Isušeno 90 odsto Aralskog jezera

On je kao uvek duboko zabrinut ...
I kakve ovo veze ima sa njegovom pozicijom ?

Nije isušivanje jezera jedna od najvećih katastrofa , već činjenica da pored nekoliko miliona izuzetno bogatih ljudi(čiju imovinu ne mogu potrošiti ne njihovi pra-praunuci) u svetu godišnje od gladi umire nekoliko miliona dece. A treba im tako malo!

Aralsko jezero, odnosno more (zbog saliniteta vode tipičnog za mora) nije isušeno, već je presušilo. Uzbekistanci uglavnom smatraju da je ovaj proces započet izgradnjom megalomanskih hidro-meliracionih sistema u slivu Sirdarje i Amudarje, još 1960-ih od strane sovjetskih socijalističkih planera. Kako kažu, izgleda da su se Sovjeti u jednoj stvari malo preračunali - novoprokopani kanali za navodnjavanje novoprojektovanih pamučnih i pitrinčanih polja (kojih pre toga nije bilo ni u Uzbekistanu ni u Tadžikistanu) nisu bili, sami po sebi vodonepropusni, niti je bilo ko razmišljao o tome, tako da je, postepeno, sve veća i veća količina vode iz sliva dveju reka koje se ulivaju u Aralsko more, nepovratno nestajala ispod površinskih slojeva zemlje. Nažalost, izgleda da je Aralsko more, u svom nekadašnjem obimu, i dubini nepovratno izgubljeno. Kazahstan pokušava da spase delić ovog mora na svojoj teritoriji sistemom brana (nasipa), ali je uspeh veoma skroman. U svakom slučaju, proces presušivanja Aralskog mora još uvek je misterija, a za stanovništvo nekadašnjeg priobalja (a i šire) nestanak mora predstavlja neprocenjivu katastrofu.

Ban, kao i UN, su kao pas koji laje, laje ali nikako da ugrize. Tuzna i smesna sudbina jedne takve institucije koja se pretvorila u marionetu velikih sila.

On je kao uvek duboko zabrinut ...
I kakve ovo veze ima sa njegovom pozicijom ?

Nije isušivanje jezera jedna od najvećih katastrofa , već činjenica da pored nekoliko miliona izuzetno bogatih ljudi(čiju imovinu ne mogu potrošiti ne njihovi pra-praunuci) u svetu godišnje od gladi umire nekoliko miliona dece. A treba im tako malo!

Ban, kao i UN, su kao pas koji laje, laje ali nikako da ugrize. Tuzna i smesna sudbina jedne takve institucije koja se pretvorila u marionetu velikih sila.

Aralsko jezero, odnosno more (zbog saliniteta vode tipičnog za mora) nije isušeno, već je presušilo. Uzbekistanci uglavnom smatraju da je ovaj proces započet izgradnjom megalomanskih hidro-meliracionih sistema u slivu Sirdarje i Amudarje, još 1960-ih od strane sovjetskih socijalističkih planera. Kako kažu, izgleda da su se Sovjeti u jednoj stvari malo preračunali - novoprokopani kanali za navodnjavanje novoprojektovanih pamučnih i pitrinčanih polja (kojih pre toga nije bilo ni u Uzbekistanu ni u Tadžikistanu) nisu bili, sami po sebi vodonepropusni, niti je bilo ko razmišljao o tome, tako da je, postepeno, sve veća i veća količina vode iz sliva dveju reka koje se ulivaju u Aralsko more, nepovratno nestajala ispod površinskih slojeva zemlje. Nažalost, izgleda da je Aralsko more, u svom nekadašnjem obimu, i dubini nepovratno izgubljeno. Kazahstan pokušava da spase delić ovog mora na svojoj teritoriji sistemom brana (nasipa), ali je uspeh veoma skroman. U svakom slučaju, proces presušivanja Aralskog mora još uvek je misterija, a za stanovništvo nekadašnjeg priobalja (a i šire) nestanak mora predstavlja neprocenjivu katastrofu.