miliona objekata koji nisu upisani u katastar, a usvojene zakonske izmene omogućiće da značajan broj tih objekata bude evidentiran u skladu sa zakonom, bez dodatnih prepreka za građane, privredu i lokalne samouprave.

Zakonom se ne rešavaju pitanja bespravno izgrađenih objekata, već se odnosi isključivo na legalno izgrađene objekte koji imaju nedostatke u dokumentaciji potrebnoj za upis u katastar.

Jedan od ključnih delova usvojenog zakona odnosi se na unapređenje nadzora nad geodetskim organizacijama.

Zakonom je predviđena mogućnost trajnog oduzimanja licence u slučajevima ponovljenih težih prekršaja, kao i novina da žalbe na rešenja o licencama više neće odlagati njihovo izvršenje, čime se želi povećati efikasnost postupaka i sprečiti zloupotrebe.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se uvode novine u oblasti infrastrukture, urbanističkog planiranja i borbe protiv nelegalne gradnje.

Za ovo rešenje glasalo je 136 poslanika, petoro nije glasalo, a dvoje je bilo uzdržano.

Novim zakonskim rešenjima uređuju se uslovi za izradu studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara, postupci otudjenja gradjevinskog zemljišta u javnoj svojini i izdavanje upotrebnih dozvola.

Predloženim izmenama unapređuje se transparentnost postupaka, jača pravna sigurnost i pojednostavljuju procedure za investitore i građane.

Zakon, takođe, predviđa strože mere sa ciljem sprečavanja nelegalne gradnje i ujednačavanja prakse inspekcijskih organa.

Odredbe zakona koje se odnose na inspekcijski nadzor i uklanjanje nezakonito izgrađenih objekata su izmenjene na način da se vrši jača prevencija nezakonite gradnje, a strože su posledice po investitore koji izvode radova bez gradjevinske dozvole odnosno rešenja o odobrenju za izvodjenje radova.

Zakonom se unapređuje elektronski sistem - Centralna evidencija objedinjene procedure (CEOP) za izdavanje gradjevinskih dozvola, uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, a uvode se i novi elementi "zelene agende".

Imajući u vidu buduća unapređenja sistema Centralne evidencije objedinjene procedure propisano je da će se i dokumentacija u vezi sa uklanjanjem objekta kao i stručna kontrola tehničke dokumentacije ubuduće podnositi i kontrolisati elektronskim putem u cilju ujednačavanja prakse i postupanja nadležnih organa.

Zakon predviđa i povećanje odgovornosti ovlašćenih lica u postupcima izdavanja akta za izgradnju, kao i ukidanje Zakona o koverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ali i uvodjenje glavnog državnog urbaniste i ukidanje leks specijalisa za linijske infrastrukturne objekte.

Jedna od ključnih novina je uvođenje režima probnog rada za državne puteve koji su potpuno izgrađeni i ispunjavaju sve tehničke i bezbednosne uslove, ali ne mogu dobiti upotrebnu dozvolu zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ili neformiranih katastarskih parcela.

U praksi se pokazalo da izgrađeni putevi mesecima ne mogu da budu pušteni u saobraćaj, jer investitor nije uspeo da spoji parcele ili reši vlasništvo nad zemljištem.

Zakonom je propisano da će se probni rad dozvoliti samo pod strogo utvrđenim uslovima, koji uključuju bezbednosne izveštaje za mostove i tunele, geodetsku dokumentaciju, zapisnik građevinskog inspektora i druge tehničke dokaze, a sve u skladu sa podzakonskim aktima koji će pratiti ovaj zakon.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević rekla je ranije tokom skupštinske rasprave da usvajanjem ovih izmena Srbija nastavlja proces harmonizacije sa evropskim standardima u oblastima izgradnje i zaštite kulturnih dobara.

Sofronijević je podsetila da je prethodni zakon donet još 2003. godine i potom je dopunjen 2009. godine a od tada je imao izmene više desetina puta i, kako kaže, izgubio je strukturu. "Vreme je da Srbija dobije novi, moderan propis", rekla je Sofronijević.