Četvrtak, 28.11.2013.
19:51
Kandidat za direktora Arhiva Srbije Miroslav Perišić izjavio da se na spisku zatočenika Golog otoka i osuđenih po Rezoluciji Informbiroa nalazi 16.307 imena.
Izvor: Tanjug
IMAGE SOURCE
pre 10 godina
400 ljudi po godini otprilike. I nije velika cena za ovakav standard. Kada koliko ljudi sad umire od gladi, nemogućnosti da se leči, od kriminala, ispade da sada mnogo vise ljudi strada. Ako jos uračunamo i žrtve skorašnjih ratova, mislim da je mnogo vise stradalo u poslednjih 20 godina, a živimo kao p srednjem veku...
pre 10 godina
Na Golom otoku, su uglavnom, bili heroji, nosioci partizanskih spomenica, španski borci, predratni članovi partije. Vlado Dapčević je jedan od onih, koji pod svim mukama i poniženjima nije pristao da revidira stav. Pročitajte njegovu knjigu, Ja Ibeovac. Slava mu.
pre 10 godina
Izgleda mi sasvim razumna brojka. Koliko se prićalo o Golom pre 25 godina, moralo bi ih biti barem 100 puta više! Pa to je kancer društva! Što više, to bolje! Izvinite, u Jasenovcu što više, to bolje, u Bosni, što manje, to bolje! Neki se toga ćak stide!
pre 10 godina
Кроз Голи оток су у каснијим годинама пролазили и окорели криминалци, и поменути број у чланку су само политички робијаши.
А ко су били ти заточеници, тих 16.000 и мало јаче? Не, то нису били идеолошки противници, они који су у "оном рату" били на другој страни, нису били ни злочинци из завршеног рата, него следбеници исте бољшевичке идеологије као и они који су их заточили. Неки су на овом острву завршили јер нису на време праву страну одабрали, неки су заиста били загрижени заљубљеници у СССР, и веровали у безгрешност великог вође Кобе, али велики број је завршио ради баналних разлога, некад неопрезне шале или вица, али често зато што су били бољи и имали већи углед, бивали би жртве интрига и подметања, да би медиокритети, али бескрупилознији и покваренији заузели њихове позиције.
Сви ови заточеници су прошли кроз мучење, тортуру непојмљиву људском уму, свакодневно понижавање, многи су и скончали на острву. Може се рећи да су од следбеника те идеологије они понајбољи изгинули у рату, оно што је ваљало и претекло, завршило је на Голом отоку, тако да то беше "у ходу" извршена најгора могућа селеција, остали су само подлаци, превртљивци и медиокритети, олош попут оног Јове Капичића, и они ће заузети позиције и грчевито ће их чувати наредних деценија. Голи оток је парадигма тог времена, морално посрнуће и победа најгорих и најдеструктивнијих људских порива, и баш зато је дуго био забрањена тема. Време је да се ова прича исприча.
pre 10 godina
Ipak,kakva-takva satisfakcija-NIS je u vlasnistvu rusa.Greska druga Tita je ispravljena.
pre 10 godina
Кроз Голи оток су у каснијим годинама пролазили и окорели криминалци, и поменути број у чланку су само политички робијаши.
А ко су били ти заточеници, тих 16.000 и мало јаче? Не, то нису били идеолошки противници, они који су у "оном рату" били на другој страни, нису били ни злочинци из завршеног рата, него следбеници исте бољшевичке идеологије као и они који су их заточили. Неки су на овом острву завршили јер нису на време праву страну одабрали, неки су заиста били загрижени заљубљеници у СССР, и веровали у безгрешност великог вође Кобе, али велики број је завршио ради баналних разлога, некад неопрезне шале или вица, али често зато што су били бољи и имали већи углед, бивали би жртве интрига и подметања, да би медиокритети, али бескрупилознији и покваренији заузели њихове позиције.
Сви ови заточеници су прошли кроз мучење, тортуру непојмљиву људском уму, свакодневно понижавање, многи су и скончали на острву. Може се рећи да су од следбеника те идеологије они понајбољи изгинули у рату, оно што је ваљало и претекло, завршило је на Голом отоку, тако да то беше "у ходу" извршена најгора могућа селеција, остали су само подлаци, превртљивци и медиокритети, олош попут оног Јове Капичића, и они ће заузети позиције и грчевито ће их чувати наредних деценија. Голи оток је парадигма тог времена, морално посрнуће и победа најгорих и најдеструктивнијих људских порива, и баш зато је дуго био забрањена тема. Време је да се ова прича исприча.
pre 10 godina
Ipak,kakva-takva satisfakcija-NIS je u vlasnistvu rusa.Greska druga Tita je ispravljena.
pre 10 godina
Izgleda mi sasvim razumna brojka. Koliko se prićalo o Golom pre 25 godina, moralo bi ih biti barem 100 puta više! Pa to je kancer društva! Što više, to bolje! Izvinite, u Jasenovcu što više, to bolje, u Bosni, što manje, to bolje! Neki se toga ćak stide!
pre 10 godina
Na Golom otoku, su uglavnom, bili heroji, nosioci partizanskih spomenica, španski borci, predratni članovi partije. Vlado Dapčević je jedan od onih, koji pod svim mukama i poniženjima nije pristao da revidira stav. Pročitajte njegovu knjigu, Ja Ibeovac. Slava mu.
pre 10 godina
400 ljudi po godini otprilike. I nije velika cena za ovakav standard. Kada koliko ljudi sad umire od gladi, nemogućnosti da se leči, od kriminala, ispade da sada mnogo vise ljudi strada. Ako jos uračunamo i žrtve skorašnjih ratova, mislim da je mnogo vise stradalo u poslednjih 20 godina, a živimo kao p srednjem veku...
pre 10 godina
Izgleda mi sasvim razumna brojka. Koliko se prićalo o Golom pre 25 godina, moralo bi ih biti barem 100 puta više! Pa to je kancer društva! Što više, to bolje! Izvinite, u Jasenovcu što više, to bolje, u Bosni, što manje, to bolje! Neki se toga ćak stide!
pre 10 godina
400 ljudi po godini otprilike. I nije velika cena za ovakav standard. Kada koliko ljudi sad umire od gladi, nemogućnosti da se leči, od kriminala, ispade da sada mnogo vise ljudi strada. Ako jos uračunamo i žrtve skorašnjih ratova, mislim da je mnogo vise stradalo u poslednjih 20 godina, a živimo kao p srednjem veku...
pre 10 godina
Ipak,kakva-takva satisfakcija-NIS je u vlasnistvu rusa.Greska druga Tita je ispravljena.
pre 10 godina
Na Golom otoku, su uglavnom, bili heroji, nosioci partizanskih spomenica, španski borci, predratni članovi partije. Vlado Dapčević je jedan od onih, koji pod svim mukama i poniženjima nije pristao da revidira stav. Pročitajte njegovu knjigu, Ja Ibeovac. Slava mu.
pre 10 godina
Кроз Голи оток су у каснијим годинама пролазили и окорели криминалци, и поменути број у чланку су само политички робијаши.
А ко су били ти заточеници, тих 16.000 и мало јаче? Не, то нису били идеолошки противници, они који су у "оном рату" били на другој страни, нису били ни злочинци из завршеног рата, него следбеници исте бољшевичке идеологије као и они који су их заточили. Неки су на овом острву завршили јер нису на време праву страну одабрали, неки су заиста били загрижени заљубљеници у СССР, и веровали у безгрешност великог вође Кобе, али велики број је завршио ради баналних разлога, некад неопрезне шале или вица, али често зато што су били бољи и имали већи углед, бивали би жртве интрига и подметања, да би медиокритети, али бескрупилознији и покваренији заузели њихове позиције.
Сви ови заточеници су прошли кроз мучење, тортуру непојмљиву људском уму, свакодневно понижавање, многи су и скончали на острву. Може се рећи да су од следбеника те идеологије они понајбољи изгинули у рату, оно што је ваљало и претекло, завршило је на Голом отоку, тако да то беше "у ходу" извршена најгора могућа селеција, остали су само подлаци, превртљивци и медиокритети, олош попут оног Јове Капичића, и они ће заузети позиције и грчевито ће их чувати наредних деценија. Голи оток је парадигма тог времена, морално посрнуће и победа најгорих и најдеструктивнијих људских порива, и баш зато је дуго био забрањена тема. Време је да се ова прича исприча.
5 Komentari
Sortiraj po: