Reklamersko forsiranje vedrog duha

Ahahahaha! Perfect Day kao muzika za dobro raspoloženje, ne mogu da verujem da ta zabluda i dalje opstaje -- ne samo navedeni stihovi, već i "You just keep me hanging on" ("držiš me stalno na ivici"), kao i kraj, "You're gonna reap just what you sow" ("Požnjećeš ono što si posejao")... Ova je pesma iz perioda kada je Lu Rid bio ovisnik o heroinu i govori o privremenom usponu posle fiksa i padu koji usledi. Zapravo, odlično odgovara situaciji, samo ne na način na koji su autori sajta mislili.

Odličan tekst! Reklamiranje optimizma od strane ljudi iz bolje stojećeg dela društva, u zemlji u kojoj velika većina jako loše živi, je pre svega neukusno.

Odlican tekst, odlicna kritika! Mozda zvuci naopako, ali meni je ovaj tekst ulio vise optimizma nego sat vremena na onom sajtu. Realnost je zdravija, kakva god da je, od nasilnog, tj. "forsiranog optimizma". A ono cime se sajt bavi jeste nasilan optimizam i osim sto je agresivan (iako je "u cvecu"), sluzi iskljucivo pokretacima za promociju i bogacenje CV-a.
Ako je nekome do plakanja, a ja ga teram da se smeje, zapravo zelim sebi da obezbedim ugodno mesto za zivljenje, jer tuga, bes, depresija u meni izazivaju nelagodu, strah da me zadesi isto, strah da cu pokleknuti i necu uspeti... Nisam sigurna da li su pokretaci cele ideje svesni ovoga. Verovatno nisu i verovatno se pitaju zasto su napadnuti kad rade nesto "lepo" i kako neko moze da napada "dobro i lepo". Ne treba misliti samo na sebe, ako je meni lepo, bice i treba da bude i tebi.

Reklamiranje optimizma???!!!Moguce je posle kolektivne lobotomije svih gradjana ove zemlje,onda cemo svi da se smejemo ko ludi na brasno!

Svaka cast!

Ja nesto nikad nisam bila ljubitelj te instant psihologije u mekom povezu - kazi sebi svakog jutra bla, bla... Ali znam neke koji tvrde da na njih deluje, recimo ona advokatica Ali Mekbil i njen drugar Kolacic

Bravo za članak!

P.S. Šta je sa rubrikom "Život"? Tekstovi su najblaže rečeno amaterski.

Srpska internet zajednica, ili boljereceno zajednica blogera, je neka vrsta apatrijske utopije: niko ne sme nikome da se zamere, na vrhu su oni koji se najvise angazuju, bez obzira na kvalitet njihovog rada, a instant psihologija se provlaci svugde. Tekstovi na vecini blogova su niskog kvaliteta, bez osvrtanja na gramatiku i pravopis, cesto i bez sadrzaja. Nekoliko samozvanih eksperata se cesto bavi namedroppingom, proziva blogere koji obecavaju i prodaje praznu slamu. Organizuju se dobrotvorne akcije i zajednicki projekti samo da bi se punio CV i sticala poznanstva tamo gde treba. Ovo je samo jedan u nizu takvih projekata, nazalost.

Tekst je ostrašćen iz nepoznatog razloga, prosto neverovatno kako bi bilo ko našao nešto negativno na mestu gde ljudi prenose optimizam. Kao da ga je naručio SNS, sačuvajmebože: nećete vi nama optimizam, dok nema izbora i Srbija gladuje, a to je pokušao i Toma Nikolić, da gladuje zajedno sa Srbijom, ali nije išlo ni pod infuzijom, ni pod brendiranim ćebetom od 1000 evra.

Sad možemo i da očekujemo da ovaj potpuno nevin i dobronameran sajt isto društvo, koje je Vučić pozvao na ručak jer su i oni valjda gladni i to se ceni, sruši.

Ako dobro pogledate neko je tu dobro profitirao od tog sajta. Recimo lokalni aktivista, je od lokalnog sekretara DS u Somboru, vrlo brzo promenila mesto stanovanja (iz trošne kuće u novi stan) i posao u obližnjoj školi. Tako širenje optimizma, ili prodavanje magle, organizovanje Blog-open... itd... može biti vrlo unosno.

Tekst je odličan, a komentar "Organizuju se dobrotvorne akcije i zajednicki projekti samo da bi se punio CV i sticala poznanstva tamo gde treba." je pogodio u suštinu ovog i sličnih projekata jedne ne toliko velike i značajne, ali ne i nebitne, grupe ljudi.

Ne mogu da verujem koliko smo postali drustvo kriticara! Sve volimo da iskritikujemo i u tome trazimo sto je vise moguce kvalitetnih i dobro izrecenih argumenata jer svi smo mi pametni, svi mi sve znamo: kako mi zivimo i kako drugi zive, sta imaju drugi, sta nemaju i tako dalje. Punjenje CV-a je uvek dobar argument za kritiku povrsnosti, a samo koriscenje takvog argumenta je vec samo po sebi povrsno!

Zao mi je sto nemamo alternative danas, vec samo kritike. Moj apel je moja iznerviranost - hajde da malo stanemo sa kritikama. Ne moramo sve okrenuti na ruzno. Razumem da mnogi zive u jako teskim uslovima, ali promenite prioritete i vrednosti - nemojte sedeti po ceo dan u kaficima, jadikovati i kritikovati sve; nemojte ni provoditi dane u krevetu ispred televizora; ne morate ni puniti svoj CV seminarima koji ne spadaju u vase polje interesovanja, ALI MOLIM VAS zainteresujte se za nesto - pokrenite se! Nije tesko reci hvala i nasmesiti se! Niko ne mora nista, ali bilo bi lepo kad bi svako uradio po nesto. Nemojte pricati sta ne moze i sta nije, vec probajte da razmislite o tome kako moze i sta bi moglo da bude. Nece se stvari promeniti ako svako ne pokrene sam sebe.

Ako je neko odvojio vreme da sedne i napise nesto lepo iz svog dana, mislim da je najmanje sto ja mogu da uradim, kao student i nosilac odgovornosti buducih promena, jeste da sagledam lepe stvari iz mog svakog dana, da prestanem da se mrstim, da napravim korak dalje od pasivnih kritika, da se nasmejem i krenem u podragu za alternativama koje ce probuditi osmeh na licima ljudima oko mene.

Mislim da je tekst potpuno promasio temu. Cinjenica jeste da se u zemlji zivi lose i niko razuman to ne negira.. Ali optimizam i pesimizam su pre svega odnos prema buducnosti. Optimista ce reci: lose je ali bice bolje, a pesimista: lose je i bice jos gore. A buducnost ce biti onakva kakvu je mi svi zajedno napravimo i koliko smo spremni da menjamo stvarnost. Stav lose je i bice jos gore ne moze da promeni nista.

E moja Jovana, ti bi verovatno nasla manu i u tek izniklom cvetu ili decijem osmehu! Idi s milim bogom!!

Tekst je ostrašćen iz nepoznatog razloga, prosto neverovatno kako bi bilo ko našao nešto negativno na mestu gde ljudi prenose optimizam. Kao da ga je naručio SNS, sačuvajmebože: nećete vi nama optimizam, dok nema izbora i Srbija gladuje, a to je pokušao i Toma Nikolić, da gladuje zajedno sa Srbijom, ali nije išlo ni pod infuzijom, ni pod brendiranim ćebetom od 1000 evra.

Sad možemo i da očekujemo da ovaj potpuno nevin i dobronameran sajt isto društvo, koje je Vučić pozvao na ručak jer su i oni valjda gladni i to se ceni, sruši.

Mislim da je tekst potpuno promasio temu. Cinjenica jeste da se u zemlji zivi lose i niko razuman to ne negira.. Ali optimizam i pesimizam su pre svega odnos prema buducnosti. Optimista ce reci: lose je ali bice bolje, a pesimista: lose je i bice jos gore. A buducnost ce biti onakva kakvu je mi svi zajedno napravimo i koliko smo spremni da menjamo stvarnost. Stav lose je i bice jos gore ne moze da promeni nista.

Ne mogu da verujem koliko smo postali drustvo kriticara! Sve volimo da iskritikujemo i u tome trazimo sto je vise moguce kvalitetnih i dobro izrecenih argumenata jer svi smo mi pametni, svi mi sve znamo: kako mi zivimo i kako drugi zive, sta imaju drugi, sta nemaju i tako dalje. Punjenje CV-a je uvek dobar argument za kritiku povrsnosti, a samo koriscenje takvog argumenta je vec samo po sebi povrsno!

Zao mi je sto nemamo alternative danas, vec samo kritike. Moj apel je moja iznerviranost - hajde da malo stanemo sa kritikama. Ne moramo sve okrenuti na ruzno. Razumem da mnogi zive u jako teskim uslovima, ali promenite prioritete i vrednosti - nemojte sedeti po ceo dan u kaficima, jadikovati i kritikovati sve; nemojte ni provoditi dane u krevetu ispred televizora; ne morate ni puniti svoj CV seminarima koji ne spadaju u vase polje interesovanja, ALI MOLIM VAS zainteresujte se za nesto - pokrenite se! Nije tesko reci hvala i nasmesiti se! Niko ne mora nista, ali bilo bi lepo kad bi svako uradio po nesto. Nemojte pricati sta ne moze i sta nije, vec probajte da razmislite o tome kako moze i sta bi moglo da bude. Nece se stvari promeniti ako svako ne pokrene sam sebe.

Ako je neko odvojio vreme da sedne i napise nesto lepo iz svog dana, mislim da je najmanje sto ja mogu da uradim, kao student i nosilac odgovornosti buducih promena, jeste da sagledam lepe stvari iz mog svakog dana, da prestanem da se mrstim, da napravim korak dalje od pasivnih kritika, da se nasmejem i krenem u podragu za alternativama koje ce probuditi osmeh na licima ljudima oko mene.

Odličan tekst! Reklamiranje optimizma od strane ljudi iz bolje stojećeg dela društva, u zemlji u kojoj velika većina jako loše živi, je pre svega neukusno.

E moja Jovana, ti bi verovatno nasla manu i u tek izniklom cvetu ili decijem osmehu! Idi s milim bogom!!

Ahahahaha! Perfect Day kao muzika za dobro raspoloženje, ne mogu da verujem da ta zabluda i dalje opstaje -- ne samo navedeni stihovi, već i "You just keep me hanging on" ("držiš me stalno na ivici"), kao i kraj, "You're gonna reap just what you sow" ("Požnjećeš ono što si posejao")... Ova je pesma iz perioda kada je Lu Rid bio ovisnik o heroinu i govori o privremenom usponu posle fiksa i padu koji usledi. Zapravo, odlično odgovara situaciji, samo ne na način na koji su autori sajta mislili.

Bravo za članak!

P.S. Šta je sa rubrikom "Život"? Tekstovi su najblaže rečeno amaterski.

Tekst je odličan, a komentar "Organizuju se dobrotvorne akcije i zajednicki projekti samo da bi se punio CV i sticala poznanstva tamo gde treba." je pogodio u suštinu ovog i sličnih projekata jedne ne toliko velike i značajne, ali ne i nebitne, grupe ljudi.

Odlican tekst, odlicna kritika! Mozda zvuci naopako, ali meni je ovaj tekst ulio vise optimizma nego sat vremena na onom sajtu. Realnost je zdravija, kakva god da je, od nasilnog, tj. "forsiranog optimizma". A ono cime se sajt bavi jeste nasilan optimizam i osim sto je agresivan (iako je "u cvecu"), sluzi iskljucivo pokretacima za promociju i bogacenje CV-a.
Ako je nekome do plakanja, a ja ga teram da se smeje, zapravo zelim sebi da obezbedim ugodno mesto za zivljenje, jer tuga, bes, depresija u meni izazivaju nelagodu, strah da me zadesi isto, strah da cu pokleknuti i necu uspeti... Nisam sigurna da li su pokretaci cele ideje svesni ovoga. Verovatno nisu i verovatno se pitaju zasto su napadnuti kad rade nesto "lepo" i kako neko moze da napada "dobro i lepo". Ne treba misliti samo na sebe, ako je meni lepo, bice i treba da bude i tebi.

Srpska internet zajednica, ili boljereceno zajednica blogera, je neka vrsta apatrijske utopije: niko ne sme nikome da se zamere, na vrhu su oni koji se najvise angazuju, bez obzira na kvalitet njihovog rada, a instant psihologija se provlaci svugde. Tekstovi na vecini blogova su niskog kvaliteta, bez osvrtanja na gramatiku i pravopis, cesto i bez sadrzaja. Nekoliko samozvanih eksperata se cesto bavi namedroppingom, proziva blogere koji obecavaju i prodaje praznu slamu. Organizuju se dobrotvorne akcije i zajednicki projekti samo da bi se punio CV i sticala poznanstva tamo gde treba. Ovo je samo jedan u nizu takvih projekata, nazalost.

Reklamiranje optimizma???!!!Moguce je posle kolektivne lobotomije svih gradjana ove zemlje,onda cemo svi da se smejemo ko ludi na brasno!

Ako dobro pogledate neko je tu dobro profitirao od tog sajta. Recimo lokalni aktivista, je od lokalnog sekretara DS u Somboru, vrlo brzo promenila mesto stanovanja (iz trošne kuće u novi stan) i posao u obližnjoj školi. Tako širenje optimizma, ili prodavanje magle, organizovanje Blog-open... itd... može biti vrlo unosno.

Svaka cast!

Ja nesto nikad nisam bila ljubitelj te instant psihologije u mekom povezu - kazi sebi svakog jutra bla, bla... Ali znam neke koji tvrde da na njih deluje, recimo ona advokatica Ali Mekbil i njen drugar Kolacic