Izbori na tzv. Kosovu u senci tenzija sa EU i neizvesnih planova SAD

Međutim, kako dodaju, izbori se održavaju i uz neizvesnost oko budućeg angažmana SAD u regionu.

Fondacija, bliska liberalnoj partiji FDP i deo Evropskog pokreta u Nemačkoj, piše da su kao sila zaštitnica i deo međunarodnih snaga Kfor, SAD na Kosovu "nezamenjive, ali da su pojedini važni saradnici Donalda Trampa sugerisali da baš i ne gaje simpatije za kosovsku stvar".

Na izborima 2021. godine je levičarsko-populistički pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija odneo ubedljivu pobedu sa 50,3 odsto glasova, piše Fondacija Fridrih Nauman.

Konstatuje se da je od tada Kurtijeva vlada sprovela različite mere koje su uzburkale i domaću i međunarodnu javnost, i da je "međunarodna zajednica oštro kritikovala jednostrano, prinudno zatvaranje srpskih institucija, jer je normalizaciju odnosa dve zemlje trebalo postići dijalogom, a ne pritiskom".

• Miting Srpske liste u Ranilugu: Svaki Srbin i Srpkinja koji ne izađu na izbore dali su glas Kurtiju sa slugama
• Milovan Drecun: Tramp poručuje Kurtiju – ne računajte
• Petković: Pred Srbima na KiM zadatak da na izborima sačuvaju opstanak

"Te su mere, međutim, povećale popularnost premijera Kurtija u zemlji", piše Fondacija.

Izbori su deveti od samoproglašenja nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine i prvi od 2010. koji se održavaju u redovnom terminu, jer je Kurtijeva vlada prva koja je uspela da izdrži ceo mandat.

Glasa se za 120 mandata u Skupštini Kosova, od kojih je deset rezervisano za srpsku, a deset za ostale manjine na Kosovu. Učestvovaće 28 izbornih lista sa ukupno 1.280 kandidata.

Fondacija podseća da Kosovo, sa svojih manje od dva miliona stanovnika, ima vrlo mlado biračko telo, pa je samo od izbora 2021. godine 150.000 građana Kosova steklo prevo glasa. Među mladima uzrasta 18 do 21 godine beleži se i najveći odziv na izbore, i to prema podacima izborne komisije čak 57 odsto.

U analizi se ocenjuje da bi jezičak na vagi na izborima mogla da bude kosovska dijaspora, koja čini približno pet do deset odsto biračkog tela i može značajno da utiče na ishod izbora.

Fondacija piše da ankete pokazuju da Kurtijevo Samoopredeljenje i dalje može da računa sa 45 do 50 odsto glasova. Demokratska prtija Kosova, koja pripada liberalnoj evropskoj partiji ALDE, mogla bi da osvoji 17 do 20 odsto glasova, dok bi konzervativni Demokratski savez Kosova (LDK) mogao da osvoji 15 odsto.

"Smena straže sa stoga ne može očekivati, ali postoji mogućnost da Samoopredeljenje, koje je do sada vladalo samo, bude primorano da sklapa koalicije", piše Fondacija Fridrih Nauman.

"Budućnost Kosova odsudno zavisi od njegove integracije u evro-atlantske institucije, uporedo sa izborom nove Evropskem komisije i šansama koje izbor novoimenovog specijalnog izaslanika (EU Petera Sorensena) pruža za normalizaciju dijaloga Kosova i Srbije. Uz do, potencijalna promena prioriteta nove administracije SAD dodaje još jedan sloj neizvesnosti", ocenjuje Atlantski savet.

Savet ocenjuje da će odnosi Kosova sa SAD, kako se ono bude kretalo u promenjivom globalnom prostoru, igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti zemlje, a i da put Kosova u EU zavisi od ishoda ovih izbora.

"Ako Kurti obezbedi novi većinski mandat, zemlja bi mogla da se suoči sa još intenzivnijom politikom igranja sa vatrom na relaciji Kosovo-EU, posebno ako predsednik SAD Donald Tramp napusti tradicionalnu američku podršku, a Brisel ostane podeljen oko proširenja" EU, piše Atlantski savet.

"Ako Samooprdeljlenje bude primorano da vlada u koaliciji sa Demokratskom partijom Kosova (PDK) ili Demokratskim savezom Kosova (LDK), postoji izvesna nada da bi Kurtijeva retorika mogla da postane umerenija, što bi vodilo većoj otvorenosti za dijalog sa regionalnim i međunarodnim partnerima", piše Atlantski davet.

"Istovremeno velika koalicija PDK i LDK bez Samoopredljenja imala bi za posledicu nepredvidliv program i nestabilan mandat. Sa ; širokom podrškom koju Kurti ima, on bi kao opozcija bio noćna mora za premijera iz PDK ili LDK, nalik položaju nekih vlada u Evropi, na primer Francuske, Španije ili potencijalno Nemačke, gde se raznorodne političke alijanse bore da sačuvaju zajedništvo, nekada i nauštrb efikasnog vođenja politike", zaključuje Atlantski savez.