Atelje: Glumci nisu administracija

Pitanje da li Atelje 212 posluje pozitivno. Ova drzava treba da posluje pozitivno i sve troskove treba smanjiti. Niko ne moze da zivi na parama koje se izdvajaju od takse.Postoje dve varijante: da se poskupe karte za pozoriste ako mogu da se prodaju po novoj ceni ili otkazi. Dosta je drzava davala moje pare. Kada budem hteo da idem u pozoriste onda cu da platim kartu. Sto bih ja izdrzavao pozoriste a ne moju decu.

A da se gospoda glumci konačno skinu s grbače poreskih obveznika, i da probaju da žive kao svi ostali, to jest samo od karata koje prodaju, jer neko želi da ide na njihove predstave zato što su dobre. Državna umetnost koju prisilno finansiraju svi poreski obveznici bilo da su konzumenti ili ne je u današnje vreme čist bezobrazluk. U suštini, zato što je nako odredio da "tako treba" i da su pozorišta ili filharmonija nekakva "vrednost" a, recimo, stripovi ili, ako hoćete, narodnjaci nisu, ljudi koji nikada nisu ušli u pozorište, niti će, finansiraju nečiji hobi i nespremnost da promene profesiju ili životni stil. I još se bune što im se ukidaju radna mesta, mesto da se ukine i sam fenomen dotirane umetnosti i državnog pozorišta kao ostatak iz devetnaestog veka i konačno dozvoli ljudima da za svoje rođene pare sami biraju kakve zabavne ili umetničke sadržaje će da konzumiraju.

Ako osnivac, a to je onaj ko daje plate, materijalne troskove i novac za programe, kaze da postoji visak zaposlenih, on to najbolje zna! Ako glumci stizu da snimaju serije, filmove, gostuju po drugim pozoristima znaci da nisu dovoljno angazovani u sopstvenom u kome im svakog meseca redovno leze plata i markica za prevoz. Zakon je isti za sve. Doci ce vreme kada ce se u reformi drustva zagrebati i po kulturi a narocito pozoristima, pa ce se otkriti puno prljavog vesa. A taj dramski ton o politicarima koji ne razumeju...pa upravo su ti direktori najvecih beogradskih pozorista istaknuti clanovi DS. Uskoro cete imati prilike da ih gledate po mitinzima. Pa tamo neka razgovaraju sa predstavnicima sekretarijata i gradonacelnikom i ukazu na to da socijalizam jos uvek samo u pozoristima postoji, uz primese liberalnog kapitalizma koji uvode reditelji i oni koji tezgare za velike pare uz klasican sukob interesa (zamislite reditelja koji je direktor i ostavi svoju kucu na mesec dana jer ode da rezira u nekom drugom pozoristu za 5 -10.000 evra. Ili zamislite pozorista u kome glumci godinama ne igraju, nema nikakve sankcije, a pozoriste placa goste i to sve od para poreskih obveznika)...Ima tu puno toga, pa im je bolje da skup na sceni iskoriste za tribinu o kvalitetu predstava i polupraznim salama i visokim cenama ulaznica iako su 100% pokriveni subvencijama...

Uvek su glumci ti koji sebe smatraju izuzetnima, koji medju svojim redovima kontinuirano imaju ministre kulture, koji su stranacki prvaci, koji zgrcu lovu i koji su super fensi baje i ribe i svi zele da se s njima druze itd..I nije im dosta nego ih treba izuzeti iz zakona, jer su bogom dani, njihova delatnost ne spada u zakonske propise ovozemaljaskih sluzbenika itd. A sta treba da kazu na pr. muzicari, koji se bave klasicnom muzikom? Evo ja sam jedna od takvih. Ovde nema koncerte sezone jer jednostavno nema para. Ima u Bg-u i Ns-u. Za neku sicu moze na dva tri mesta, ali po Srbiji nema gde i nema od cega. Sta je sa Akademijom u Bgdu? Na raspolaganju su klaviri iz tridesetih godina proslog veka? Koga boli uvo? Jel mi sto se bavimo ovozemaljskim glupostima i sviramo neke instrumente, a necemo u pink treba da cutimo i pitamo se sto nismo otisli u glumce pa da uvek dobijemo najveci deo kolaca 'umetnosti'? Koga briga za klasicnu muziku? Kome da trazim da me izuzmu iz zakona koji ne odobrava nikakva sredstva i da mi daju da zaradim neki dinar svirajuci Baha, Mozarta ili Sumana i Sopena po Srbiji? Jer klasicna muzika nece moci da reklamira nijednu stranku na vlasti kao neki glumac, onako sarmantan i naucen da prica sta treba. Jel treba da se zalim ja i moje kolege, ovi sto su ostali ovde da se muce, mozda glumcima, da me zaposle u Ateljeu da sviram svakog petka?

Ja sam, naprimjer, akademski slikar. Imam ime i prezime.
Dajte mi platu svaki mjesec, bez obzira slikao ja ili ne slikao, jer imam par slika na lageru.
Ovakva prica nije prolazila ni u "omrazenom" vremenu komunizma, niti prolazi NIGDJE u bijelom svijetu, danas.
Glumci su, poslije politicara, najveci nehljebi, grebatori i neosnovano-arogantan soj osoba, koji umisljaju da je njihov posao nesto jako vrijedan, te da bi se ljudi trebali klanjati na svaki njihov manje-vise uspjesan radni zadatak.
Rekoh da sam slikar. Slikam i ne dramim. A, znate kome se divim; onim nepoznatim ljudima koji su napravili mostove, avione, skenere, ceste, pa i ove stvarcice na kojima komuniciramo.
Ako si ti, majstore glumac, ako je tvoja persona toliko vrijedna, sta ce ti Drzava, da te izdrzava, jadan li si.
Uzmi pa glumi, na cesti, u kafani, na svadbama...
Ako vrijedis, nemoj da se brines, bice paraaa...
A, da, kultura!
Pa, upraznjavaj, ko ti brani.
(Naravno, na svoj racun).

Ovi glumci kao da su narodni heroji...

Treba prekinuti dotacije kulturi. Necemo vise da im placamo socijalno, ne samo glumcima nego i raznoraznim pevacima koje niko ne zeli da slusa jer su losi. A publika ce da plati ono sto hoce da gleda i da slusa.

I dosta price o tome kako "drzava treba da brine o kulturi" i da neguje kulturu. Nije brinula drzava o kulturi u Engleskoj pa je nikao jedan Sekspir, da ne pominjem druge zemlje i druga vremena.

Drzava treba da brine samo o Narodnom pozoristu. I tamo treba da se daju predstave domacih autora, jer je to narodno, tj nacionalno pozoriste.

Ostali na trziste, kao i svi drugi.

Podrška glumcima odličnog beogradskog pozorista Ateljea 212!!!

Ko može da odredi broj glumaca , i broj predstava u jednom pozorištu.Glumci nisu administracija oni su proizvodni radnici . Hvala.

Dragi moji, na zalost, nista niste shvatili. Ovde glumci ne traze svoja prava. Dapace, prema zakonu od otpustanja su izuzeti oni koji obavljaju umetnicke i programske poslove. Na zalost, morali su glumci da dignu glas i pokusaju da odbrane cistacice i pomocne radnike, samo zato sto oni nisu u stanju sami da se odbrane. A nisu u stanju jer vi ne vidite dalje od svog nosa sto i nije strasno - mnogo strasnije je sto ovu drzavu za njih zabole. A 10 odsto cistacica i pomocnih radnika nece biti otpusteno samo u beogradskim pozoristima vec u celoj Srbiji. Umesto sto napadate one koji brane slabije, a u ovom narodu se to zove cojstvo i junastvo, mogli bi ste bar malo da im pomognete ili da cutite jer doci ce vreme kada vas nece imati ko da brani.

Nije sporno da glumac nije administrativac! Tako nešto je moglo da padne na pamet samo nekom nepismenom političaru. Međutim, glumci sigurno jesu nadgradnja (proučiti Marksa kako bi saznali šta to znači). A nadgradnja može da dobije para od "podgradnje" (čitaj: privrede) samo onoliko koliko je toj privredi ona potrebna da bi ostvarivala bolje rezultate. Prema tome, broj zaposlenih u kulturi nikog ne interesuje, već samo deo društvenog kolača koji se za kulturu može izdvojiti, a da pri tome ona optimalno doprinosi boljitku društvene efikasnosti. Ovo ponderisano sa brojem konzumenata određenih vidova kulture i sa uticajem na društvenu efikasnost pojedinih od ovih vidova, definiše koliko novca (od tačno definisanih resursa) treba obezbediti pojedinim institucijama kulture, a sa koliko će zaposlenih, što bi političari rekli: "činovnika"
kulturnjaci to odraditi je, ipak, njihova stvar.

Tako to biva kad je bara sve manja a krokodila sve vise. Srbiji treba hitna racionalizacija svh sfera budzeta; nazalost, sa strucnim i intelektualnim resursima koje u ovom trenutku Srbija ima, zabluda je ocekivati da ce ta racionalizacija biti pravilno (i pravedno) izvedena. Na budzetskim pozicijama ostace (doduse, i tu sve "probraniji") partijci i kumcici, a svi ostali - dobrodosli na trziste rada... "uredjeno" po lokalnim neoliberalnim varijantama, uz koloritne primese robovlasnistva, feudalizma, monopolizma, neokolonijalizma... Prezivljava onaj ko ima jace laktove i vise ideje sta, gde i kako da "drpi." Kultura, Marxova nadgradnja, socijalna briga, strucnost - toga odavno nema, gospodo glumci.

Podrska glumcima i radnicima u pozoristu u borbi protiv najvece posasti naseg drustva-politickoj birokratiji !

Pa sada ce glumce i ostale da otpustaju oni koje su glumci godinama podrzavali na predizbornim konvekcijama raznih partija.

Ja ne razumem, jel oni hoce ili nece da budu otpusteni?
"Zaposleni u Ateljeu kažu da se njihov rad ne može ni po jednom osnovu svrstati u kategoriju delatnosti lokalne uprave i administracije i traže izmenu zakona. "
Izmenu zakona koji podrazumeva otpustanja u administraciji, a koji se ne primenjuje kako treba. Mozda treba da se zale na nesto drugo, a najbolje da angazuju advokata.

Стварно не знам шта ови људи 'оће са овим писмом, кад:
1. кад у драгој нам отаџбини има неписмених и полуписмених сијасет;
2. кад нам се кућа Вуковог и Доситејевог музеја руши под теретом старости, а нико не да паре да се санира;
3. кад се Народна библиотека Србије реконструише и обнавља годинама, при чему читаоци немају приступа у њу (а виртуелни приступ, уз лоше скенирани мали део фонда је ипак приступан ту и тамо, али немају сви компјутере);
4. кад Народни музеј, лице и репрезент српске културе, а и свеопште културе, имајући у виду његове фондове, чами годинама затвотен а ОНИ не могу да се погоде шта ће са њим;
5. кад је школски систем тотално запарложен и заостао у развоју (ометен, ретардиран због бајатих, неинвентивних, фрустрираних наставника);
6. кад је говорни језик у Београду променио акценат, кад је радозналост постала знатижеља, а утисак дојам;
7. кад се култура шири по сплавовима (у чијем се приобалном појасу таложи смрдљиви отпад и прљавштина без наплате казни) са новокомпонованом музиком и стриптизом;
8. кад нема више наследника Бранка Коцкице, и оних дивних дечијих емисија и лепих песмица;
9. кад нам Јавни медијски сервис европске Србије (уз принудну наплату зато што уживамо), а и многе друге телевизиске станице (фрај) репризирају серије извађене из замрзивача са смрадом нафталина и одавне превазиђености;
10. кад нам разни Грандови, Фарме и свакојаки воајерски "пројекти", који разголићују туђ живот, представљају врхунску забаву;
11. кад нам, без изузетка, све телевизије пуштају филмове најгрђе деструктивности (да ли у циљу школовања криминалаца?);
12. кад је Пинк најгледанија телевизија;
13. кад...., али прекорачићу дозвољени број речи за коментар, јер могао бих да набрајам до сутра у подне..

Е, па шта ће нам ОНДАК Атеље, Београдско драмско, Бошко Буха, Душко Радовић? Све то треба докрајчити!
Данас се тајкуни надмећу ко је више пара очерупао од народа и ко ће имати већи утицај на власт, то је тренд.
А урушавање културе, естетике, морала и свакојаких других вредности почело је ОНИХ година проблематичне власти дуета брачног пара С. М.-М. М., а ево наставља се и сада, када су на власти ОНИ за које смо дували у пиштаљке по улицама и полупали много кућног посуђа, са наивном вером у боље СУТРА (мало сутра)!
Порука ауторима овог писма: боље немојте да трошите оно мало парица које имате да би га послали, немате коме.
Остаће та сића неком глумцу, или редитељу да купи ЛЕБАЦ.
Ало, људи!
Па ко од ЊИХ, тамо неких, да се још брине о култури, ваљда сте ИХ видели и чули у скупштини ових дана! ЗАБОРАВИМО КУЛТУРУ!!!!!!!!!!!!!

Milos Djuric, Najkraca beseda, govor povodom zatvaranja Narodnog pozorista u Kragujevcu u vreme krize:

"Kada bi u staroj Atini neko nacinio manji delikt, zabranjivali su mu da tri meseca svira u diple. Ako bi pak napravio veci, branili su mu da posecuje pozoriste sest meseci. Pitam ja ovaj auditorijum, sta su Kragujevcani skrivili bogovima da ih lisite pozorista?"

Podrška glumcima odličnog beogradskog pozorista Ateljea 212!!!

Pitanje da li Atelje 212 posluje pozitivno. Ova drzava treba da posluje pozitivno i sve troskove treba smanjiti. Niko ne moze da zivi na parama koje se izdvajaju od takse.Postoje dve varijante: da se poskupe karte za pozoriste ako mogu da se prodaju po novoj ceni ili otkazi. Dosta je drzava davala moje pare. Kada budem hteo da idem u pozoriste onda cu da platim kartu. Sto bih ja izdrzavao pozoriste a ne moju decu.

Podrska glumcima i radnicima u pozoristu u borbi protiv najvece posasti naseg drustva-politickoj birokratiji !

A da se gospoda glumci konačno skinu s grbače poreskih obveznika, i da probaju da žive kao svi ostali, to jest samo od karata koje prodaju, jer neko želi da ide na njihove predstave zato što su dobre. Državna umetnost koju prisilno finansiraju svi poreski obveznici bilo da su konzumenti ili ne je u današnje vreme čist bezobrazluk. U suštini, zato što je nako odredio da "tako treba" i da su pozorišta ili filharmonija nekakva "vrednost" a, recimo, stripovi ili, ako hoćete, narodnjaci nisu, ljudi koji nikada nisu ušli u pozorište, niti će, finansiraju nečiji hobi i nespremnost da promene profesiju ili životni stil. I još se bune što im se ukidaju radna mesta, mesto da se ukine i sam fenomen dotirane umetnosti i državnog pozorišta kao ostatak iz devetnaestog veka i konačno dozvoli ljudima da za svoje rođene pare sami biraju kakve zabavne ili umetničke sadržaje će da konzumiraju.

Ovi glumci kao da su narodni heroji...

Treba prekinuti dotacije kulturi. Necemo vise da im placamo socijalno, ne samo glumcima nego i raznoraznim pevacima koje niko ne zeli da slusa jer su losi. A publika ce da plati ono sto hoce da gleda i da slusa.

I dosta price o tome kako "drzava treba da brine o kulturi" i da neguje kulturu. Nije brinula drzava o kulturi u Engleskoj pa je nikao jedan Sekspir, da ne pominjem druge zemlje i druga vremena.

Drzava treba da brine samo o Narodnom pozoristu. I tamo treba da se daju predstave domacih autora, jer je to narodno, tj nacionalno pozoriste.

Ostali na trziste, kao i svi drugi.

Ko može da odredi broj glumaca , i broj predstava u jednom pozorištu.Glumci nisu administracija oni su proizvodni radnici . Hvala.

Nije sporno da glumac nije administrativac! Tako nešto je moglo da padne na pamet samo nekom nepismenom političaru. Međutim, glumci sigurno jesu nadgradnja (proučiti Marksa kako bi saznali šta to znači). A nadgradnja može da dobije para od "podgradnje" (čitaj: privrede) samo onoliko koliko je toj privredi ona potrebna da bi ostvarivala bolje rezultate. Prema tome, broj zaposlenih u kulturi nikog ne interesuje, već samo deo društvenog kolača koji se za kulturu može izdvojiti, a da pri tome ona optimalno doprinosi boljitku društvene efikasnosti. Ovo ponderisano sa brojem konzumenata određenih vidova kulture i sa uticajem na društvenu efikasnost pojedinih od ovih vidova, definiše koliko novca (od tačno definisanih resursa) treba obezbediti pojedinim institucijama kulture, a sa koliko će zaposlenih, što bi političari rekli: "činovnika"
kulturnjaci to odraditi je, ipak, njihova stvar.

Ako osnivac, a to je onaj ko daje plate, materijalne troskove i novac za programe, kaze da postoji visak zaposlenih, on to najbolje zna! Ako glumci stizu da snimaju serije, filmove, gostuju po drugim pozoristima znaci da nisu dovoljno angazovani u sopstvenom u kome im svakog meseca redovno leze plata i markica za prevoz. Zakon je isti za sve. Doci ce vreme kada ce se u reformi drustva zagrebati i po kulturi a narocito pozoristima, pa ce se otkriti puno prljavog vesa. A taj dramski ton o politicarima koji ne razumeju...pa upravo su ti direktori najvecih beogradskih pozorista istaknuti clanovi DS. Uskoro cete imati prilike da ih gledate po mitinzima. Pa tamo neka razgovaraju sa predstavnicima sekretarijata i gradonacelnikom i ukazu na to da socijalizam jos uvek samo u pozoristima postoji, uz primese liberalnog kapitalizma koji uvode reditelji i oni koji tezgare za velike pare uz klasican sukob interesa (zamislite reditelja koji je direktor i ostavi svoju kucu na mesec dana jer ode da rezira u nekom drugom pozoristu za 5 -10.000 evra. Ili zamislite pozorista u kome glumci godinama ne igraju, nema nikakve sankcije, a pozoriste placa goste i to sve od para poreskih obveznika)...Ima tu puno toga, pa im je bolje da skup na sceni iskoriste za tribinu o kvalitetu predstava i polupraznim salama i visokim cenama ulaznica iako su 100% pokriveni subvencijama...

Ja sam, naprimjer, akademski slikar. Imam ime i prezime.
Dajte mi platu svaki mjesec, bez obzira slikao ja ili ne slikao, jer imam par slika na lageru.
Ovakva prica nije prolazila ni u "omrazenom" vremenu komunizma, niti prolazi NIGDJE u bijelom svijetu, danas.
Glumci su, poslije politicara, najveci nehljebi, grebatori i neosnovano-arogantan soj osoba, koji umisljaju da je njihov posao nesto jako vrijedan, te da bi se ljudi trebali klanjati na svaki njihov manje-vise uspjesan radni zadatak.
Rekoh da sam slikar. Slikam i ne dramim. A, znate kome se divim; onim nepoznatim ljudima koji su napravili mostove, avione, skenere, ceste, pa i ove stvarcice na kojima komuniciramo.
Ako si ti, majstore glumac, ako je tvoja persona toliko vrijedna, sta ce ti Drzava, da te izdrzava, jadan li si.
Uzmi pa glumi, na cesti, u kafani, na svadbama...
Ako vrijedis, nemoj da se brines, bice paraaa...
A, da, kultura!
Pa, upraznjavaj, ko ti brani.
(Naravno, na svoj racun).

Dragi moji, na zalost, nista niste shvatili. Ovde glumci ne traze svoja prava. Dapace, prema zakonu od otpustanja su izuzeti oni koji obavljaju umetnicke i programske poslove. Na zalost, morali su glumci da dignu glas i pokusaju da odbrane cistacice i pomocne radnike, samo zato sto oni nisu u stanju sami da se odbrane. A nisu u stanju jer vi ne vidite dalje od svog nosa sto i nije strasno - mnogo strasnije je sto ovu drzavu za njih zabole. A 10 odsto cistacica i pomocnih radnika nece biti otpusteno samo u beogradskim pozoristima vec u celoj Srbiji. Umesto sto napadate one koji brane slabije, a u ovom narodu se to zove cojstvo i junastvo, mogli bi ste bar malo da im pomognete ili da cutite jer doci ce vreme kada vas nece imati ko da brani.

Ja ne razumem, jel oni hoce ili nece da budu otpusteni?
"Zaposleni u Ateljeu kažu da se njihov rad ne može ni po jednom osnovu svrstati u kategoriju delatnosti lokalne uprave i administracije i traže izmenu zakona. "
Izmenu zakona koji podrazumeva otpustanja u administraciji, a koji se ne primenjuje kako treba. Mozda treba da se zale na nesto drugo, a najbolje da angazuju advokata.

Uvek su glumci ti koji sebe smatraju izuzetnima, koji medju svojim redovima kontinuirano imaju ministre kulture, koji su stranacki prvaci, koji zgrcu lovu i koji su super fensi baje i ribe i svi zele da se s njima druze itd..I nije im dosta nego ih treba izuzeti iz zakona, jer su bogom dani, njihova delatnost ne spada u zakonske propise ovozemaljaskih sluzbenika itd. A sta treba da kazu na pr. muzicari, koji se bave klasicnom muzikom? Evo ja sam jedna od takvih. Ovde nema koncerte sezone jer jednostavno nema para. Ima u Bg-u i Ns-u. Za neku sicu moze na dva tri mesta, ali po Srbiji nema gde i nema od cega. Sta je sa Akademijom u Bgdu? Na raspolaganju su klaviri iz tridesetih godina proslog veka? Koga boli uvo? Jel mi sto se bavimo ovozemaljskim glupostima i sviramo neke instrumente, a necemo u pink treba da cutimo i pitamo se sto nismo otisli u glumce pa da uvek dobijemo najveci deo kolaca 'umetnosti'? Koga briga za klasicnu muziku? Kome da trazim da me izuzmu iz zakona koji ne odobrava nikakva sredstva i da mi daju da zaradim neki dinar svirajuci Baha, Mozarta ili Sumana i Sopena po Srbiji? Jer klasicna muzika nece moci da reklamira nijednu stranku na vlasti kao neki glumac, onako sarmantan i naucen da prica sta treba. Jel treba da se zalim ja i moje kolege, ovi sto su ostali ovde da se muce, mozda glumcima, da me zaposle u Ateljeu da sviram svakog petka?

Стварно не знам шта ови људи 'оће са овим писмом, кад:
1. кад у драгој нам отаџбини има неписмених и полуписмених сијасет;
2. кад нам се кућа Вуковог и Доситејевог музеја руши под теретом старости, а нико не да паре да се санира;
3. кад се Народна библиотека Србије реконструише и обнавља годинама, при чему читаоци немају приступа у њу (а виртуелни приступ, уз лоше скенирани мали део фонда је ипак приступан ту и тамо, али немају сви компјутере);
4. кад Народни музеј, лице и репрезент српске културе, а и свеопште културе, имајући у виду његове фондове, чами годинама затвотен а ОНИ не могу да се погоде шта ће са њим;
5. кад је школски систем тотално запарложен и заостао у развоју (ометен, ретардиран због бајатих, неинвентивних, фрустрираних наставника);
6. кад је говорни језик у Београду променио акценат, кад је радозналост постала знатижеља, а утисак дојам;
7. кад се култура шири по сплавовима (у чијем се приобалном појасу таложи смрдљиви отпад и прљавштина без наплате казни) са новокомпонованом музиком и стриптизом;
8. кад нема више наследника Бранка Коцкице, и оних дивних дечијих емисија и лепих песмица;
9. кад нам Јавни медијски сервис европске Србије (уз принудну наплату зато што уживамо), а и многе друге телевизиске станице (фрај) репризирају серије извађене из замрзивача са смрадом нафталина и одавне превазиђености;
10. кад нам разни Грандови, Фарме и свакојаки воајерски "пројекти", који разголићују туђ живот, представљају врхунску забаву;
11. кад нам, без изузетка, све телевизије пуштају филмове најгрђе деструктивности (да ли у циљу школовања криминалаца?);
12. кад је Пинк најгледанија телевизија;
13. кад...., али прекорачићу дозвољени број речи за коментар, јер могао бих да набрајам до сутра у подне..

Е, па шта ће нам ОНДАК Атеље, Београдско драмско, Бошко Буха, Душко Радовић? Све то треба докрајчити!
Данас се тајкуни надмећу ко је више пара очерупао од народа и ко ће имати већи утицај на власт, то је тренд.
А урушавање културе, естетике, морала и свакојаких других вредности почело је ОНИХ година проблематичне власти дуета брачног пара С. М.-М. М., а ево наставља се и сада, када су на власти ОНИ за које смо дували у пиштаљке по улицама и полупали много кућног посуђа, са наивном вером у боље СУТРА (мало сутра)!
Порука ауторима овог писма: боље немојте да трошите оно мало парица које имате да би га послали, немате коме.
Остаће та сића неком глумцу, или редитељу да купи ЛЕБАЦ.
Ало, људи!
Па ко од ЊИХ, тамо неких, да се још брине о култури, ваљда сте ИХ видели и чули у скупштини ових дана! ЗАБОРАВИМО КУЛТУРУ!!!!!!!!!!!!!

Milos Djuric, Najkraca beseda, govor povodom zatvaranja Narodnog pozorista u Kragujevcu u vreme krize:

"Kada bi u staroj Atini neko nacinio manji delikt, zabranjivali su mu da tri meseca svira u diple. Ako bi pak napravio veci, branili su mu da posecuje pozoriste sest meseci. Pitam ja ovaj auditorijum, sta su Kragujevcani skrivili bogovima da ih lisite pozorista?"

Tako to biva kad je bara sve manja a krokodila sve vise. Srbiji treba hitna racionalizacija svh sfera budzeta; nazalost, sa strucnim i intelektualnim resursima koje u ovom trenutku Srbija ima, zabluda je ocekivati da ce ta racionalizacija biti pravilno (i pravedno) izvedena. Na budzetskim pozicijama ostace (doduse, i tu sve "probraniji") partijci i kumcici, a svi ostali - dobrodosli na trziste rada... "uredjeno" po lokalnim neoliberalnim varijantama, uz koloritne primese robovlasnistva, feudalizma, monopolizma, neokolonijalizma... Prezivljava onaj ko ima jace laktove i vise ideje sta, gde i kako da "drpi." Kultura, Marxova nadgradnja, socijalna briga, strucnost - toga odavno nema, gospodo glumci.

Pa sada ce glumce i ostale da otpustaju oni koje su glumci godinama podrzavali na predizbornim konvekcijama raznih partija.