Kako do odluke o izbornom predmetu

Za mene je odluka laka - niti u Srbiji niti u bilo kojoj drugoj zemlji mom detetu popovi neće prenositi svoje "znanje".

wow, Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da treba izbegavati sajtove (ok -i placanja, za taj deo se slazem). ali ako ne znaju da okace na OFICIJELNE sajtove planove i programe, kako ja onda da se odlucim da moje dete upisem na racunare??? licni kontakt/razgovor? moze, ako taj predmetni nastavnik me saceka u 17:30 posle MOG posla.

"Umesto što traže po sajtu, neka odu sa detetom u školu..."
Ova izjava ministra prosvete u suprotnosti je sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja. Sa praktične strane, besmisleno je u 21. veku da svaki roditelj pojedinačno traži usmene informacije o nastavnom planu i programu od predmetnog nastavnika. Čemu onda služi sajt Ministarstva prosvete? Ako ne umeju ili ne žele da ga upotpune i ažuriraju, neka potraže posao u nekoj drugoj, "manje zahtevnoj" branši.

Nikad nešto gluplje nisam videla u školi!
Građansko, pa valjda se uči u porodici.
Veronauka - SVAKAKO je zalutala u škole!
Njeno je mesto u crkvi.
Ali, naši vernici su to samo na papiru, tako da je veronauka UTERANA.

Jadna deca koja imaju, ustvari, samo ČAS VIŠE!

Iako smo zeleli da nase dete pohadja casove veronauke, kada je dosao trenutak odluke izabrali smo gradjansko vaspitanje. Iz prostog razloga sto je na promotivnom predstavljanju prvacima nastavnica veronauke doslovce rekla: devojcice ce na moje casove morati da dolaze u suknjama, a obaveza ucenika ce biti i post sredom, petkom i za vreme postova. Iskreno, o ovim stvarima neka moja deca odlucuju samostalno kada za to dodje vreme-kada budu punoletni. Dakle, veronauka da, ali, gospodo, pogledajte malo kako se to radi i ko to radi.

Cela priča sa veronaukom i građanskim je besmislena. Građansko vaspitanje je izmišljeno u okviru uterivanja veronauke u škole pošto je ipak morala da se ponudi neka alternativa. Predmet nije dobro osmišljen i ne postoji jedinstveni plan i program nego svako improvizuje kako stigne.
Veronauci sa druge strane nije mesto u školama nego u crkvi. Lepo roditelji odu nedeljom u crkvu, a klinci u školicu koju crkva organizuje za njih. Problem je u tome što ogromna većina naših ljudi pominje boga svaki čas, krsti se po ulici čim negde spazi crkvu, ali je slabo posećuje pa je zbog toga veronauku valjalo uterati u škole.

Postoji nesto sto se zove "program i plan predmeta" i to ne sme da bude nikakva tajna! Program i plan predmeta nije reklama za taj predmet (npr program i plan Biologije za 6. razred se, naravno, bavi Biologijom, a ne Fizikom, ali to nije reklama za Biologiju, a antireklama za Fiziku).
Pre ce biti da je neko u nekom zakonu ili uredbi ili nekom dr pravnom aktu uveo neke nove izborne predmete, a da pritom nije osmislio plan i program (pa kako onda i da bude na sajtu.... ccc... lepo kaze ministar, zna on kakvo je stanje), skolska godina pocela, i sad, pa kakve to veze ima, necemo valjda da cepidlacimo oko predmeta-dva kada na taj nacin oni profesori koji imaju praznjikav raspored mogu da popune fond casova... Sta rece Pero da ima, Racunari! Dobro, dobro, u sredu racunari, u cetvrtak ruke u testu...

Ne znam ko je tu luđi, ovi što neće da objave plan i program predmeta, ovi što to smatraju propagiranjem i marketingom ili ovi što očekuju da sad stotine ili hiljade roditelja saleće nastavnike i pedagoge (kad će oni da predaju deci uopšte te stvari od silnog druženja sa roditeljima?).

Ako je sadržaj unapred predviđen nastavnim planom na širem nivou, plan i program bi trebalo da je (besplatno) dostupan na sajtu ministarstva prosvete (ili opcionalno u štampanoj formi). Ako je plan u ingerenciji škole, onda to škola treba istim putem da obezbedi. To što niko neće da sedne i to uradi, već filozofiraju svi do jednog, to je već druga priča. A vreme prolazi.

Ne valja nikako! Zamislite da su predavači bilo građanskog, bilo veronauke krenuli u javno i glasno objašnjavanje ciljeva svojih predmeta, odmah bi od po polovine populacije podjednako agresivno bili optuženi za pritisak i uticaj na slobodu izbora.
Svetu se stvarno ne može ugoditi.

Sajt ministarstva prosvete je potpuno neinformativan. Mislim da ih treba pritisnuti da naprave dobar sajt. Treba ih jos podsetiti da tokom leta sajt ni ne radi osim za rezultate klasifikacionih ispita. Sto se samih izbornih predmeta tice, ne razumem zasto bi svi roditelji nagrnuli u skole, kada i tako vecina sluzbi radi samo onda kada su roditelji na poslu.

Ministar prosvete još nije primetio da smo dooobro zagazili u 21 vek, kao ni ogromna većina onih kojima ministruje. Ko zna šta može da iskoči iz sokoćala, bolje je izaći sa posla pa porazgovarati, k'o čovek s nastavnikom... Nego, zar vam se ne čini da je došlo vreme da se muzičko, fizičko, i tehničko prestanu uračunavati u prosek, a informatika počne. Nisam mogla da poverujem da i moje dete pili po šperploči kao ja pre skoro 40 godina! Ceo sistem obrazovanja je zastareo, inertan, valjda ne znaju šta će sa tolikim zaposlenima, pa izmišljaju predmete.

Kako izborni predmet može da bude obavezan? Nije li to paradoks? Nije. Nije zbog toga što Građansko i Veronauka i nisu predmeti. To su na silu ugurani časovi za koje ne postoje zakonski preduslovi. Mislim da bismo svi trebali prosto da odbijemo da nam deca "obavezno" pohađaju bilo koji od tih časova. Deca ništa ne bi izgubila, naprotiv. Kad država dokaže da su u pitanju predmeti sa svojim ciljevima, ishodima, planom i programom, tek onda možemo da pričamo o izboru.

Svakoga dana covek nauci nesto novo, ponekad i zahvaljujuci Ministarstvu prosvete. Nauci da su planovi i programi skolskih predmeta tajna (drzavna?); da roditelji treba u roku od 24-48 sati da donesu vaznu odluku na osnovu 0 informacija; da ne treba koristiti internet u istrazivanjima, kad vec nemate dovoljno informacija za ispravnu odluku; i da se mnogi sa time slazu.

Nastavnici izbornih predmeta imaju nastavni plan i program na osnovu kojeg upisuju casove u dnevnik, kao sto to rade njihove kolege za bilo koji drugi predmet. Pored njih, taj dokument poseduje i skola. Zato predlazem da roditelji koji se zale na nedostatak informacija odu do skole, ostave svoju licnu kartu ili neki drugi licni dokument i uzmu planove i programe radi fotokopiranja. Ali nemojte ocekivati da ce vam ih skola fotokopirati, za to nisu predvidjena sredstva. Sto se tice licnog kontakta sa nastavnikom, svaki je duzan da tokom nedelje ima jedan termin koji sluzi za prijem roditelja (termin se pomera tako da je jedne nedelje pre, a druge posle podne). Ako vam taj termin ne odgovara zbog posla, trazite da vas puste sa posla, ili posaljite nekog drugog (dedu, tetku, poslodavca, itd). Nemojte ocekivati da ce nastavnici dolaziti u skolu kad god nekom od nekoliko stotina roditelja padne na pamet.

Ja sam šokirana što nikome ne smeta mogućnost da mu dete uči "ruke u testu", pogotovo ako se bira na roditeljskom sastanku, glasanjem?!

I kad izaberete izborni predmet o kome nista ne znate to ne garantuje da ce ga vase dete imati, vec odlucuje vecina. U slucaju moje dece, od tri ponudjena, jedan su nudili reda radi a nemaju ga, birali smo kao izmedju dva ali nam je sugerisano koji ce ipak na kraju price drzati jer za to postoji raspolozeni nastavnik a ako biramo onaj drugi dete ce morati u kontra smenu u skolu, tako da deca samo u slucaju izbornih predmeta imaju jos casova na ionako predugacak dan u skoli, pogotovu u slucaju petog razreda, gde posle 4-5 casova deca imaju 5 ili 6 svaki dan i izuzetno tesku torbu.

Ok, nije i ne može program da bude reklama za predmete koji su OBAVEZNI (biologija i fizika), ali slažem se da mnogi mogu da protumače kao reklamu svako oglašavanje fakultativnih (tj. izbornih) predmeta, pogotovu kada su u pitanju veronauka i građansko. Pa cela država je izdeljena po ove dve linije.

Zaista ne mogu da razumem zasto je ovo tema za jedan prilog. Imam cerku od 3 godine i vec sada znam veoma dobro da nece ici na veronauku, vec na gradjansko i da ce ici na casoce o ekologiji a ne iz domacinstva. Tesko mi je da piznam, ali je ovog puta ministar u pravu. Ovo je definitivno stvar koju treba da odluci roditelj na osnovu svojih vaspitnih i vrednosnih principa koje prenosi detetu.

Moje dete je pošlo u prvi razred,škola je u Crvenki. Prvi dan kad smo došli na upis smo morali odlučiti (eventualno sutradan) za predmet koji je obavezan (veronauka ili gr.vasp.) i izborni (čuvari prirode i nar.tradicija). Ne verujem da će se moći u toku školovanja to menjati, bar ne u manjim mestima a poludela sam juče na roditeljskom kada je glasom većine odabrano čuvari prirode a ne narodna tradicija iako će o svemu tome učiti iz predmeta svet oko nas.

Predmet građansko vaspitanje ima plan i program. Odlično je osmišljen predmet, a realizacija zavisi samo od volje i zainteresovanosti voditelja radionica (nastavnika). Diže se povika, osnovne stvari o predmetu se ne znaju. Na žalost za to su krivi i u Ministarstvu prosvete, ali i u školama.
Oni roditelji kojima je stalo da saznaju nešto više o tom predmetu, pokrenuće preko Saveta roditelja tu priču i naterati direktore i nastavnike da profesionalnije pristupe predstavljanju tog predmeta. Ali, našim roditeljima je obično najlakše da kažu da je to glupost i da nema smisla postojanje takvog predmeta...

Kao baka troje unčadi veoma sam zainteresovana kako će društvo preuzeti i nastaviti obrazovanje započeto u roditeljskom domu. Sadržaj ovog, isuviše kratkog, priloga, samo me je uverio da postoji mesto za ozbiljnu brigu i strah svakog roditelja kome je stalo da njegovo dete dobije savremeno i ozbiljno obrazovanje.Predlažem da se B92 malo detaljnije pozabavi problemima obrazovanja i vaspitanja, jer se zasigurno ne radi o nedoumici samo jednog roditelja, već o nedoumicama i problemima čitavog sistema školstva. Odgovori gospodina ministra i školskog psihologa ukazuju da ni jedno od njih, definitivno, nije upoznato sa sadržajem novog (tek usvojenog) Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. Diplomu o završenoj osnovnoj školi daje državna institucija a ne pojedinačni učitelj ili nastavnik po nekakvom svom nahođenju i usmenom kazivanju. Savet gospodina ministra bio bi pogrešan i pre 150 godina, a danas, u XXI veku, je ponižavajuće neprimeren. Nije Srbija samo onih milion i nešto nepismenih ... ili je on možda samo njima ministar?

Svaka skola treba da ima sajt. Pa ti profesori informatike valjda imaju osnovno znanje iz web programiranja (ako ne znaju napredne tehnike, valjda su na fakultetu naucili osnovne). Pa lepo okace pdf, u kom pise plan i program svakog predmeta, pa roditelji procitaju ako umeju, ako ne... sto se tice, piljenje sperploce, to mora da bude obavezno, ali da ne pile roditelji, nego deca. Mozda se nekome i to svidi. Pa u zemlji Srbiji, ne mozes da nadjes pametnog i sposobnog majstora. Ne mogu i ne moraju svi da budu inzenjeri, naucnici ili umetnici, mora neko i da pili i da zida, i da popravlja elektricne aparate, automobile.

skole su po zakonu obavezne da omoguce roditeljima prvaka ravnopravne prezentacije izbornih predmeta. u ovom slucaju skole krse zakon!

To sto se veronauka uci u nasim skolama nije nista cudno, to se radi i u drugim ozbiljnim zemljama, samo ne na ovakav nacin... Na primer, do pre nekoliko godina u svajcarskim skolama svako dete je na veronauci ucilo samo o svojoj veri od svojih verskih predstavnika. Onda je nadlezno ministarstvo donelo odluku da sva deca na veronauci moraju da uce o svim verama i da o tome mogu da predaju samo ucitelji specijalizovani za to... Pre nego sto su takvu veronauku uveli u skole ucitelji i nadlezni su se redom posavetovali sa svim verskim zajednicama, izmedju ostalog i sa SPC... Zato veronauka - da, ovakva kakva je u nasim skolama - ne

Totalna smejurija. Prvo, da ministarstvo prosvete nema objavljen plan i program svakog predmeta, a pogotovu izbornih predmeta, na svom web site-u. Drugo, da ministar savetuje roditelje da pricaju direktno sa nastavnicima, pa valja mora da postoji unificirani plan po kome ce sva deca da uce, a ne da to zavisi od nastavnika.

mada ekonomski aspekt svakako ne treba da bude i jedini pri razmatranju ovog pitanja - evo male laicke racunice, koja podrazumeva da svi roditelji potraze i dobiju minimum informacija o izbornim predmetima, a prateci preporuku ministra:
ukupno ima sest izbornih predmeta, sto znaci da roditelji svakog deteta (a dece se upisalo valjda oko 80.000), treba da razgovaraju sa po sest nastavnika. sve zajedno, to je 480.000 razgovora. neka budu petominutni, izmedju ucionice i zbornice: 12 razgovora za sat - to je 40.000 radnih sati nastavnika. cena radnog sata je, racunajuci prosecnu platu nastavnika na 45.000 dinara i 30-casovnu radnu nedelju, 375 dinara. ukupan trosak, samo sa strane nastavnika, odnosno drzavnog budzeta, iznosio bi, dakle, oko 15.000.000 dinara, ili nesto preko 160.000 EUR. ovde ne racunamo bruto troskove plata, niti troskove vremena roditelja, koje takodje nesto vredi, bilo placeno (izasli sa posla), bilo neplaceno (rad u kuci).

u svakom slucaju, za cetvrtinu para od te sume, moze se napraviti i distribuirati 80.000 informativnih, lepo napisanih i atraktivno dizajniranih stampanih vodica kroz izborne predmete, ukljucujuci i prevode na jezike manjina, a onda sve to postaviti i na podjednako lep i informativan sajt, ili stranicu na sajtu ministarstva prosvete. usteda je najmanje 120.000 EUR, svi srecni, svi zadovoljni.

a, naravno, mozemo i da poslusamo naseg mudrog ministra, koji zna da 90 odsto roditelja nece juriti nastavnike po skolama, da 90 odsto nastavnika nece zeleti da gube vreme ama bas sa svakim roditeljem, da ce se izbori svakako napraviti, da ce deca na kraju biti nezadovoljna, kao i roditelji, kao i nastavnici -
- ali koga je briga za to?
ne njega.

Ivan je u pravu kad kaže da neće svi biti inžinjeri ili doktori, da Srbiji trebaju i pametni majstori. Radim u "majstorskom" preduzeću, i nijedan od majstora, a dobri su i pametni, nije potvrdio da ga je zanatu privuklo ili naučilo piljenje po šperploči. Nastavu treba osavremeniti, izborni predmeti, ako su zaista izborni, ko hoće- hoće, a ko ne- ne, njegovo je pravo da bira. U prosek da ulaze ocene koje su bitne za dalje školovanje, a ne da ti uspeh određuje da li imaš sluh, ili dve leve ruke za crtanje.

Za mene je odluka laka - niti u Srbiji niti u bilo kojoj drugoj zemlji mom detetu popovi neće prenositi svoje "znanje".

Nikad nešto gluplje nisam videla u školi!
Građansko, pa valjda se uči u porodici.
Veronauka - SVAKAKO je zalutala u škole!
Njeno je mesto u crkvi.
Ali, naši vernici su to samo na papiru, tako da je veronauka UTERANA.

Jadna deca koja imaju, ustvari, samo ČAS VIŠE!

Nastavnici izbornih predmeta imaju nastavni plan i program na osnovu kojeg upisuju casove u dnevnik, kao sto to rade njihove kolege za bilo koji drugi predmet. Pored njih, taj dokument poseduje i skola. Zato predlazem da roditelji koji se zale na nedostatak informacija odu do skole, ostave svoju licnu kartu ili neki drugi licni dokument i uzmu planove i programe radi fotokopiranja. Ali nemojte ocekivati da ce vam ih skola fotokopirati, za to nisu predvidjena sredstva. Sto se tice licnog kontakta sa nastavnikom, svaki je duzan da tokom nedelje ima jedan termin koji sluzi za prijem roditelja (termin se pomera tako da je jedne nedelje pre, a druge posle podne). Ako vam taj termin ne odgovara zbog posla, trazite da vas puste sa posla, ili posaljite nekog drugog (dedu, tetku, poslodavca, itd). Nemojte ocekivati da ce nastavnici dolaziti u skolu kad god nekom od nekoliko stotina roditelja padne na pamet.

Moje dete je pošlo u prvi razred,škola je u Crvenki. Prvi dan kad smo došli na upis smo morali odlučiti (eventualno sutradan) za predmet koji je obavezan (veronauka ili gr.vasp.) i izborni (čuvari prirode i nar.tradicija). Ne verujem da će se moći u toku školovanja to menjati, bar ne u manjim mestima a poludela sam juče na roditeljskom kada je glasom većine odabrano čuvari prirode a ne narodna tradicija iako će o svemu tome učiti iz predmeta svet oko nas.

Ne valja nikako! Zamislite da su predavači bilo građanskog, bilo veronauke krenuli u javno i glasno objašnjavanje ciljeva svojih predmeta, odmah bi od po polovine populacije podjednako agresivno bili optuženi za pritisak i uticaj na slobodu izbora.
Svetu se stvarno ne može ugoditi.

Iako smo zeleli da nase dete pohadja casove veronauke, kada je dosao trenutak odluke izabrali smo gradjansko vaspitanje. Iz prostog razloga sto je na promotivnom predstavljanju prvacima nastavnica veronauke doslovce rekla: devojcice ce na moje casove morati da dolaze u suknjama, a obaveza ucenika ce biti i post sredom, petkom i za vreme postova. Iskreno, o ovim stvarima neka moja deca odlucuju samostalno kada za to dodje vreme-kada budu punoletni. Dakle, veronauka da, ali, gospodo, pogledajte malo kako se to radi i ko to radi.

Predmet građansko vaspitanje ima plan i program. Odlično je osmišljen predmet, a realizacija zavisi samo od volje i zainteresovanosti voditelja radionica (nastavnika). Diže se povika, osnovne stvari o predmetu se ne znaju. Na žalost za to su krivi i u Ministarstvu prosvete, ali i u školama.
Oni roditelji kojima je stalo da saznaju nešto više o tom predmetu, pokrenuće preko Saveta roditelja tu priču i naterati direktore i nastavnike da profesionalnije pristupe predstavljanju tog predmeta. Ali, našim roditeljima je obično najlakše da kažu da je to glupost i da nema smisla postojanje takvog predmeta...

Zaista ne mogu da razumem zasto je ovo tema za jedan prilog. Imam cerku od 3 godine i vec sada znam veoma dobro da nece ici na veronauku, vec na gradjansko i da ce ici na casoce o ekologiji a ne iz domacinstva. Tesko mi je da piznam, ali je ovog puta ministar u pravu. Ovo je definitivno stvar koju treba da odluci roditelj na osnovu svojih vaspitnih i vrednosnih principa koje prenosi detetu.

Ja sam šokirana što nikome ne smeta mogućnost da mu dete uči "ruke u testu", pogotovo ako se bira na roditeljskom sastanku, glasanjem?!

Cela priča sa veronaukom i građanskim je besmislena. Građansko vaspitanje je izmišljeno u okviru uterivanja veronauke u škole pošto je ipak morala da se ponudi neka alternativa. Predmet nije dobro osmišljen i ne postoji jedinstveni plan i program nego svako improvizuje kako stigne.
Veronauci sa druge strane nije mesto u školama nego u crkvi. Lepo roditelji odu nedeljom u crkvu, a klinci u školicu koju crkva organizuje za njih. Problem je u tome što ogromna većina naših ljudi pominje boga svaki čas, krsti se po ulici čim negde spazi crkvu, ali je slabo posećuje pa je zbog toga veronauku valjalo uterati u škole.

Kako izborni predmet može da bude obavezan? Nije li to paradoks? Nije. Nije zbog toga što Građansko i Veronauka i nisu predmeti. To su na silu ugurani časovi za koje ne postoje zakonski preduslovi. Mislim da bismo svi trebali prosto da odbijemo da nam deca "obavezno" pohađaju bilo koji od tih časova. Deca ništa ne bi izgubila, naprotiv. Kad država dokaže da su u pitanju predmeti sa svojim ciljevima, ishodima, planom i programom, tek onda možemo da pričamo o izboru.

Ok, nije i ne može program da bude reklama za predmete koji su OBAVEZNI (biologija i fizika), ali slažem se da mnogi mogu da protumače kao reklamu svako oglašavanje fakultativnih (tj. izbornih) predmeta, pogotovu kada su u pitanju veronauka i građansko. Pa cela država je izdeljena po ove dve linije.

wow, Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da treba izbegavati sajtove (ok -i placanja, za taj deo se slazem). ali ako ne znaju da okace na OFICIJELNE sajtove planove i programe, kako ja onda da se odlucim da moje dete upisem na racunare??? licni kontakt/razgovor? moze, ako taj predmetni nastavnik me saceka u 17:30 posle MOG posla.

To sto se veronauka uci u nasim skolama nije nista cudno, to se radi i u drugim ozbiljnim zemljama, samo ne na ovakav nacin... Na primer, do pre nekoliko godina u svajcarskim skolama svako dete je na veronauci ucilo samo o svojoj veri od svojih verskih predstavnika. Onda je nadlezno ministarstvo donelo odluku da sva deca na veronauci moraju da uce o svim verama i da o tome mogu da predaju samo ucitelji specijalizovani za to... Pre nego sto su takvu veronauku uveli u skole ucitelji i nadlezni su se redom posavetovali sa svim verskim zajednicama, izmedju ostalog i sa SPC... Zato veronauka - da, ovakva kakva je u nasim skolama - ne

Ministar prosvete još nije primetio da smo dooobro zagazili u 21 vek, kao ni ogromna većina onih kojima ministruje. Ko zna šta može da iskoči iz sokoćala, bolje je izaći sa posla pa porazgovarati, k'o čovek s nastavnikom... Nego, zar vam se ne čini da je došlo vreme da se muzičko, fizičko, i tehničko prestanu uračunavati u prosek, a informatika počne. Nisam mogla da poverujem da i moje dete pili po šperploči kao ja pre skoro 40 godina! Ceo sistem obrazovanja je zastareo, inertan, valjda ne znaju šta će sa tolikim zaposlenima, pa izmišljaju predmete.

Postoji nesto sto se zove "program i plan predmeta" i to ne sme da bude nikakva tajna! Program i plan predmeta nije reklama za taj predmet (npr program i plan Biologije za 6. razred se, naravno, bavi Biologijom, a ne Fizikom, ali to nije reklama za Biologiju, a antireklama za Fiziku).
Pre ce biti da je neko u nekom zakonu ili uredbi ili nekom dr pravnom aktu uveo neke nove izborne predmete, a da pritom nije osmislio plan i program (pa kako onda i da bude na sajtu.... ccc... lepo kaze ministar, zna on kakvo je stanje), skolska godina pocela, i sad, pa kakve to veze ima, necemo valjda da cepidlacimo oko predmeta-dva kada na taj nacin oni profesori koji imaju praznjikav raspored mogu da popune fond casova... Sta rece Pero da ima, Racunari! Dobro, dobro, u sredu racunari, u cetvrtak ruke u testu...

I kad izaberete izborni predmet o kome nista ne znate to ne garantuje da ce ga vase dete imati, vec odlucuje vecina. U slucaju moje dece, od tri ponudjena, jedan su nudili reda radi a nemaju ga, birali smo kao izmedju dva ali nam je sugerisano koji ce ipak na kraju price drzati jer za to postoji raspolozeni nastavnik a ako biramo onaj drugi dete ce morati u kontra smenu u skolu, tako da deca samo u slucaju izbornih predmeta imaju jos casova na ionako predugacak dan u skoli, pogotovu u slucaju petog razreda, gde posle 4-5 casova deca imaju 5 ili 6 svaki dan i izuzetno tesku torbu.

"Umesto što traže po sajtu, neka odu sa detetom u školu..."
Ova izjava ministra prosvete u suprotnosti je sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja. Sa praktične strane, besmisleno je u 21. veku da svaki roditelj pojedinačno traži usmene informacije o nastavnom planu i programu od predmetnog nastavnika. Čemu onda služi sajt Ministarstva prosvete? Ako ne umeju ili ne žele da ga upotpune i ažuriraju, neka potraže posao u nekoj drugoj, "manje zahtevnoj" branši.

Ne znam ko je tu luđi, ovi što neće da objave plan i program predmeta, ovi što to smatraju propagiranjem i marketingom ili ovi što očekuju da sad stotine ili hiljade roditelja saleće nastavnike i pedagoge (kad će oni da predaju deci uopšte te stvari od silnog druženja sa roditeljima?).

Ako je sadržaj unapred predviđen nastavnim planom na širem nivou, plan i program bi trebalo da je (besplatno) dostupan na sajtu ministarstva prosvete (ili opcionalno u štampanoj formi). Ako je plan u ingerenciji škole, onda to škola treba istim putem da obezbedi. To što niko neće da sedne i to uradi, već filozofiraju svi do jednog, to je već druga priča. A vreme prolazi.

Totalna smejurija. Prvo, da ministarstvo prosvete nema objavljen plan i program svakog predmeta, a pogotovu izbornih predmeta, na svom web site-u. Drugo, da ministar savetuje roditelje da pricaju direktno sa nastavnicima, pa valja mora da postoji unificirani plan po kome ce sva deca da uce, a ne da to zavisi od nastavnika.

Sajt ministarstva prosvete je potpuno neinformativan. Mislim da ih treba pritisnuti da naprave dobar sajt. Treba ih jos podsetiti da tokom leta sajt ni ne radi osim za rezultate klasifikacionih ispita. Sto se samih izbornih predmeta tice, ne razumem zasto bi svi roditelji nagrnuli u skole, kada i tako vecina sluzbi radi samo onda kada su roditelji na poslu.

Svakoga dana covek nauci nesto novo, ponekad i zahvaljujuci Ministarstvu prosvete. Nauci da su planovi i programi skolskih predmeta tajna (drzavna?); da roditelji treba u roku od 24-48 sati da donesu vaznu odluku na osnovu 0 informacija; da ne treba koristiti internet u istrazivanjima, kad vec nemate dovoljno informacija za ispravnu odluku; i da se mnogi sa time slazu.

Kao baka troje unčadi veoma sam zainteresovana kako će društvo preuzeti i nastaviti obrazovanje započeto u roditeljskom domu. Sadržaj ovog, isuviše kratkog, priloga, samo me je uverio da postoji mesto za ozbiljnu brigu i strah svakog roditelja kome je stalo da njegovo dete dobije savremeno i ozbiljno obrazovanje.Predlažem da se B92 malo detaljnije pozabavi problemima obrazovanja i vaspitanja, jer se zasigurno ne radi o nedoumici samo jednog roditelja, već o nedoumicama i problemima čitavog sistema školstva. Odgovori gospodina ministra i školskog psihologa ukazuju da ni jedno od njih, definitivno, nije upoznato sa sadržajem novog (tek usvojenog) Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. Diplomu o završenoj osnovnoj školi daje državna institucija a ne pojedinačni učitelj ili nastavnik po nekakvom svom nahođenju i usmenom kazivanju. Savet gospodina ministra bio bi pogrešan i pre 150 godina, a danas, u XXI veku, je ponižavajuće neprimeren. Nije Srbija samo onih milion i nešto nepismenih ... ili je on možda samo njima ministar?

skole su po zakonu obavezne da omoguce roditeljima prvaka ravnopravne prezentacije izbornih predmeta. u ovom slucaju skole krse zakon!

Svaka skola treba da ima sajt. Pa ti profesori informatike valjda imaju osnovno znanje iz web programiranja (ako ne znaju napredne tehnike, valjda su na fakultetu naucili osnovne). Pa lepo okace pdf, u kom pise plan i program svakog predmeta, pa roditelji procitaju ako umeju, ako ne... sto se tice, piljenje sperploce, to mora da bude obavezno, ali da ne pile roditelji, nego deca. Mozda se nekome i to svidi. Pa u zemlji Srbiji, ne mozes da nadjes pametnog i sposobnog majstora. Ne mogu i ne moraju svi da budu inzenjeri, naucnici ili umetnici, mora neko i da pili i da zida, i da popravlja elektricne aparate, automobile.

mada ekonomski aspekt svakako ne treba da bude i jedini pri razmatranju ovog pitanja - evo male laicke racunice, koja podrazumeva da svi roditelji potraze i dobiju minimum informacija o izbornim predmetima, a prateci preporuku ministra:
ukupno ima sest izbornih predmeta, sto znaci da roditelji svakog deteta (a dece se upisalo valjda oko 80.000), treba da razgovaraju sa po sest nastavnika. sve zajedno, to je 480.000 razgovora. neka budu petominutni, izmedju ucionice i zbornice: 12 razgovora za sat - to je 40.000 radnih sati nastavnika. cena radnog sata je, racunajuci prosecnu platu nastavnika na 45.000 dinara i 30-casovnu radnu nedelju, 375 dinara. ukupan trosak, samo sa strane nastavnika, odnosno drzavnog budzeta, iznosio bi, dakle, oko 15.000.000 dinara, ili nesto preko 160.000 EUR. ovde ne racunamo bruto troskove plata, niti troskove vremena roditelja, koje takodje nesto vredi, bilo placeno (izasli sa posla), bilo neplaceno (rad u kuci).

u svakom slucaju, za cetvrtinu para od te sume, moze se napraviti i distribuirati 80.000 informativnih, lepo napisanih i atraktivno dizajniranih stampanih vodica kroz izborne predmete, ukljucujuci i prevode na jezike manjina, a onda sve to postaviti i na podjednako lep i informativan sajt, ili stranicu na sajtu ministarstva prosvete. usteda je najmanje 120.000 EUR, svi srecni, svi zadovoljni.

a, naravno, mozemo i da poslusamo naseg mudrog ministra, koji zna da 90 odsto roditelja nece juriti nastavnike po skolama, da 90 odsto nastavnika nece zeleti da gube vreme ama bas sa svakim roditeljem, da ce se izbori svakako napraviti, da ce deca na kraju biti nezadovoljna, kao i roditelji, kao i nastavnici -
- ali koga je briga za to?
ne njega.

Ivan je u pravu kad kaže da neće svi biti inžinjeri ili doktori, da Srbiji trebaju i pametni majstori. Radim u "majstorskom" preduzeću, i nijedan od majstora, a dobri su i pametni, nije potvrdio da ga je zanatu privuklo ili naučilo piljenje po šperploči. Nastavu treba osavremeniti, izborni predmeti, ako su zaista izborni, ko hoće- hoće, a ko ne- ne, njegovo je pravo da bira. U prosek da ulaze ocene koje su bitne za dalje školovanje, a ne da ti uspeh određuje da li imaš sluh, ili dve leve ruke za crtanje.