Kako je Srbija planski uništavana posle 5. oktobra

Kako navode mediji, stopa nezaposlenosti porasla sa 25 posto, koliko je bila 2000. godine, na čak 31 procenat 2004. Zbog gubitka posla i niskih plata cvetala je siva ekonomija. Procene kažu da je između 300.000 i pola miliona ljudi napustilo Srbiju, u prvih 10 godina nakon 5. oktobra 2000.

Vojska oslabljena u ratovima, potpuno je devastirana topljenjem tenkova i ukidanjem vojnog roga. Predsednik Milošević i brojni srpski heroji bezdušno su predati političkom sudu za Srbe u Hagu.

Srbija je bila javno ponižena

"Ja vodim jednu aktivnu politiku i moj odlazak u Srebrenicu nesumljivo je bio jedan politički čin i individualni građanski čin. Dakle, na sebe sam preuzeo jedan dobar deo krivice za ono što je neko ime mog naroda učinio prema pripadnicima bošnjačkog naroda", rekao je on.

A onda je dodao da "nešto ne oseća neki ponos", što je predsednik srpskog naroda.

Perverzna igra Zapada, zvana 5. oktobar, trebalo bi da bude naučena lekcija istorije, koja opominje. Koliko god ostavili mesta za polemiku oko samog 5. oktobra, postoji nešto što su činjenice. Vlast se ne menja na ulici, paljenje sopstvene imovine nije put u bolje društvo, nasilje ne može da donese red, haos ne rađa mir.

I koliko ljudi u Srbiji danas veruje da je 5. oktobar imao smisla? Gde je tu običan čovek koji je surovo izigran?

Građani su na ovo pitanje odgovorili sledećim rečima:

"Razočaranje veliko. Nadali smo se nečemu, a dobili smo šipak.", "Haos. Da li nam je bio potreban?", "Apsolutno, teška prevara. A bila sam tamo sa svojim mlađim sinom".

Koliko ljudi je shvatilo da su bili korisni idioti u rukama moćnika koji su tražili žrtvu za svoje lukrativne agende?