"Priština pokušava da primenom zakona o strancima izbriše blizu 10.000 Srba sa KiM"

Dodao je da time Priština želi da parališe život Srba blokirajući funkcionisanje zdravstvenih ustanova, univerziteta i ostalih obrazovnih ustanova u južnoj pokrajini.

Simić je za Tanjug rekao da, prema evidenciji Srpske liste, 5.291 građanin na severu KiM i više od 2.200 građana koji žive južno od Ibra nemaju dokumenta prištinskih institucija jer, kako je naveo, institucije u Prištini ne žele da im omoguće da ta dokumenta dobiju.

Istakao je da su predstavnici Srpske liste u prethodnih nekoliko meseci sa tim podacima upoznali sve međunarodne predstavnike, one koji imaju sedište u Prištini, kao i predstavnike iz Brisela, Vašingtona i evropskih institucija koji su dolazili na KiM.

''Takođe, u dnevnoj smo komunikaciji sa našim državnim vrhom. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković je u Briselu razgovarao o tome sa više desetina diplomata, ministar Marko Đurić je u Vašingtonu razgovarao o ovom problemu. Vršimo snažan politički pritisak i verujem da međunarodni predstavnici razumeju šta Aljbin Kurti želi da uradi primenom ovog propisa'', naveo je Simić.

Ukazao je da će u slučaju da, bez ikakve izmene, zakon o strancima bude primenjen, to značiti etničko čišćenje Srba sa prostora KiM i dodao da Kurti pokušava da protera intelektualnu elitu – profesore, lekare, doktore, studente, ali i hiljade porodica koje žive na prostoru KiM.

Komentarišući to što je EU saopštila da podržava napore Prištine da osigura da sva lica koja borave na KiM budu propisno registrovana u skladu sa kosovskim zakonima, Simić je rekao da ga taj stav ne iznenađuje, a da srpska strana mora da se bori i da razgovara sa međunarodnim predstavnicima, kako državno rukovodstvo, tako i Srpska lista na terenu.

Simić je rekao da Priština želi da stavi Srbe u takve okolnosti da je nemoguće planirati svoju budućnost i dodao da nije slučajno što se napadaju prosveta i zdravstvo, gde je zaposleno blizu 20.000 ljudi.

''Oko 110.000-115.000 Srba zavisi od tog sektora, blizu 3.000 studenata je na univerzitetu, troše novac u opštinama na severu KiM i na taj način podržavaju privredu. Ovo je namera da se udari poslednji ekser kada je reč o prisustvu Srba na tom prostoru. Zato se mi borimo bez obzira na okolnosti u kojima se nalazimo'', rekao je Simić.

• Petar Petković upozorio međunarodnu zajednicu: Priština pokušava da blokira Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici

Naveo da su predstavnici Srpske liste u poslednja tri meseca imali 47 sastanaka sa međunarodnim predstavnicima i da veruje da oni razumeju u čemu je problem, kao i da postoje određene ideje na koji način bi to pitanje moglo da se reši, naglasivši da je ključ u Prištini i pritisku na Aljbina Kurtija.

Na pitanje da li institucionalna kriza u Prištini u ovoj situaciji daje još više prostora Kurtiju, a otežava Srbima, Simić je rekao da, kada je u pitanju pritisak prema Srbima, nema razlike u tome da li je u Prištini tehnička vlada ili vlada u punom kapacitetu, da li se izbori bliže ili su u toku. Simić je to što je evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala posetu Prištini ocenio kao jasnu poruku da, kada nema legitimnih institucija, međunarodni predstavnici, pre svega iz EU, nisu spremni da budu medijatori ili da nekome daju politički legitimitet i podršku na indirektan način.

''Verujem da je to jasna poruka da EU neće gledati baš blagonaklono na to što Priština priprema'', dodao je Simić.

Kada je reč o univerzitetu u Prištini sa privrememenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Simić je isključio mogućnost njegovog premeštanja van teritorije KiM i naglasio da je stav državnog rukovodstva i Srpske liste da nema govora o integraciji zdravstva i prosvete u kosovski sistem što je, kako je istakao, namera Kurtija.

Podsetio je da je 2022. godine pod pokroviteljstvom EU postignut dogovor da Srbi mogu da koriste lična dokumenta koja izdaju organi Republike Srbije.

''Pitanje je zašto su dozvolili da sada neki zakon iz Prištine derogira nešto što je dogovoreno u Briselu'', rekao je Simić. Govoreći o tome što Priština kao argument za primenu zakona o strancima navodi registraciju građana koji ulaze na KiM, Simić je ukazao da Priština u periodu od maja do oktobra na prelazima sa Albanijom ima posebnu, otvorenu traku i da Albanci iz Tirane prolaze bez ikakvog evidentiranja i kontrole ulaze na KiM.

''I oni nisu stranci. A moja snaja iz Novog Pazara, koja se udala za mog brata, rodila decu i radi na prostoru KIM je stranac. O tome mi govorimo predstavnicima EU, ovo je političko pitanje koje se rešava u Briselu između Beograda i Prištine", rekao je Simić.

Istakao je da je sada na redu EU, koja je garant multietničkog KiM, da primora Prištinu da poštuje prava srpskog naroda ni manje ni više u odnosu na prava svih ostalih građana koji žive na KiM.