Vučić: Napadnuta je Srbija, napadnuta je Srpska; Srbi ne opraštaju onima koji hoće da im ruše državu

Prisutnima se obratio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

"Želim da kažem da ovo mesto govori samo od sebe. Nije potreban nikakav zvučnik. Kada su me pitali šta je na mene ostavio najveći utisak od onoga što su činili da ubiju svakog Srbina, a to je da su malo dete ubacili u džak sa mačkom i taj džak bacili u Savu. Da li postoji gora smrt? Oni nisu samo ovde ubijali, nego su širom sela u NDH ubijali, i nema nijedno srpsko mesto gde nisu ubijani ljudi koji tu žive", rekao je Dodik.

"Nikada ne možemo da prihvatimo da je baš na ovom mestu ubijeno toliko Srba. 500.000 Srba, 33.000 jevreja i 40.000 Roma. I zadnji dan su ubijali. Znali su da su gotovi, ali hteli su da nastave da budu zločinci."

"U pravu je predsednik Vučić. Njima ne treba jaka Srbija. Oni su zamislili da Srbija bude slaba. Koliko god pričali da moramo da se okrenemo novim realnostima, to ne možemo da prihvatimo. Kad smo se približili stabilnosti u regionu, i zahvalan sam predsedniku Vučiću što se izborio sa onima koji hoće da ruše. Na delu je obojena revolucija. Oni neće stati. U Nemačkoj pričaju kako su oni jedan narod, a nama pričaju kako smo mi bosanski Srbi. Nama je motivacija da političkim procesima dođemo do ciljeva. Ne želimo da niko strada ni sa naše, ni sa druge strane. Možete da radite ono što ste vekovima radili, ali nećete uništiti narodni zov, a to je da bude jedinstven. Ovaj narod zaslužuje da ima jedinstvenu državu, da se suprostavimo onima koji hoće da ruše našu crkvu. To vreme je prošlo", rekao je Dodik.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Prisutnima se obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Ponosan sam što sam ovde u Donjoj Gradini. Ponosan zato što svake godine menjamo sudbinu koju su nam namenili. Menjajući sebe, osiguravamo budućnost našeg naroda. Pružajući otpor onima koji su nam sudbinu namenili, pokazujemo da ćemo živeti", rekao je Vučić.

"Partizani i Crvena armija bili su sedam meseci u Beogradu. Dan pobede, 9. maj se približava. Ko je dozvolio da, kako ga veliki Gideon Grajf naziva, "balkanski Aušvic" radi do 4. maja. Kako je moguće da brigade partizanske nisu napadale Jasenovac? Ko je dozvolio da se rad tog čuda od logora, produži, nastavi i da gotovo niko od Srba ne opstane?"

"Upravo zato je grupa od nekoliko stotina logoraša skupila sav svoj očaj, pretvorila ga u hrabrost i jurnula u slobodu. Ubrzo posle njih još 167 od kojih je preživelo samo 11 krenulo je u proboj ga Savi, ka životu. Ostali su stradali na bodljikavim žicama, u minskim poljima, i tu je kraj priče o Jasenovcu, jedinom logoru koji nikad nije oslobođen. Ušla je Crvena armija u Aušvic, u Jasenovac niko nije ušao dok nije sve bilo gotovo."

"Sve je počelo u leto '41 godine, kada je logor formiran. Politika NDH, koja je imitirala nacističku ideologiju, krenula je da imitira nacističku politiku smrti, i uspela da bude bolesnija od logora koje je sledila."

"Nigde toliko žrtava nije zaklano, ubijeno maljevima, testeri, paljenom, kuvanom u kazanima, živo drano, vešano, davljeno, iskidano, ubijano, na najneverovatnije načine. I nigde se ljudski rod nije približio paklu kao što je to činjeno ovde u Jasenovcu. Ova fabrika smrti i užasa za 4 godine imala je samo jedan zadatak, da ubije što više Srba, Jevreja i Roma", rekao je predsednik Srbije.

"Napadnuti smo iznutra i spolja. Napadnuto je sve ono što smo mislila da nikad niko neće moći da napadne. Napadnuto je to što smo se drznuli da sami donosimo odluke, da budemo nezavisni, da poštujemo sebe i svoje žrtve. Pitali smo možemo li da oprostimo? Da zaboravimo ne možemo i ne smemo. Pitanje je drugačije, oni nama ne mogu da oproste sve što su nam činili. Ne mogu da nam oproste Jasenovac, nikada nam neće oprostiti što su te jame živi svedoci onoga što su činili protiv našeg naroda. Oni nama nikada neće oprostiti, kao što nam sa Zapada nikad neće oprostiti što su agresijom na Srbiju pokušali da nam otmu Kosovo i Metohiju."

"Kad je Srbija krenula da se razvija posle mnogo godina propadanja, rekli su to ne možemo da vam oprostimo. Ne možete da budete snažniji od regiona. Zato prave saveze sa tetitorijom koju čak četiri NATO zemlje ne pristaju. Neće nam oprostiti što smo hteli da živimo bolje. Neće nam oprostiti što nećemo da nam drugi biraju vlast, što Srbin hoće sam da se pita. U tome je naša najveća snaga. Nikada nećemo oprostiti onima koji hoće da nam ruše državu. Srbin to ne prašta."

Obeležavanje Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini počelo je danas polaganjem venaca na grobnom polju "Topole".

Vence su položili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i delegacija Srbije, kao i delegacija Republike Srpske na čelu sa predsednikom RS Miloradom Dodikom.

Vence su položili i preživeli logoraši iz Jasenovca, kao i predstavnici jevrejskih zajednica iz Republike Srpske i Republike Srbije i udruženja Roma iz Republike Srpske i Srbije. Ruže su položili predstavnici diplomatskog kora, gradova i opština.

Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina - genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini zajednički obeležavaju vlade Republike Srpske i Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas u Donju Gradinu, gde, zajedno sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i drugim zvaničnicima Srbije i Republike Srpske, prisustvuje obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

Obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u Spomen-području Donja Gradina prisustvuju i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

U delegaciji Srbije su i ministri Nikola Selaković, Jelena Žarić Kovačević, Milica Đurđević Stamenkovski, Đorđe Milićević, Demo Beriša, Dragan Glamočić. Obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, u Spomen-području Donja Gradina prisustvuje veliki broj građana, a obeležavanje zajednički organizuju vlade Srbije i Republike Srpske. Obeležavanje će početi polaganjem venaca na grobnom polju "Topole", zatim će biti služen parastos i pomen žrtvama, a potom se očekuje obraćanje zvaničnika.

Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac formirana je u avgustu 1941. godine. Poslednji preživeli zatočenici u Jasenovcu počeli su proboj 22. aprila 1945. godine.

Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifašista. U Jasenovcu je stradalo i 20.000 dece. Povodom sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH-a, u Republici Srpskoj danas je dan žalosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u Banjaluku, gde ga je dočekala srpska članica i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović.

TANJUG/ FOTO SRNA

Vučić stigao u Banja Luku

TANJUG/ FOTO SRNA

Vučić stigao u Banja Luku

TANJUG/ FOTO SRNA

Vučić stigao u Banja Luku