Kurti, pat pozicija

List ističe da saveznici smatraju da Kurtijev nacionalistički zaokret ugrožava stabilnost Zapadnog Balkana.

Kurti, kako ga nazivaju - tvrdokorni levičarski nacionalista koji je od dolaska na vlast 2021. izazvao negodovanje među političkim rivalima, balkanskim liderima i kosovskim saveznicima, osvojio je nešto više od 41 odsto glasova, a tri glavne opozicione stranke, koje imaju izraženiji prozapadni stav od Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje, zajedno su osvojile 47 odsto glasova, podseća list.

Pat pozicija znači da će obe strane morati da se oslone jedna na drugu – ili na niz manjih stranaka i predstavnika etničkih zajednica - kako bi formirale vladu, dodaje FT.

Formiranje prozapadnije administracije bilo bi dobrodošlo među saveznicima koji kosovski rastući nacionalizam pod Kurtijem vide kao pretnju stabilnosti Zapadnog Balkana, ali Kurti je u nedelju uveče nastupio prkosno i slavljenički, pšiše FT.

• Srbi pokazali spremnost da čuvaju svoja ognjišta; Vučić: Ubedljiva pobeda Srpske liste
• Srpska lista apsolutni pobednik: "Olovka pobedila duge cevi Aljbina Kurtija, pobedila sloga"
• Analitičari: Kurti gubitnik, Srpska lista dobitnik

Bedri Hamza, glavni kandidat desnog centra, izjavio je da će njegova Demokratska partija, koja je zauzela drugo mesto, prvo održati koalicione razgovore s drugim opozicionim snagama.

"Nećemo biti deo bilo kakve koalicije sa [Kurtijevim] Pokretom Samoopredeljenje... Imamo mnogo razlika, oni žele apsolutnu vlast", rekao je Hamza novinarima dan posle izbora. ;

Srbi, koji čine oko pet odsto populacije Kosova, poslednjih godina su napuštali javne institucije i organizovali proteste kao odgovor na poteze Prištine da oslabi veze ove zajednice sa Srbijom.

Nakon eskalacije tenzija koje su počele zabranom registarskih tablica i ličnih dokumenata izdatih u Srbiji, a kulminirale smrtonosnim sukobom srpskih paravojnih formacija i kosovske policije u septembru 2023, dijalog uz posredovanje EU i SAD nije doneo konkretno poboljšanje odnosa Prištine i Beograda, dodaje se.

Ričard Grenel, specijalni izaslanik bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, izjavio je da je Kurti prepreka bilateralnim odnosima. "Potrebni su nam pouzdani partneri. Kurtijeva vlada nije bila pouzdana ni tokom Trampovog prvog mandata, niti tokom [bivšeg predsednika Džoa Bajdena]", napisao je Grenel na mreži Iks uoči izbora.

"Republikanci i demokrate su dosledno kritikovali Kurtija zbog jednostranih poteza koji destabilizuju region. Isto su učinili i EU i NATO... Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija… Odnosi nikada nisu bili gori", dodao je.

• Izbori na tzv. Kosovu u senci tenzija sa EU i neizvesnih planova SAD
• Šamar; Grenel očitao bukvicu Kurtiju: U zabludi si
• Neviđena provokacija: Albanci sa zastavom upali među Srbe

Grenel je potom Kurtijev odgovor, da odnosi između Kosova i SAD nisu narušeni, nazvao "zabludom".

Edvard P. Džozef, stručnjak za Balkan sa Univerziteta Džons Hopkins, rekao je da stranke u Prištini, dok pregovaraju o vlasti, moraju uzeti u obzir potrebu za popravljanjem odnosa sa zapadnim saveznicima.

"Ako žele dobre odnose sa SAD, moraće imati na umu šta nalažu strateški interesi Kosova. Ovo je mala zemlja sa mnogo većim, neprijateljski nastrojenim susedom - Srbijom, koja ima podršku Rusije, Kine, pa čak i Irana… Potrebno vam je savezništvo sa SAD. To je strateška realnost", rekao je.

Kurtijeva potreba za koalicionim partnerom znači da bi Zapad mogao da iskoristi situaciju kako bi pomogao u ponovnom pokretanju pregovora između Prištine i Beograda

Agon Malići, nezavisni analitičar iz Prištine, upozorio je na teške izazove koji predstoje.

"Jedini scenario u kojem vidim vladu skloniju dijalogu jeste velika koalicija između Kurtija i jedne od glavnih opozicionih partija. Samo takva vlada bi imala legitimitet da se ozbiljno posveti dijalogu", rekao je.

On je naveo da opozicija i Kurti imaju veoma različite vizije, "Sve opozicione stranke bi radije koordinisale sa Zapadom… Ali, sudeći po retorici, Kurti deluje kao da je u modu polarizacije, a ne konsenzusa", dodao je.