Dve decenije višestranačkog sistema

Ocekivali smo da ce ta promena sistema, ta demokratija i visestranacje uciniti cudo. Ali prevarili smo se. Sloboda podrazumeva odgovornost, a tu smo napravili stepenicu nize, a ne vise, jer je nismo iskoristili na dobro, vec na zlo. Iskoristili smo slobodu da udjemo u medjunacionalne sukobe, a prethodne idole i dezurne krivce smo samo zamenili sa novim (komandanta Savu sa Svetim Savom, partiju sa crkvom, disidente sa naconalnim, stranackim i verskim neprjateljima), dok je nasa zivotna neodgovornost ostala ista ili postala jos gora. Sve bismo da menjamo osim sebe samih - naseg mentaliteta koji je izvor 99% nasih problema.

Uraaaa....nazivesmo se lepo u tom visestranacju!!!! Nigde mostova, puteva skola, univerziteta, velikih bolnica, nigde fabrika, nigde slobode kretanja, nigde ni traga od prava radnika... To smo sve izgubili, ali smo zato dobili pravo da biramo izmedju vise stranaka...Postena neka pogodba rekao bi neko...Evo ja se odricem svog prava da glasam, u zamenu za gore pobrojano.....Hvala

Ja ne vidim da u Srbiji postoji visestranacje. Vise mi lici da je sve to jedna ista stranka samo iz mnogo delova koji se bore da dodju na vlast kako bi pustosili sve cega se dotaknu. Ko nije citao neka procita knjigu Arcibalda Rajsa - Cujte Srbi. Kao da je juce pisana.

U Srbij ne postoji demokratija vec klepto - partiokratija. Na vlasti su sa istim metodama ali sa drugom tehnologijom isti predstavnici savez komunista kao i pre 30 40 ili 50 godina. Postoji fikcija demokratije, slobodnih izbora, slobodno izrazene volej gradjana (SPS nije skoro nigde u Vojvodini prosao cenzus na lokalnim izborima ali je voljom ogranka Saveza komunista - DS, svuda usao u vlast). Fikcija slobodnog trzista, trzisne ekonomije i mnogo drugih fikcija. Samo ze zpitajte, od 2000 do danas je u Srbiju uslo preko 75 milijardi evra? Da li se to negde vidi? Pa normalno da ne, kada je kao u vreme broza, mnogo vise izaslo na njihove pljackaske privatne racune, nego sto je uslo. Sada se nalazimo u najcrnjoj fazi metamorfoziranog komunizma, i sve su prilike dok nas sposobni vlastodrsci ne budu ponovo uvukli u neki rat, da ce to zapad isuvise kasno videti. A i sto bi neko vodio racuna o tesko obolelom, ako on sam to ne zeli.

Ala smo se usrećili :( .

Posle 45 godina jednopartiskog mraka... ko to upali svetlo?

salite se...?!
koja demokratija?

Napustiti zemlju jednopartiskog ("komunistickog") sistema i zivjeti dvije tecine zivota u zemljama "demokratije"
zapadnog podrucja, covjek daje sam sebi slobodu da ocijeni jedan sistem prema drugom. Ono sto je zajednicko za osobe zdravog razuma tamo i ovamo jeste nedostatak motivacije za glasanje. Propaganda je jedino sto odmah pada u oci oko tih izbora bilo da se radi o komunizmu ili "demokratiji". Interesantno je da je nivo propagande u starim "demokratskim" sistemima na daleko visem i prefinjenijem stepenu nego u "komunisticgom"gdje je manje vise "crude" i fundamentalan. Medjutim "demokratska" propaganda insistira da je "komunisticka" verzija daleko obimnija i lazljivija. Ne treba zaboraviti cinjenicu da je egzistencija komunizma u jednom dijelu svijeta uslovila korjenite promjene u onom dijelu koji je bas bio protiv njega. Evolucija lidera komunizma bila je takva da su poceli prihvatati moralne i materijalne prednosti polozaja i time
automatski postajali "nova klasa" tako da im ideje komunizma nijesu vise imponovale. Mnogi od njih, promijenivsi "vjeru" postali su "amerikanci" novonastalih sistema. Tipican je veliki broj politickih partija koje su nastale slicno otvaranju "kafica" u novoj kapitalistickoj privredi.
Polemika u parlamentima novonastalih "demokratija" je najvjerovatnije bucna i nekontrolisano neefektivna.
Potrebe biraca su na poslednjem mjestu a socijalni problemi imaju staromodno kapitalisticki okvir.

"Ako ništa drugo, onda smo stekli veliko iskustvo upražnjavanja demokratije“, kaže Lučić".

Zašto kažeš demokratija kad misliš na kvazi demokratiju!

Kada uporedim...menjam 20 godina "demokratskog" iskustva za 2 godine jednpartijskog "režima!

...I ponovo na pocetku...

Za probleme Srbije sasvim sigurno nisu krivi ni višestranački sistem ni predstavnička demokratija, već na prvom mestu njeni ljudi i njihova kulturna zaostalost i nizak nivo obrazovanja i informisanosti posle decenija komunističkog ispiranja mozga. Od samog početka, to jest od Miloševićevog režima kojem je višestranačje, uostalom, bilo iznuđeno unutrašnjim i spoljnim pritiscima, svi koji su u datom trenutku bili na vlasti trudili su se da deformišu i na razne podle načine, od monopola nad medijima sve do direktnog nameštanja izbora izobliče suštinu ovog sistema i prilagode ga mentalno zaostalim "balkanskim pravilima igre", a nekvalitetno biračko telo je poslušno glasalo za najveće demagoge i štetočine, a zatim se nostalgično prisećalo jednostranačja i monopola SKJ, kada je "sve bilo u redu". Neodoljivo se nameće zaključak da u ovoj zemlji neće ni krenuti zaista na bolje sve dok kritična masa tih istih ljudi i glasača ne shvati da u to doba apsolutno ništa nije bilo u redu, i da je većina kasnijih problema direktna posledica upravo ovog razdoblja laži i jednoumlja (meni zaista nije jasno kako ljudi ne prepoznaju odakle su jedino mogli da proizađu nosioci tih problema, od Slobodana Miloševića i njegove žene, komunističkih funkcionera, preko Vojislava Koštunice, samoupravnog učenjaka koji je samo naizgled okrenuo ćurak naopako, sve do sina ortodoksnog nacionalnog komuniste i memorandumskog akademika, Borisa Tadića), kao i da su, na prvom mestu, sami krivi, jer su sve vreme, čak i kada je Milošević nameštao izbore (s obzirom da uspešno nameštanje postaje sve teže što veći procenat glasova morate da ukradete) u suštini ipak imali otvorenu mogućnost da, na primer, na prvim izborima izaberu Ivana Đurića za predsednika Srbije, a Dragoljuba Mićunovića za premijera, te su zato što su danas puka sirotinja, na repu ovog kontinenta, ipak najviše krivi oni, a ni u kom slučaju višepartijski sistem i parlamentarna demokratija na koje osipaju drvlje i kamenje.

Uraaaa....nazivesmo se lepo u tom visestranacju!!!! Nigde mostova, puteva skola, univerziteta, velikih bolnica, nigde fabrika, nigde slobode kretanja, nigde ni traga od prava radnika... To smo sve izgubili, ali smo zato dobili pravo da biramo izmedju vise stranaka...Postena neka pogodba rekao bi neko...Evo ja se odricem svog prava da glasam, u zamenu za gore pobrojano.....Hvala

U Srbij ne postoji demokratija vec klepto - partiokratija. Na vlasti su sa istim metodama ali sa drugom tehnologijom isti predstavnici savez komunista kao i pre 30 40 ili 50 godina. Postoji fikcija demokratije, slobodnih izbora, slobodno izrazene volej gradjana (SPS nije skoro nigde u Vojvodini prosao cenzus na lokalnim izborima ali je voljom ogranka Saveza komunista - DS, svuda usao u vlast). Fikcija slobodnog trzista, trzisne ekonomije i mnogo drugih fikcija. Samo ze zpitajte, od 2000 do danas je u Srbiju uslo preko 75 milijardi evra? Da li se to negde vidi? Pa normalno da ne, kada je kao u vreme broza, mnogo vise izaslo na njihove pljackaske privatne racune, nego sto je uslo. Sada se nalazimo u najcrnjoj fazi metamorfoziranog komunizma, i sve su prilike dok nas sposobni vlastodrsci ne budu ponovo uvukli u neki rat, da ce to zapad isuvise kasno videti. A i sto bi neko vodio racuna o tesko obolelom, ako on sam to ne zeli.

Napustiti zemlju jednopartiskog ("komunistickog") sistema i zivjeti dvije tecine zivota u zemljama "demokratije"
zapadnog podrucja, covjek daje sam sebi slobodu da ocijeni jedan sistem prema drugom. Ono sto je zajednicko za osobe zdravog razuma tamo i ovamo jeste nedostatak motivacije za glasanje. Propaganda je jedino sto odmah pada u oci oko tih izbora bilo da se radi o komunizmu ili "demokratiji". Interesantno je da je nivo propagande u starim "demokratskim" sistemima na daleko visem i prefinjenijem stepenu nego u "komunisticgom"gdje je manje vise "crude" i fundamentalan. Medjutim "demokratska" propaganda insistira da je "komunisticka" verzija daleko obimnija i lazljivija. Ne treba zaboraviti cinjenicu da je egzistencija komunizma u jednom dijelu svijeta uslovila korjenite promjene u onom dijelu koji je bas bio protiv njega. Evolucija lidera komunizma bila je takva da su poceli prihvatati moralne i materijalne prednosti polozaja i time
automatski postajali "nova klasa" tako da im ideje komunizma nijesu vise imponovale. Mnogi od njih, promijenivsi "vjeru" postali su "amerikanci" novonastalih sistema. Tipican je veliki broj politickih partija koje su nastale slicno otvaranju "kafica" u novoj kapitalistickoj privredi.
Polemika u parlamentima novonastalih "demokratija" je najvjerovatnije bucna i nekontrolisano neefektivna.
Potrebe biraca su na poslednjem mjestu a socijalni problemi imaju staromodno kapitalisticki okvir.

Posle 45 godina jednopartiskog mraka... ko to upali svetlo?

Ja ne vidim da u Srbiji postoji visestranacje. Vise mi lici da je sve to jedna ista stranka samo iz mnogo delova koji se bore da dodju na vlast kako bi pustosili sve cega se dotaknu. Ko nije citao neka procita knjigu Arcibalda Rajsa - Cujte Srbi. Kao da je juce pisana.

Ala smo se usrećili :( .

salite se...?!
koja demokratija?

...I ponovo na pocetku...

Za probleme Srbije sasvim sigurno nisu krivi ni višestranački sistem ni predstavnička demokratija, već na prvom mestu njeni ljudi i njihova kulturna zaostalost i nizak nivo obrazovanja i informisanosti posle decenija komunističkog ispiranja mozga. Od samog početka, to jest od Miloševićevog režima kojem je višestranačje, uostalom, bilo iznuđeno unutrašnjim i spoljnim pritiscima, svi koji su u datom trenutku bili na vlasti trudili su se da deformišu i na razne podle načine, od monopola nad medijima sve do direktnog nameštanja izbora izobliče suštinu ovog sistema i prilagode ga mentalno zaostalim "balkanskim pravilima igre", a nekvalitetno biračko telo je poslušno glasalo za najveće demagoge i štetočine, a zatim se nostalgično prisećalo jednostranačja i monopola SKJ, kada je "sve bilo u redu". Neodoljivo se nameće zaključak da u ovoj zemlji neće ni krenuti zaista na bolje sve dok kritična masa tih istih ljudi i glasača ne shvati da u to doba apsolutno ništa nije bilo u redu, i da je većina kasnijih problema direktna posledica upravo ovog razdoblja laži i jednoumlja (meni zaista nije jasno kako ljudi ne prepoznaju odakle su jedino mogli da proizađu nosioci tih problema, od Slobodana Miloševića i njegove žene, komunističkih funkcionera, preko Vojislava Koštunice, samoupravnog učenjaka koji je samo naizgled okrenuo ćurak naopako, sve do sina ortodoksnog nacionalnog komuniste i memorandumskog akademika, Borisa Tadića), kao i da su, na prvom mestu, sami krivi, jer su sve vreme, čak i kada je Milošević nameštao izbore (s obzirom da uspešno nameštanje postaje sve teže što veći procenat glasova morate da ukradete) u suštini ipak imali otvorenu mogućnost da, na primer, na prvim izborima izaberu Ivana Đurića za predsednika Srbije, a Dragoljuba Mićunovića za premijera, te su zato što su danas puka sirotinja, na repu ovog kontinenta, ipak najviše krivi oni, a ni u kom slučaju višepartijski sistem i parlamentarna demokratija na koje osipaju drvlje i kamenje.

Ocekivali smo da ce ta promena sistema, ta demokratija i visestranacje uciniti cudo. Ali prevarili smo se. Sloboda podrazumeva odgovornost, a tu smo napravili stepenicu nize, a ne vise, jer je nismo iskoristili na dobro, vec na zlo. Iskoristili smo slobodu da udjemo u medjunacionalne sukobe, a prethodne idole i dezurne krivce smo samo zamenili sa novim (komandanta Savu sa Svetim Savom, partiju sa crkvom, disidente sa naconalnim, stranackim i verskim neprjateljima), dok je nasa zivotna neodgovornost ostala ista ili postala jos gora. Sve bismo da menjamo osim sebe samih - naseg mentaliteta koji je izvor 99% nasih problema.

"Ako ništa drugo, onda smo stekli veliko iskustvo upražnjavanja demokratije“, kaže Lučić".

Zašto kažeš demokratija kad misliš na kvazi demokratiju!

Kada uporedim...menjam 20 godina "demokratskog" iskustva za 2 godine jednpartijskog "režima!