Konuzin: Imena ulica oslobodiocima

Ovo je klasično mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje. Rusa se apsolutno ne tiče kako će se zvati ulice srpske prestonice, isto kao što se bilo kog srpskog državljanina ne tiče kako će se zvati ulice ruske prestonice. Dosta već jednom sa rusizacijom naše zemlje - cela Istočna Evropa je 50 godina jedva čekala da pobegne od njih, a kod nas se tiho gura model Srbije kao ruske gubernije.

12.000 Rusa je poginulo oslobadjajuci samo Beograd od Nacista i srbozdera. Sirom Srbije - ko zna koliko jos? 50.000? 100.000? Hoce li se ikada znati?

Koliko je Karadjordjevica - cija beznacajna imena "krase" svaki cosak u Beogradu - poginulo za svoju zemlju? Jedan? Nula? Minus jedan?

Da je Srbija iole prava drzava, sada bi mogla uloziti protestnu notu Rusiji radi flagrantnog mesanja u unutrasnje stvari Srbije.
Ali, izgleda da mi ulazemo note samo kada su Abanija i Albanci u pitanju, a ne i drzava koja ne isporucuje begunce sa nasih poternica i koja Srbiju drzi na spisku zemalja koje vrse politicke progone...

Gospodine, svo postovanje Vama, ali, moram Vam, s cvrstim uverenjem, reci da ambasador strane drzave NECE odredjivati imena ulica u Srbiji. Ako sami niste znali, ovakvi predlozi su ponizavajuci za zemlju u kojoj obavljate svoj posao.
Dakle, s moje strane stize odgovor - NIKAD!

Bilo bi zanimljivo sta gospodin misli, kada se vec mesa a nadam se da ga niko nije pitao, o Obrazu,1389, Miladinu, Dr.Voji, Mr.Velji, gradjevinskom tehnicaru Tomi? Predlazem da se po njima nazovu ulice u Moskvi.

Druga ambasadora Konuzina bih podsetila da se u vreme koje on (nepotpuno i naknadno "frizirano") opisuje nije govorilo "bratski srpski narod", nego "bratski jugoslovenski narodi". Isto tako, nije se izbijalo na srpsku, nego jugoslovensku granicu.
Takodje bih njegovu ekselenciju pitala: da li se zahtev da se ulice ponovo imenuju po ruskim oslobodiocima odnosi i na Josifa V. Dž. Staljina? On im je, naime, bio vrhovni komandant...

Za sada ne vidim nista sporno u Ambasadorovoj izjavi i za razliku od Bugarske, Cekoslovacke, Madjarske, Poljske i Rumunije mi bar nismo bili pod Sovjetima tako da nemamo ama bas nikakv razlog da se na njih po bilo kom pitanju durimo, naprotiv!

Svako treba da uredjuje poslove u svojoj zemlji. Klasicno mesanje u poslove jedne zemlje. Istorija naseg naroda je duga. Ulice srpskih gradova su imale imena i pre II svetskog rata. Rusi nisu imali samo dobru i pozitivnu ulogu u istoriji naseg naroda. Dalje ruke, gospodine ambasadore.

I da priznamo da smo vasa interesna sfera, da se nista nije promenilo i da vasa cizma caruje?!
Nadam se i zelim da se to nikad ne dogodi, a plasim se i strepim da hoce!
Da li imate iste ulice u Poljskoj, Madjarskoj, Litvaniji, Estoniji, Ceskoj, Nemackoj...i smete li ovako bahato da ih zahtevate kao kod nas? Toliko o nasem suverenitetu!

Neka gleda on svoja posla, a kako će se zvati ulice u našoj zemlji to je naša briga. Pa nije ovo Rusija, i neka nas ti Rusi ostave na miru, ali izgleda da naši političari zele da postanemo ruska gubernija. Da, samo nam još to fali, ionako smo zaglibili samo nas vi još povucite nazad sa "braćom" Rusima.

Ovde postoje dva problema. Prvi od njih je mnogo značajniji i obuhvatniji, i tiče se sumnjivog istorijskog kompromisa koji su zapadni saveznici napravili sa Staljinovim SSSR, pa se na taj način, na račun stotinak miliona istočnoevropljana koji su praktično prodati u rusko rošpstvo, ova zemlja, inače ništa manje zloćuda i ubilačka diktatura od Hitlerove Nemačke, ako ne i nešto više, prošvercovala u pobednički tabor. Veliko je pitanje da li je to bila dobra procena, i da li nije bilo svrsishodnije pustiti zločince da se međusobno unište, a onda se obračunati sa pobednikom, ali, naravno, lako je biti general posle bitke, a teško je bilo biti u koži Ruzvelta i Čerčila i donositi sudbonosne odluke, suočen sa ovakvim izborom između dva velika istorijska i politička zla. U svakom slučaju, za narode koje je Crvena armija "oslobađala", to u najvećoj meri (ako se isključe ljudi komunističkih ubeđenja ili društvene i etničke grupacije koje su nacisti do te mere progonili i uništavali da se i zločinački komunizam činio zlatnom alternativom) nije bilo nikakvo "oslobođenje" već početak decenijske okupacije i crvenog terora, koji je u mnogim slučajevima bio mnogo grublji, trajniji, perfidniji i dugoročno štetniji i od nacističke okupacije, pa je stoga davati imena ulica po ruskim "oslobodiocima" u najmanju ruku visoko kontroverzno, jer čak i u malom broju istočnoevropskih zemalja, tipa Srbije, gde nažalost, zahvaljujući raznim istorijskim anomalijama, uprkos ogromnim i neospornim zlodelima komunsita, ne postoji stručni i opštedruštveni konsenzus o zločinačkoj prirodi komunističkog režima i okupatorskoj ulozi SSSR koji je u normalnijim i razvijenijim državama nove Evrope, poput Češke, Poljske ili baltičkih zemalja potpuno nesporan, značajan procenat stanovništva smatra glorifikaciju okupatora kao "oslobodilaca" neprihvatljivom, pa ne bi bilo mudro davati ulicama imena koja će potrajati samo dotle dok suprotna škola mišljenja ne dođe na vlast, a onda Jovo nanovo (situacija je vrlo slična sa partizanima i četnicima, iako ja i mnogi građani Srbije ove prve smatramo za komunističke ubice i veleizdajnike, a ove druge za hrabre borce i patriote, postoji skoro isto toliko velika grupa ljudi koja ima suprotno mišljenje, i u takvim slučajevima kada je nemoguće pomiriti dve dijametralno suprotne istorijske interpretacije, pošto se tiču temeljnih razlika u filozofskim i političkim stavovima i civilizacijskim modelima, najbolje je prosto preskočiti takav period, to jest, u konkretnom slučaju, dovršiti čišćenje ulica od partizanskih i komunističkih imena, ali nikako im ne davati druge istorijski kontroverzne nazive, već birati politički neutralne teme i ličnosti i truditi se da se manje bavimo sedamdeset godina starim sporovima, ma koliko tragični bili, a da više radimo, pametnije razmišljamo, i što brže pretvorimo ovu državu u bogato, stabilno i prosperitetno mesto, gde će stvari poput imena ulica kojima se zanose frustrirani ljuudi i sirotinja zato što nažalost nemaju ništa bolje da rade sa svojim životima biti poslednja rupa na svirali, daleko iza razvoja cena na svetskim tržištima i berzanskih izveštaja :)) ). Druga dimenzija ovog problema je, pak, prilično banalna, i tiče se već poslovičnog nevaspitanja i bahatosti ruskih diplomatskih predstavnika, koji sebi često dozvoljavaju da se mešaju u stvari koje ih se apsolutno ne tiču i na koje bi, da su uloge obrnute, oni sami sasvim sigurno reagovali barem oštrim demaršem ili nekim od legendarnih, "naučnofantastičnih" rezolucija Dume, koje i početkom dvadeset prvog veka izgledaju kao da su ih u četiri ruke pisali Berija i Molotov, pod budnim očinskim okom Džugašvilija... :))) Međutim, očekivati od poltronske vlade u Beogradu pune ruskih plaćenika i odbojnog, starmalog diletanta na mestu ministra inostranih dela da reaguje onako kako bi ovakve provokacije druga Konuzina (sorry, ali imam problem da nekadašnje agente i konfidante KGB-a, a sadašnje FSB-a, a to su ruski diplomati "po default-u", nazivam "gospodom") zasluživale, ipak je vrsta naivnog optimizma koju sebi, barem otkad sam uspešno apsolvirao prve faze obrazovanja u jednom simpatičnom obdaništu na Neimaru, retko kad dozvoljavam... :))

Ako se promeni ime Lenjinovog bulevara to je vrednosni sud prema jednoj spornoj ideologiji i to je OK. Ali menjati nazive ulica vojnika koji su akteri istorijske borbe protiv fasizma je bilo suludo. Koliko znam francuski general i danas ima ulicu. Sta nam to govori...na delu je bila politika udvornistva Zapadu kada Rusi koliko juce nisu bili u "modi". Danas su Rusi i te kako u modi i dosli smo u situaciju da nam ambasador te drzave odredjuje mnoge stvari, pa tako i imena ulica. Ali to je nista u odnosu na dela nekih drugih ambasadora koji su nam krojili vladu.
U ovome vidim samo sramotu svih nasih politicara koji nisu naucili plivati u mutnoj reci nego se svako malo hvataju cas za jednu, cas za drugu obalu. Nista nisu naucili od dve naizgled neuporedive istorijske licnosti - Svetog Save i Tita...oni su maestralno znali kako da se ne udave a da se ne hvataju za obalu...odnosno kako da nadju mesto jednom malom narodu i maloj zemlji medju suprotstavljenim carstvima i imperijama ostajuci dovoljno daleko i dovoljno blizu do istih. O ovom potonjem ne mislim nista lepo, ali mu odajem priznanje na lukavoj spoljnoj politici.

Aman čoveče hoćeš li više prestati da se mešaš u poslove tudje države. U Rusiju i tamo odredjuj koje će nazive nositi ulice. Kako bi reagovali da se Srpski ambasador u Rusiji meša u odredjivanje naziva ulica u Moskvi. Trebalo bi da Vas bude sramota. Dalje ruke od Srbije. Zaboravili ste da kažete da su isti ti Ruski oslobodioci žarili, palili i silovali po srbiji i Beogradu dok su oslobadjali istu tu Srbiju i isti taj Beograd. Odlično se sećam da mi je pričala moja pokojna baka šta su sve Ruski vojnici radili pod parolom "OSLOBODIOCI", kako su porodice koje su imale žensku decu krile tu decu od ruskih vojnika koji su razulareni divljali po Beogradu i Srbiji. BW, ovde su samo vraćeni stari nazivi ulica koji su bili pre II svetskog rata.

G.. Konuzine, naslusali smo se mi tih soc/kom prica o slanju telegrama podrske i pisama u kojima narod 'zahteva' od vlasti nove zakone, vise represije ili promenu naziva ulica.
Idite kuci pa to pricajte svojim biracima. Uostalom diplomata koji se sluzi ovako naivnim sredstvima i nije bas za diplomatu, pa cak ni u Srbiji.

Naravno da ulice u Beogradu i istocnoj Srbiji trebaju da nose imena i poginulih Crvenoarmejaca. To sto ne nose, pokazuje koliko je u sustini ovaj narod nezahvalan.

Mnogo se neki prave neuki i naivni!

Istorija sveta je odavno utvrdila i ocenila učešće Jugoslavije u ratu protiv fašizma, koji je bio pošast XX veka! Tu istoriju baštine sve biv. republike pa i Srbija!

A ta istorija kaže da su Tita i PARTIZANE, SVE SAVEZNICE priznale za jedine borce protiv fašista na ovim prostorima!

Činjenica je i da su Rusi pomogli partizanima u oslobadjanju Beograda, mnogo ih je izginulo u toj borbi, kao i na Sremskom frontu, i naravno da im treba vratiti ulice i trgove, ali tek pošto se nazivi vrate našim herojima, koji su takodje NESPORNI!

SMRT FAŠIZMU-SLOBODA NARODU!

p.s.nemam ništa protiv ul.B.Stojkovića, T.Zdravkovića, M.Petrovića-Čkalje i sl. ali ne može preko reda, mnogi su dali živote da bi oni imali slobodu da postanu to što su bili!

g.Konuzin bi trebao da zna da na Novom groblju ima, pored Ruskog, jos i groblje francuskih, italijanskih i engleskih boraca jos iz prvog sv.rata.
Nema problema da neke ulice nose imena ruskih generala i sl. Ali to nece biti Resavska, Makenzijeva ili Juzni bulevar. I ne znam zasto samo ruskih komunistickih generala. Pa koliko je samo intelektualaca doslo ovde, posle oktobarske revolucije, koji su mnogo doprineli i Beogradu i Srbiji. Neki red postoji i ima da se postuje. Kao sto ima da se postuje i istorija zemlje domacina.
Mogu misliti da njemu neko pise pismo za "uspostavljanje istorijske pravde"...

Srpske ulice ce nositi imena svojih oslobodilaca kad budemo NACISTO sa time ko su nasi oslobodioci ? Titovi "Partizani" ili "Drazini "CETNICI" ?

Nevidim ništa loše da neka ulica dobije ima po nekome ko je zaslužan za oslobađanje tog grada. Malo je neukusno to tražiti.

Mozda Konuzina treba za pocetak upitati, tko su uopste bili antifasisti u Srbiji, a onda sto misli o Cvetkovicu.

Ruski ambasador se svojim postupcima sasvim izvesno dovodi u status persone non-grata.

S kojim pravom su komunisti Resavsku i Makenzijevu posle rata preimenovali u Maršala Tolbuhina i Generala Ždanova? To je ovde osnovno pitanje, a ne da li Tolbuhin i Ždanov treba da imaju svoje ulice - jer treba da ih imaju, ali ne tako što će ukidati i brisati imena starih. Ovde je koka starija od jajeta i komunisti su promenili imena stotina ulica, i mi prolazimo kroz proces vraćanja starih imena. Eto, Novi Beograd je građen u vreme komunizma i ne treba menjati ni imena ulica tamo, jer su svedok jednog vremena. Umesto "proleterske solidarnosti", "umetnosti" i sl. može da se razmotri davanje imena sovjetskih oslobodilaca.

Ima li i jedan grad u bivšoj Jugoslaviji ulicu Danila Bate Stojkovića? Meni on više vrijedi nego 100000 sovjetskih vojnika.

Istina je da u 2 sv ratu niko nije hteo da ucestvuje protiv Hitlera i da su zapravo svi cekali da se on izratuje na nekom drugom frontu ali svaljivati krivicu na Ruse koji jesu nasi oslobodioci od fasizma za nekakve zlocine je suludo. Bilo je potpuno ishitreno po kratkom postupku promeniti sve te nazive ulica. ja licno ne vidim zasto je Mekenzi znacajniji od Tolbuhina ili Zdanova za nas, takodje mi nisu jasna ni imena ulica vezana za imena nekih bas beznacajnih clanova kraljevske kuce Karadjordjevica i Obrenovica, Dzordz Vasington takodje nicim dobrim nije zaduzio Srbiju niti je ikada znao gde je ona bez obzira na mozda pozitivnu ulogu koju je americka revolucija imala na razvoj modernih drustava, takodje ne vidim ni najmanju zaslugu Ruzvelta za dobrobit srpskog naroda (bombardovanje 1944 niko ne pominje), pa ni Poenkarea. Engleska i Francuska su Srbiju u Prvom Sv ratu pomogle tek posle pretnje Rusije da ce sklopiti sa Nemcima separatni mir ako pomoc Srbiji ne bude pruzena. Cinjenica je da vlasti u Srbiji olako prelaze preko znacajnih trenutaka nase istorije koje mi ne treba da se stidimo niti da je se odricemo. Samo ako postujemo svoju istoriju i kulturu mozemo ocekivati da neko nas postuje.

Ja se slazem sa ambasadorom, i isto tako mislim da je malo onih koji se ne slazu, medjutim ne mogu da se otmem utisku da je to neka vrsta kritike za promenu imena ulica koja je obavljena pre desetak godina. Svi znamo da su, bez nekog znacajnog izuzetka, vracena stara imena tim ulicama. Nemam nista protiv, bas suprotno, snazno podrzavam da se neke buduce ulice - ili one koje jos uvek nemaju ime - nazovu po sovjetskim herojima koji su ucestvovali u oslobadjanju Beograda. Samo bih voleo da Grad ovoga puta izbegne ona himera resenja, odnosno da se ulica do pola zove jednim imenom, a od pola drugim (Kraljice Marije, 27. marta, Dzordza Vasingtona). To je zbunjujuce, neprakticno, a moze se reci i ponizavajuce za secanje na ljude koji, eto, nisu zasluzili ni celu ulicu, nego polovinu.

Do sada je nasa vlast udovoljila svim zahtevima ruske strane. Ne sumnjam da ce i ovo da im prodje, ne pise se uzalud toliko o toj temi. Nije stvar u ulicama, vec u opipavanju pulsa koliko daleko mogu da idu. Pitam se koja ce im biti sledeca zelja, kad im i ova bude ispunjena.

Nema tu mnogo emocija.
Na licitaciji između Rusije i EU,Rusija je za Srbiju ponudila malo više.
Mi smo samo komadi nameštaja koje gazda sada ima pravo da razmešta kako mu je po volji.

Kada mi u Cetnickoj emigraciji na zapadu odajemo priznanje Rusima u oslobadjanju zemlje od fasista a mnogo bolje poznajemo istoriju Srbije od vas dole, onda ne vidim zasto bi se vi bunili. Rusi nas kasnije nisu okupirali, nisu nam nikada uveli sankcije, nisu nas bombardovali, ja sam i za rehabilitaciju Cvetkovica i za davanje ulicama imena generala Crvene Armije ma koliko vam to zvucalo cudno...

A ko smo to mi, pa da mu kažemo da neće on menjati ulice glavnog grada?! Biće kako on kaže i gotovo. Zar to nismo već shvatili?
Uzaludno gubimo snagu na razmišljanje o tome. Pravac EU, ali ne sa Srbijom, nego sa pasošem u džepu, to nam je jedino rešenje.

A da li su u Pragu, Varsavi, Bratislavi, Budimpeshti, Sofiji... davali ulicama imena sovjetskih oslobodilaca? Te, ako su davali - da li su ta imena i danas tu? A ako nisu - da li su respektivni ruski ambasadori trazili i od tih vlada da vrate nazive sovjetskih oslobodilaca?
Ako nisu - zasto nisu?
Da nije mozda zato sto ih je sramota?

E kad cujem ove Ruse dodje mi da branim Srbiju.

Srecom Jugoslaviju nisu 1945. oslobodili ni Sovjeti ni Drazini cetnici vec jedinice NOV i POJ, mada su oni prvi malo i pomgli po Srbiji. Davati imena je ok, ali samo novim ulicama u novim delovima grada koji ce tek biti izgradjeni, stare ulice imaju stare nazive. A posto Rusi drze preko 50% gasovoda koji ce se graditi kroz ovu zemlju mogu da mu daju ime sovjetskih heroja i komandanata koji su u sadejstvu sa Titovim jedinicama ucestvovali u oslobadjanju delova Srbije kroz koji ce, igrom slucaja, sada prolaziti i taj Juzni tok, jednog dana kad ga sagrade.

Na stranu to što se Konuzin meša u poslove suverene države u kojoj je ambasador, ali primitivna neoliberal-fašistička anti-komunistička histerija mora da se prekine.
Pre svega, kroz vraćanje ulicama i bulevarima imena koja su imali pre nego što su dobili imena tipa Kosmajska ili Makenzijeva.
Jedno je borba protiv toga da Srbija bude ruska gubernija.
Sasvim je drugo anti-komunistička histerija i odricanje od anti-fašističke tradicije, da se ono nije desilo, ne bi bilo ni zločina devedesetih niti ratova pokrenutih od strane velikosrpskog zločinačkog režima Slobodana Miloševića.Nemačka nije manje evropska i nije manje članica EU i NATO samo zato što se u Berlinu nalaze 2 spomenika Crvenoj armiji, da nije bilo Crvene armije, Evropa nikada ne bi bila oslobođena od fašizma.Da nije bilo 20.oktobra 1944-godine, Beograd ne bi bio slobodan od fašizma i fašističke horde Obraza i ostalih kvazi-patriotskih organizacija bi danas bile na vlasti u Srbiji i ne bi ni moglo da se priča o održavanju Prajda 20.oktobra, a kamo li da se održavanje istog najavljuje; Da nije bilo 9.maja 1945.godine ne bi bilo ni 9.maja 1950 niti Evropske integracije kao takve, kao ni Berlin Pridea.Nemojmo negirati nešto što su i Robert Shuman, Altiero Spinelli i Jean Monnet isticali kao činjenicu i ponosili se njome, da je Crvena armija oslobodila Evropu od fašizma, isto kao što je to isticao i John Kennedy, a danas to govori Barack Obama.
Ono što je još pozitivno je to što Beograd u mesec dana dobija dva simbola ljubavi-Prajd, koji je, iako nije održan, započeo proces ugrađivanja tolerancije prema različitosti u Srbiji i srpskom društvu i započeo je nešto mnogo važnije,a to je denacifikacija i suštinsko suočavanje s prošlošću, s obzirom na to da je cela građanska Srbija stala na stranu LGBT populacije i osudila fašizam kao takav, i spomenik Aleksandru Puškinu, kao drugi simbol ljubavi.
Srbija se 20.oktobra, ako ništa drugo, uz pomoć ozvaničenja Ostpolitik-a, počinje vraćati anti-fašističkoj tradiciji koju je gajila za vreme komunizma. Setite se kako se tada Savezna republika Nemačka, odnosno Zapadna Nemačka, suočila sa prošlošću i posle čega je Vili Brant otišao u Poljsku i poklonio se žrtvama i
mislite o tome.

Rusi nama mozda jesu dali duplo vise od zapadne Evrope, ali su zato jedno 10 puta vise oduzeli, a kad ce prestati ne zna se. Evo platicemo, samo da nas vise ne "oslobadjaju", da mogu u bliskiju mi Evropu.

Oslobodioci? Nacisti su nam 1941 ubili slobodu a boljsevici 1945 dusu. Samo neka me vise niko ne brani i ne oslobadja!

Za sada ne vidim nista sporno u Ambasadorovoj izjavi i za razliku od Bugarske, Cekoslovacke, Madjarske, Poljske i Rumunije mi bar nismo bili pod Sovjetima tako da nemamo ama bas nikakv razlog da se na njih po bilo kom pitanju durimo, naprotiv!

12.000 Rusa je poginulo oslobadjajuci samo Beograd od Nacista i srbozdera. Sirom Srbije - ko zna koliko jos? 50.000? 100.000? Hoce li se ikada znati?

Koliko je Karadjordjevica - cija beznacajna imena "krase" svaki cosak u Beogradu - poginulo za svoju zemlju? Jedan? Nula? Minus jedan?

Naravno da ulice u Beogradu i istocnoj Srbiji trebaju da nose imena i poginulih Crvenoarmejaca. To sto ne nose, pokazuje koliko je u sustini ovaj narod nezahvalan.

Ovo je klasično mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje. Rusa se apsolutno ne tiče kako će se zvati ulice srpske prestonice, isto kao što se bilo kog srpskog državljanina ne tiče kako će se zvati ulice ruske prestonice. Dosta već jednom sa rusizacijom naše zemlje - cela Istočna Evropa je 50 godina jedva čekala da pobegne od njih, a kod nas se tiho gura model Srbije kao ruske gubernije.

Bilo bi zanimljivo sta gospodin misli, kada se vec mesa a nadam se da ga niko nije pitao, o Obrazu,1389, Miladinu, Dr.Voji, Mr.Velji, gradjevinskom tehnicaru Tomi? Predlazem da se po njima nazovu ulice u Moskvi.

I da priznamo da smo vasa interesna sfera, da se nista nije promenilo i da vasa cizma caruje?!
Nadam se i zelim da se to nikad ne dogodi, a plasim se i strepim da hoce!
Da li imate iste ulice u Poljskoj, Madjarskoj, Litvaniji, Estoniji, Ceskoj, Nemackoj...i smete li ovako bahato da ih zahtevate kao kod nas? Toliko o nasem suverenitetu!

Ako se promeni ime Lenjinovog bulevara to je vrednosni sud prema jednoj spornoj ideologiji i to je OK. Ali menjati nazive ulica vojnika koji su akteri istorijske borbe protiv fasizma je bilo suludo. Koliko znam francuski general i danas ima ulicu. Sta nam to govori...na delu je bila politika udvornistva Zapadu kada Rusi koliko juce nisu bili u "modi". Danas su Rusi i te kako u modi i dosli smo u situaciju da nam ambasador te drzave odredjuje mnoge stvari, pa tako i imena ulica. Ali to je nista u odnosu na dela nekih drugih ambasadora koji su nam krojili vladu.
U ovome vidim samo sramotu svih nasih politicara koji nisu naucili plivati u mutnoj reci nego se svako malo hvataju cas za jednu, cas za drugu obalu. Nista nisu naucili od dve naizgled neuporedive istorijske licnosti - Svetog Save i Tita...oni su maestralno znali kako da se ne udave a da se ne hvataju za obalu...odnosno kako da nadju mesto jednom malom narodu i maloj zemlji medju suprotstavljenim carstvima i imperijama ostajuci dovoljno daleko i dovoljno blizu do istih. O ovom potonjem ne mislim nista lepo, ali mu odajem priznanje na lukavoj spoljnoj politici.

Neka gleda on svoja posla, a kako će se zvati ulice u našoj zemlji to je naša briga. Pa nije ovo Rusija, i neka nas ti Rusi ostave na miru, ali izgleda da naši političari zele da postanemo ruska gubernija. Da, samo nam još to fali, ionako smo zaglibili samo nas vi još povucite nazad sa "braćom" Rusima.

Ima li i jedan grad u bivšoj Jugoslaviji ulicu Danila Bate Stojkovića? Meni on više vrijedi nego 100000 sovjetskih vojnika.

Ruski ambasador se svojim postupcima sasvim izvesno dovodi u status persone non-grata.

Mozda Konuzina treba za pocetak upitati, tko su uopste bili antifasisti u Srbiji, a onda sto misli o Cvetkovicu.

Svako treba da uredjuje poslove u svojoj zemlji. Klasicno mesanje u poslove jedne zemlje. Istorija naseg naroda je duga. Ulice srpskih gradova su imale imena i pre II svetskog rata. Rusi nisu imali samo dobru i pozitivnu ulogu u istoriji naseg naroda. Dalje ruke, gospodine ambasadore.

Ovde postoje dva problema. Prvi od njih je mnogo značajniji i obuhvatniji, i tiče se sumnjivog istorijskog kompromisa koji su zapadni saveznici napravili sa Staljinovim SSSR, pa se na taj način, na račun stotinak miliona istočnoevropljana koji su praktično prodati u rusko rošpstvo, ova zemlja, inače ništa manje zloćuda i ubilačka diktatura od Hitlerove Nemačke, ako ne i nešto više, prošvercovala u pobednički tabor. Veliko je pitanje da li je to bila dobra procena, i da li nije bilo svrsishodnije pustiti zločince da se međusobno unište, a onda se obračunati sa pobednikom, ali, naravno, lako je biti general posle bitke, a teško je bilo biti u koži Ruzvelta i Čerčila i donositi sudbonosne odluke, suočen sa ovakvim izborom između dva velika istorijska i politička zla. U svakom slučaju, za narode koje je Crvena armija "oslobađala", to u najvećoj meri (ako se isključe ljudi komunističkih ubeđenja ili društvene i etničke grupacije koje su nacisti do te mere progonili i uništavali da se i zločinački komunizam činio zlatnom alternativom) nije bilo nikakvo "oslobođenje" već početak decenijske okupacije i crvenog terora, koji je u mnogim slučajevima bio mnogo grublji, trajniji, perfidniji i dugoročno štetniji i od nacističke okupacije, pa je stoga davati imena ulica po ruskim "oslobodiocima" u najmanju ruku visoko kontroverzno, jer čak i u malom broju istočnoevropskih zemalja, tipa Srbije, gde nažalost, zahvaljujući raznim istorijskim anomalijama, uprkos ogromnim i neospornim zlodelima komunsita, ne postoji stručni i opštedruštveni konsenzus o zločinačkoj prirodi komunističkog režima i okupatorskoj ulozi SSSR koji je u normalnijim i razvijenijim državama nove Evrope, poput Češke, Poljske ili baltičkih zemalja potpuno nesporan, značajan procenat stanovništva smatra glorifikaciju okupatora kao "oslobodilaca" neprihvatljivom, pa ne bi bilo mudro davati ulicama imena koja će potrajati samo dotle dok suprotna škola mišljenja ne dođe na vlast, a onda Jovo nanovo (situacija je vrlo slična sa partizanima i četnicima, iako ja i mnogi građani Srbije ove prve smatramo za komunističke ubice i veleizdajnike, a ove druge za hrabre borce i patriote, postoji skoro isto toliko velika grupa ljudi koja ima suprotno mišljenje, i u takvim slučajevima kada je nemoguće pomiriti dve dijametralno suprotne istorijske interpretacije, pošto se tiču temeljnih razlika u filozofskim i političkim stavovima i civilizacijskim modelima, najbolje je prosto preskočiti takav period, to jest, u konkretnom slučaju, dovršiti čišćenje ulica od partizanskih i komunističkih imena, ali nikako im ne davati druge istorijski kontroverzne nazive, već birati politički neutralne teme i ličnosti i truditi se da se manje bavimo sedamdeset godina starim sporovima, ma koliko tragični bili, a da više radimo, pametnije razmišljamo, i što brže pretvorimo ovu državu u bogato, stabilno i prosperitetno mesto, gde će stvari poput imena ulica kojima se zanose frustrirani ljuudi i sirotinja zato što nažalost nemaju ništa bolje da rade sa svojim životima biti poslednja rupa na svirali, daleko iza razvoja cena na svetskim tržištima i berzanskih izveštaja :)) ). Druga dimenzija ovog problema je, pak, prilično banalna, i tiče se već poslovičnog nevaspitanja i bahatosti ruskih diplomatskih predstavnika, koji sebi često dozvoljavaju da se mešaju u stvari koje ih se apsolutno ne tiču i na koje bi, da su uloge obrnute, oni sami sasvim sigurno reagovali barem oštrim demaršem ili nekim od legendarnih, "naučnofantastičnih" rezolucija Dume, koje i početkom dvadeset prvog veka izgledaju kao da su ih u četiri ruke pisali Berija i Molotov, pod budnim očinskim okom Džugašvilija... :))) Međutim, očekivati od poltronske vlade u Beogradu pune ruskih plaćenika i odbojnog, starmalog diletanta na mestu ministra inostranih dela da reaguje onako kako bi ovakve provokacije druga Konuzina (sorry, ali imam problem da nekadašnje agente i konfidante KGB-a, a sadašnje FSB-a, a to su ruski diplomati "po default-u", nazivam "gospodom") zasluživale, ipak je vrsta naivnog optimizma koju sebi, barem otkad sam uspešno apsolvirao prve faze obrazovanja u jednom simpatičnom obdaništu na Neimaru, retko kad dozvoljavam... :))

Kada mi u Cetnickoj emigraciji na zapadu odajemo priznanje Rusima u oslobadjanju zemlje od fasista a mnogo bolje poznajemo istoriju Srbije od vas dole, onda ne vidim zasto bi se vi bunili. Rusi nas kasnije nisu okupirali, nisu nam nikada uveli sankcije, nisu nas bombardovali, ja sam i za rehabilitaciju Cvetkovica i za davanje ulicama imena generala Crvene Armije ma koliko vam to zvucalo cudno...

Da je Srbija iole prava drzava, sada bi mogla uloziti protestnu notu Rusiji radi flagrantnog mesanja u unutrasnje stvari Srbije.
Ali, izgleda da mi ulazemo note samo kada su Abanija i Albanci u pitanju, a ne i drzava koja ne isporucuje begunce sa nasih poternica i koja Srbiju drzi na spisku zemalja koje vrse politicke progone...

Gospodine, svo postovanje Vama, ali, moram Vam, s cvrstim uverenjem, reci da ambasador strane drzave NECE odredjivati imena ulica u Srbiji. Ako sami niste znali, ovakvi predlozi su ponizavajuci za zemlju u kojoj obavljate svoj posao.
Dakle, s moje strane stize odgovor - NIKAD!

Aman čoveče hoćeš li više prestati da se mešaš u poslove tudje države. U Rusiju i tamo odredjuj koje će nazive nositi ulice. Kako bi reagovali da se Srpski ambasador u Rusiji meša u odredjivanje naziva ulica u Moskvi. Trebalo bi da Vas bude sramota. Dalje ruke od Srbije. Zaboravili ste da kažete da su isti ti Ruski oslobodioci žarili, palili i silovali po srbiji i Beogradu dok su oslobadjali istu tu Srbiju i isti taj Beograd. Odlično se sećam da mi je pričala moja pokojna baka šta su sve Ruski vojnici radili pod parolom "OSLOBODIOCI", kako su porodice koje su imale žensku decu krile tu decu od ruskih vojnika koji su razulareni divljali po Beogradu i Srbiji. BW, ovde su samo vraćeni stari nazivi ulica koji su bili pre II svetskog rata.

Srecom Jugoslaviju nisu 1945. oslobodili ni Sovjeti ni Drazini cetnici vec jedinice NOV i POJ, mada su oni prvi malo i pomgli po Srbiji. Davati imena je ok, ali samo novim ulicama u novim delovima grada koji ce tek biti izgradjeni, stare ulice imaju stare nazive. A posto Rusi drze preko 50% gasovoda koji ce se graditi kroz ovu zemlju mogu da mu daju ime sovjetskih heroja i komandanata koji su u sadejstvu sa Titovim jedinicama ucestvovali u oslobadjanju delova Srbije kroz koji ce, igrom slucaja, sada prolaziti i taj Juzni tok, jednog dana kad ga sagrade.

G.. Konuzine, naslusali smo se mi tih soc/kom prica o slanju telegrama podrske i pisama u kojima narod 'zahteva' od vlasti nove zakone, vise represije ili promenu naziva ulica.
Idite kuci pa to pricajte svojim biracima. Uostalom diplomata koji se sluzi ovako naivnim sredstvima i nije bas za diplomatu, pa cak ni u Srbiji.

Ja se slazem sa ambasadorom, i isto tako mislim da je malo onih koji se ne slazu, medjutim ne mogu da se otmem utisku da je to neka vrsta kritike za promenu imena ulica koja je obavljena pre desetak godina. Svi znamo da su, bez nekog znacajnog izuzetka, vracena stara imena tim ulicama. Nemam nista protiv, bas suprotno, snazno podrzavam da se neke buduce ulice - ili one koje jos uvek nemaju ime - nazovu po sovjetskim herojima koji su ucestvovali u oslobadjanju Beograda. Samo bih voleo da Grad ovoga puta izbegne ona himera resenja, odnosno da se ulica do pola zove jednim imenom, a od pola drugim (Kraljice Marije, 27. marta, Dzordza Vasingtona). To je zbunjujuce, neprakticno, a moze se reci i ponizavajuce za secanje na ljude koji, eto, nisu zasluzili ni celu ulicu, nego polovinu.

Nema tu mnogo emocija.
Na licitaciji između Rusije i EU,Rusija je za Srbiju ponudila malo više.
Mi smo samo komadi nameštaja koje gazda sada ima pravo da razmešta kako mu je po volji.

A da li su u Pragu, Varsavi, Bratislavi, Budimpeshti, Sofiji... davali ulicama imena sovjetskih oslobodilaca? Te, ako su davali - da li su ta imena i danas tu? A ako nisu - da li su respektivni ruski ambasadori trazili i od tih vlada da vrate nazive sovjetskih oslobodilaca?
Ako nisu - zasto nisu?
Da nije mozda zato sto ih je sramota?

A ko smo to mi, pa da mu kažemo da neće on menjati ulice glavnog grada?! Biće kako on kaže i gotovo. Zar to nismo već shvatili?
Uzaludno gubimo snagu na razmišljanje o tome. Pravac EU, ali ne sa Srbijom, nego sa pasošem u džepu, to nam je jedino rešenje.

g.Konuzin bi trebao da zna da na Novom groblju ima, pored Ruskog, jos i groblje francuskih, italijanskih i engleskih boraca jos iz prvog sv.rata.
Nema problema da neke ulice nose imena ruskih generala i sl. Ali to nece biti Resavska, Makenzijeva ili Juzni bulevar. I ne znam zasto samo ruskih komunistickih generala. Pa koliko je samo intelektualaca doslo ovde, posle oktobarske revolucije, koji su mnogo doprineli i Beogradu i Srbiji. Neki red postoji i ima da se postuje. Kao sto ima da se postuje i istorija zemlje domacina.
Mogu misliti da njemu neko pise pismo za "uspostavljanje istorijske pravde"...

Druga ambasadora Konuzina bih podsetila da se u vreme koje on (nepotpuno i naknadno "frizirano") opisuje nije govorilo "bratski srpski narod", nego "bratski jugoslovenski narodi". Isto tako, nije se izbijalo na srpsku, nego jugoslovensku granicu.
Takodje bih njegovu ekselenciju pitala: da li se zahtev da se ulice ponovo imenuju po ruskim oslobodiocima odnosi i na Josifa V. Dž. Staljina? On im je, naime, bio vrhovni komandant...

Do sada je nasa vlast udovoljila svim zahtevima ruske strane. Ne sumnjam da ce i ovo da im prodje, ne pise se uzalud toliko o toj temi. Nije stvar u ulicama, vec u opipavanju pulsa koliko daleko mogu da idu. Pitam se koja ce im biti sledeca zelja, kad im i ova bude ispunjena.

Srpske ulice ce nositi imena svojih oslobodilaca kad budemo NACISTO sa time ko su nasi oslobodioci ? Titovi "Partizani" ili "Drazini "CETNICI" ?

Rusi nama mozda jesu dali duplo vise od zapadne Evrope, ali su zato jedno 10 puta vise oduzeli, a kad ce prestati ne zna se. Evo platicemo, samo da nas vise ne "oslobadjaju", da mogu u bliskiju mi Evropu.

E kad cujem ove Ruse dodje mi da branim Srbiju.

Mnogo se neki prave neuki i naivni!

Istorija sveta je odavno utvrdila i ocenila učešće Jugoslavije u ratu protiv fašizma, koji je bio pošast XX veka! Tu istoriju baštine sve biv. republike pa i Srbija!

A ta istorija kaže da su Tita i PARTIZANE, SVE SAVEZNICE priznale za jedine borce protiv fašista na ovim prostorima!

Činjenica je i da su Rusi pomogli partizanima u oslobadjanju Beograda, mnogo ih je izginulo u toj borbi, kao i na Sremskom frontu, i naravno da im treba vratiti ulice i trgove, ali tek pošto se nazivi vrate našim herojima, koji su takodje NESPORNI!

SMRT FAŠIZMU-SLOBODA NARODU!

p.s.nemam ništa protiv ul.B.Stojkovića, T.Zdravkovića, M.Petrovića-Čkalje i sl. ali ne može preko reda, mnogi su dali živote da bi oni imali slobodu da postanu to što su bili!

S kojim pravom su komunisti Resavsku i Makenzijevu posle rata preimenovali u Maršala Tolbuhina i Generala Ždanova? To je ovde osnovno pitanje, a ne da li Tolbuhin i Ždanov treba da imaju svoje ulice - jer treba da ih imaju, ali ne tako što će ukidati i brisati imena starih. Ovde je koka starija od jajeta i komunisti su promenili imena stotina ulica, i mi prolazimo kroz proces vraćanja starih imena. Eto, Novi Beograd je građen u vreme komunizma i ne treba menjati ni imena ulica tamo, jer su svedok jednog vremena. Umesto "proleterske solidarnosti", "umetnosti" i sl. može da se razmotri davanje imena sovjetskih oslobodilaca.

Nevidim ništa loše da neka ulica dobije ima po nekome ko je zaslužan za oslobađanje tog grada. Malo je neukusno to tražiti.

Istina je da u 2 sv ratu niko nije hteo da ucestvuje protiv Hitlera i da su zapravo svi cekali da se on izratuje na nekom drugom frontu ali svaljivati krivicu na Ruse koji jesu nasi oslobodioci od fasizma za nekakve zlocine je suludo. Bilo je potpuno ishitreno po kratkom postupku promeniti sve te nazive ulica. ja licno ne vidim zasto je Mekenzi znacajniji od Tolbuhina ili Zdanova za nas, takodje mi nisu jasna ni imena ulica vezana za imena nekih bas beznacajnih clanova kraljevske kuce Karadjordjevica i Obrenovica, Dzordz Vasington takodje nicim dobrim nije zaduzio Srbiju niti je ikada znao gde je ona bez obzira na mozda pozitivnu ulogu koju je americka revolucija imala na razvoj modernih drustava, takodje ne vidim ni najmanju zaslugu Ruzvelta za dobrobit srpskog naroda (bombardovanje 1944 niko ne pominje), pa ni Poenkarea. Engleska i Francuska su Srbiju u Prvom Sv ratu pomogle tek posle pretnje Rusije da ce sklopiti sa Nemcima separatni mir ako pomoc Srbiji ne bude pruzena. Cinjenica je da vlasti u Srbiji olako prelaze preko znacajnih trenutaka nase istorije koje mi ne treba da se stidimo niti da je se odricemo. Samo ako postujemo svoju istoriju i kulturu mozemo ocekivati da neko nas postuje.

Oslobodioci? Nacisti su nam 1941 ubili slobodu a boljsevici 1945 dusu. Samo neka me vise niko ne brani i ne oslobadja!

Na stranu to što se Konuzin meša u poslove suverene države u kojoj je ambasador, ali primitivna neoliberal-fašistička anti-komunistička histerija mora da se prekine.
Pre svega, kroz vraćanje ulicama i bulevarima imena koja su imali pre nego što su dobili imena tipa Kosmajska ili Makenzijeva.
Jedno je borba protiv toga da Srbija bude ruska gubernija.
Sasvim je drugo anti-komunistička histerija i odricanje od anti-fašističke tradicije, da se ono nije desilo, ne bi bilo ni zločina devedesetih niti ratova pokrenutih od strane velikosrpskog zločinačkog režima Slobodana Miloševića.Nemačka nije manje evropska i nije manje članica EU i NATO samo zato što se u Berlinu nalaze 2 spomenika Crvenoj armiji, da nije bilo Crvene armije, Evropa nikada ne bi bila oslobođena od fašizma.Da nije bilo 20.oktobra 1944-godine, Beograd ne bi bio slobodan od fašizma i fašističke horde Obraza i ostalih kvazi-patriotskih organizacija bi danas bile na vlasti u Srbiji i ne bi ni moglo da se priča o održavanju Prajda 20.oktobra, a kamo li da se održavanje istog najavljuje; Da nije bilo 9.maja 1945.godine ne bi bilo ni 9.maja 1950 niti Evropske integracije kao takve, kao ni Berlin Pridea.Nemojmo negirati nešto što su i Robert Shuman, Altiero Spinelli i Jean Monnet isticali kao činjenicu i ponosili se njome, da je Crvena armija oslobodila Evropu od fašizma, isto kao što je to isticao i John Kennedy, a danas to govori Barack Obama.
Ono što je još pozitivno je to što Beograd u mesec dana dobija dva simbola ljubavi-Prajd, koji je, iako nije održan, započeo proces ugrađivanja tolerancije prema različitosti u Srbiji i srpskom društvu i započeo je nešto mnogo važnije,a to je denacifikacija i suštinsko suočavanje s prošlošću, s obzirom na to da je cela građanska Srbija stala na stranu LGBT populacije i osudila fašizam kao takav, i spomenik Aleksandru Puškinu, kao drugi simbol ljubavi.
Srbija se 20.oktobra, ako ništa drugo, uz pomoć ozvaničenja Ostpolitik-a, počinje vraćati anti-fašističkoj tradiciji koju je gajila za vreme komunizma. Setite se kako se tada Savezna republika Nemačka, odnosno Zapadna Nemačka, suočila sa prošlošću i posle čega je Vili Brant otišao u Poljsku i poklonio se žrtvama i
mislite o tome.