“Nabuko“ ipak prioritet EU

Ako vice-premijer jedne Češke kaže da je Nabuko prioritet onda mora da je zaista tako. Ko pita Merkelovu i one smešne Italijane i Francuze.

Pre 60 godina nisu uspeli ratom, ali sada imaju drugu taktiku: ekonomska ekspanzija.... Nemci jos jednom pokazuju da su najveci u Evropi i da jos uvek imaju postovanje prema Rusiji kao najvecoj sili u ovom delu :) Ostala boranija moze samo da pricha

Interesuje me ciji ce gas ici tim gasovodom

200 miliona evra? 'Oce Cesi i Poljaci da razvuku plasticno crevo do Azerbejdzana? Juzni tok je 50-50 rusko-italijanski projekat, a sever tok 50-50 rusko-nemacki. Dakle u oba projekta su ukljuceni kljucni igraci u EU. Taj Nabuko se koristi samo u dnevno-politicke svrhe, na rusofobiji su se uvek ubirali jeftini politicki poeni.

I opet, kad se pomene Nabuko ispliva ta stara ,dobra, ali “trula” bajka o “dobrim I losim” Evropskim zemljama, o onima koji su za Rusiju I onima koji su za Ameriku. Ali ono sto niko ovde ocigledno ne vidi je realnost I otreznjujuca stvarnost. Rusi su sa svojim energentima suvise blizu a Amerika tako daleko I u takvim problemima da ce polako ali sigurno pod cvrstim vodjstvom novog kapetana(Obame) jednostavno da otplovi iz nemirnih voda internacionalizma, intervencionizma I ostalih gluposti u koje se ne svojom voljom uvalila jos davne 1917 kad se u minut do 12 usli u Prvi Svetski rat. Razumljiv je stav Istocnoevropskih zemalja u pogledu Rusije. Tolike godine pod Sovjetskim jarmom pa I najveci I najodaniji ljubitelj marksizma bi na kraju postao najokoreliji antikomunista. Takav stav raznih “divnih” Ceha, Litvanaca, Poljaka I ostalih je I prihvatljiv ali on zamagljuje sustinu I realnost. A ona glasi: nema od Nabuka nista jer je principijelni izvor gasa koji ce ici ovim gasovodom onaj koji dolazi iz Irana, Turkmenistana, Iraka I drugih “stabilnih” demokratija. To podrucje je toliko zapaljivo I nestabilno da od ove “bajke” nema nista u doglednoj buducnosti. Nisu samo Nemacki (Severni tok) I Francuski(nuklearna tehnologija)interesi u igri vec I sama cinjenica da je u ovom trenutku potpuno ekononmski neisplativo da se ulazi u ovu pricu jer dovoljno je da taj gasovod samo udje u Tursku I da krenu Kurdi da “isteruju” svoju autonomiju ili nezavisnost. Tada ni jedan milikubik ovog gasa nece stici do Evrope. Pa kad onda I Turska pocne da ucenjuje, eto, kao oni bi u EU I onda, ovoj prici nikad kraja. Ma koliko Rusija nekim bila mrska ili ne, ma koliko bio opravdan strah od preteranog vezivanja za Bacusku to je ljudi jedina realna prica. I eto dodjosmo ponovo do nas I naseg Juznog toka. Hteo neko ili ne on ce se na kraju izgraditi jer eto Rusi “dobise” NIS na tacni za sicu, tu I tamo ce da galame oko Kosova,da bi nas smirili I ostavili u status “obozavanja” Putina I ostalih drugova, a vidim I bivsa braca nas nesto posecuju ovih dana I puna su im usta price o energetskoj povezanosti, kooperaciji itd. Itd. Jednom recju suvise pluseva na strani Juznog toka a nijedan realan na strani Nabuka.

E, a sad samo da nadju gas za taj gasovod (NABUKO), i bice na konju.
Izbor im je ili Rusija (ZND) ili Iran.

Probali su sa Rusijom, nije islo i bilo je dosta. Kada cemo i mi da shvatimo to???

A sta je sa JUZNIM TOKOM?

Zar nece on, na insistiranje Rusije i Srbije, biti svrstan u najvece prioritete Evropske unije?

Svako ko iole prati evropsku problematiku znao je da će ovaj pokušaj "federalističkog" ili, ako hoćete, proruskog lobija u EU (to je, manje-više, jedno te isto) neslavno propasti, jer se, u suštini, u slučaju skidanja "Nabuka" (koji je, sa mogućim izuzetkom razvoja nuklearne energije, objektivno najvažniji postojeći projekat EU) sa liste prioriteta radilo samo o simboličnom gestu Putinovih drugara, a ne o ozbiljnom predlogu koji ima šanse da se održi. Međutim, ova mala pobeda razumnog dela EU koji shvata da je Rusija jedna nepouzdana, nestabilna i potencijalno neprijateljska poludiktatura, i da bi uvlačenje EU u energetsku zavisnost od nje bilo neprihvatljivo bezbednosno hazarderstvo, otkriva, kao i obično, suštinske razlike i podele iza naizgled jedinstvene evropske fasade. Već tradicionalno, iza skoro svega što je negativno i retrogradno u EU (nedemokratski pritisci prema daljoj federalizaciji, hipertrofirana birokratija, insistiranje na visokom poreskom opterećenju i nivou redistribucije, socijalistički elementi u evropskim propisima, antiamerička spoljna politika, kočenje liberalizacije tržišta, uvlačenje Evrope u nepovoljne energetske aranžmane s Rusijom, i, uopšte, približavanje ovoj poludiktaturi i koketiranje s njom, blokiranje proširenja EU na Balkan i na istok iz straha od konkurencije, tolerantna politika prema teroristima i imigrantima iz islamskih zemalja i Afrike) stoji ista grupa zemalja, pre svega Nemačka i Francuska, kojoj se u većini slučajeva pridružuju Španija, Italija, i još nekoliko manjih satelita. Jasno je i da je EU kakvu bi ove države očigledno želele, to jest, socijalistička, federalistička, Americi daleka a od Rusije zavisna tvorevina koja ekonomski tone i stagnira poput Nemačke i Francuske poslednjih par decenija, potpuno neprihvatljiva za Englesku, Irsku, Holandiju, Poljsku, Dansku, Češku, i još mnoge druge države, a da jedan mali broj članica oscilira negde između ova dva pola. Drugim rečima, sa svakim zavrtanjem gasnih slavina, natezanjem oko "Nabuka", proširenja na Balkan, reformi EU administracije, poljoprivrednih i industrijskih subvencija i drugih vrsta socijalističkog protekcionizma "a la français", sve jasnije se ocrtava po kakvim granicama će se EU podeliti ako u sledećih 10-15 godina dođe do njenog potpunog ili delimičnog raspada, za šta su, po mnogima, šanse otprilike 50-50. Nadajmo se da će reformske snage (kojih, na sreću, u Nemačkoj, u ovom kontekstu, a i inače, ključnoj zemlji EU, na sreću još uvek ima, i to stvarnih, za razliku od Francuske gde priče o tržišnim reformama i liberalizaciji uglavnom predstavljaju demagoške etide Sarkozija i sličnih lumena) ipak pomeriti stvari unutar "federalističko-socijalističkog lobija" makar do neke minimalne tačke koja bi omogućavala dalju koegzistenciju sa ekonomski dinamičnijim i politički i bezbednosno razumnijim zemljama, i da do toga neće doći, ali, isto tako, budimo spremni na svaki razvoj situacije i ne zanemarujmo alternativne scenarije, jer definitvno nije u pitanju nikakav Sci-Fi, već jedan od najverovatnijih modela budućnosti, koji bi se, doduše, isključivo u najgorim varijantama, to jest, ako dosta toga baš pođe po zlu u mnogim oblastima, mogao ostvariti već za pet-šest godina. A, uzgred, Saša Vondra, izuzetno simpatičan gospodin, koga sam jednom prilikom imao i tu čast da upoznam, inače poznati disident još u ranoj mladosti i dugogodišnji češki ambasador u SAD, ne samo da se, zajedno sa knezom Švarcenberkom (još jednim izuzetno šarmantnim i uglednim gospodinom) već dve godine neumorno zalaže za vitalne interese Srbije i drugih balkanskih zemalja u EU, već, po meni, spada u najbolje evropske diplomate, i nadam se da ćemo ga jednoga dana gledati u evropskoj komisiji ili, čak, na mestu prvog "istočnog" generalnog sekretara NATO kada se Rasmusen povuče.

A sta je sa "JUZNIM TOKOM" po kojem bi Srbija bila "GLAVNI IGRAC" ?

A Srbija bas sada zaigrala on Rusku gasnu kartu i Juzni tok. Upsssss!

I ja bih zaobišao Rusiju da mogu. I svise slažu da je Rusija nepouzdana, da ima drugačiju političku kulturu itd i sl. Ali isto tako neki iskusniji evropski političari nisu sigurni da su Turkmenistan, Uzbekistan i Azerbejdžan pouzdani pogotovo ako, što je vroma moguće, sami potpadnu pod rusku dominaciju. EU je politički slaba i često podseća na SFRJ iz neke 1990.

Poklanjanjem NIS-a Rusiji za Južni tok i očuvanje Kosova, srpski politički lideri su krenuli da love vlastiti rep u pijanom zanosu trčanja u krug…

hvala bogu, evropski prioritet je da se oslobodi zavisnosti od rusije u bilo kom smislu

Svi znaju da Rusija koci Nabuko, it to je navedeno u izvestajima oko tog slucaja, cak je i Nemacka to javno izjavila. Kao sto rekoh jednom, Rusija koristi inat i kocenje razvoja u svom interesu bez obzira na zrtve.

Svako ko iole prati evropsku problematiku znao je da će ovaj pokušaj "federalističkog" ili, ako hoćete, proruskog lobija u EU (to je, manje-više, jedno te isto) neslavno propasti, jer se, u suštini, u slučaju skidanja "Nabuka" (koji je, sa mogućim izuzetkom razvoja nuklearne energije, objektivno najvažniji postojeći projekat EU) sa liste prioriteta radilo samo o simboličnom gestu Putinovih drugara, a ne o ozbiljnom predlogu koji ima šanse da se održi. Međutim, ova mala pobeda razumnog dela EU koji shvata da je Rusija jedna nepouzdana, nestabilna i potencijalno neprijateljska poludiktatura, i da bi uvlačenje EU u energetsku zavisnost od nje bilo neprihvatljivo bezbednosno hazarderstvo, otkriva, kao i obično, suštinske razlike i podele iza naizgled jedinstvene evropske fasade. Već tradicionalno, iza skoro svega što je negativno i retrogradno u EU (nedemokratski pritisci prema daljoj federalizaciji, hipertrofirana birokratija, insistiranje na visokom poreskom opterećenju i nivou redistribucije, socijalistički elementi u evropskim propisima, antiamerička spoljna politika, kočenje liberalizacije tržišta, uvlačenje Evrope u nepovoljne energetske aranžmane s Rusijom, i, uopšte, približavanje ovoj poludiktaturi i koketiranje s njom, blokiranje proširenja EU na Balkan i na istok iz straha od konkurencije, tolerantna politika prema teroristima i imigrantima iz islamskih zemalja i Afrike) stoji ista grupa zemalja, pre svega Nemačka i Francuska, kojoj se u većini slučajeva pridružuju Španija, Italija, i još nekoliko manjih satelita. Jasno je i da je EU kakvu bi ove države očigledno želele, to jest, socijalistička, federalistička, Americi daleka a od Rusije zavisna tvorevina koja ekonomski tone i stagnira poput Nemačke i Francuske poslednjih par decenija, potpuno neprihvatljiva za Englesku, Irsku, Holandiju, Poljsku, Dansku, Češku, i još mnoge druge države, a da jedan mali broj članica oscilira negde između ova dva pola. Drugim rečima, sa svakim zavrtanjem gasnih slavina, natezanjem oko "Nabuka", proširenja na Balkan, reformi EU administracije, poljoprivrednih i industrijskih subvencija i drugih vrsta socijalističkog protekcionizma "a la français", sve jasnije se ocrtava po kakvim granicama će se EU podeliti ako u sledećih 10-15 godina dođe do njenog potpunog ili delimičnog raspada, za šta su, po mnogima, šanse otprilike 50-50. Nadajmo se da će reformske snage (kojih, na sreću, u Nemačkoj, u ovom kontekstu, a i inače, ključnoj zemlji EU, na sreću još uvek ima, i to stvarnih, za razliku od Francuske gde priče o tržišnim reformama i liberalizaciji uglavnom predstavljaju demagoške etide Sarkozija i sličnih lumena) ipak pomeriti stvari unutar "federalističko-socijalističkog lobija" makar do neke minimalne tačke koja bi omogućavala dalju koegzistenciju sa ekonomski dinamičnijim i politički i bezbednosno razumnijim zemljama, i da do toga neće doći, ali, isto tako, budimo spremni na svaki razvoj situacije i ne zanemarujmo alternativne scenarije, jer definitvno nije u pitanju nikakav Sci-Fi, već jedan od najverovatnijih modela budućnosti, koji bi se, doduše, isključivo u najgorim varijantama, to jest, ako dosta toga baš pođe po zlu u mnogim oblastima, mogao ostvariti već za pet-šest godina. A, uzgred, Saša Vondra, izuzetno simpatičan gospodin, koga sam jednom prilikom imao i tu čast da upoznam, inače poznati disident još u ranoj mladosti i dugogodišnji češki ambasador u SAD, ne samo da se, zajedno sa knezom Švarcenberkom (još jednim izuzetno šarmantnim i uglednim gospodinom) već dve godine neumorno zalaže za vitalne interese Srbije i drugih balkanskih zemalja u EU, već, po meni, spada u najbolje evropske diplomate, i nadam se da ćemo ga jednoga dana gledati u evropskoj komisiji ili, čak, na mestu prvog "istočnog" generalnog sekretara NATO kada se Rasmusen povuče.

A Srbija bas sada zaigrala on Rusku gasnu kartu i Juzni tok. Upsssss!

Probali su sa Rusijom, nije islo i bilo je dosta. Kada cemo i mi da shvatimo to???

Poklanjanjem NIS-a Rusiji za Južni tok i očuvanje Kosova, srpski politički lideri su krenuli da love vlastiti rep u pijanom zanosu trčanja u krug…

A sta je sa JUZNIM TOKOM?

Zar nece on, na insistiranje Rusije i Srbije, biti svrstan u najvece prioritete Evropske unije?

A sta je sa "JUZNIM TOKOM" po kojem bi Srbija bila "GLAVNI IGRAC" ?

Svi znaju da Rusija koci Nabuko, it to je navedeno u izvestajima oko tog slucaja, cak je i Nemacka to javno izjavila. Kao sto rekoh jednom, Rusija koristi inat i kocenje razvoja u svom interesu bez obzira na zrtve.

hvala bogu, evropski prioritet je da se oslobodi zavisnosti od rusije u bilo kom smislu

Pre 60 godina nisu uspeli ratom, ali sada imaju drugu taktiku: ekonomska ekspanzija.... Nemci jos jednom pokazuju da su najveci u Evropi i da jos uvek imaju postovanje prema Rusiji kao najvecoj sili u ovom delu :) Ostala boranija moze samo da pricha

I opet, kad se pomene Nabuko ispliva ta stara ,dobra, ali “trula” bajka o “dobrim I losim” Evropskim zemljama, o onima koji su za Rusiju I onima koji su za Ameriku. Ali ono sto niko ovde ocigledno ne vidi je realnost I otreznjujuca stvarnost. Rusi su sa svojim energentima suvise blizu a Amerika tako daleko I u takvim problemima da ce polako ali sigurno pod cvrstim vodjstvom novog kapetana(Obame) jednostavno da otplovi iz nemirnih voda internacionalizma, intervencionizma I ostalih gluposti u koje se ne svojom voljom uvalila jos davne 1917 kad se u minut do 12 usli u Prvi Svetski rat. Razumljiv je stav Istocnoevropskih zemalja u pogledu Rusije. Tolike godine pod Sovjetskim jarmom pa I najveci I najodaniji ljubitelj marksizma bi na kraju postao najokoreliji antikomunista. Takav stav raznih “divnih” Ceha, Litvanaca, Poljaka I ostalih je I prihvatljiv ali on zamagljuje sustinu I realnost. A ona glasi: nema od Nabuka nista jer je principijelni izvor gasa koji ce ici ovim gasovodom onaj koji dolazi iz Irana, Turkmenistana, Iraka I drugih “stabilnih” demokratija. To podrucje je toliko zapaljivo I nestabilno da od ove “bajke” nema nista u doglednoj buducnosti. Nisu samo Nemacki (Severni tok) I Francuski(nuklearna tehnologija)interesi u igri vec I sama cinjenica da je u ovom trenutku potpuno ekononmski neisplativo da se ulazi u ovu pricu jer dovoljno je da taj gasovod samo udje u Tursku I da krenu Kurdi da “isteruju” svoju autonomiju ili nezavisnost. Tada ni jedan milikubik ovog gasa nece stici do Evrope. Pa kad onda I Turska pocne da ucenjuje, eto, kao oni bi u EU I onda, ovoj prici nikad kraja. Ma koliko Rusija nekim bila mrska ili ne, ma koliko bio opravdan strah od preteranog vezivanja za Bacusku to je ljudi jedina realna prica. I eto dodjosmo ponovo do nas I naseg Juznog toka. Hteo neko ili ne on ce se na kraju izgraditi jer eto Rusi “dobise” NIS na tacni za sicu, tu I tamo ce da galame oko Kosova,da bi nas smirili I ostavili u status “obozavanja” Putina I ostalih drugova, a vidim I bivsa braca nas nesto posecuju ovih dana I puna su im usta price o energetskoj povezanosti, kooperaciji itd. Itd. Jednom recju suvise pluseva na strani Juznog toka a nijedan realan na strani Nabuka.

Ako vice-premijer jedne Češke kaže da je Nabuko prioritet onda mora da je zaista tako. Ko pita Merkelovu i one smešne Italijane i Francuze.

I ja bih zaobišao Rusiju da mogu. I svise slažu da je Rusija nepouzdana, da ima drugačiju političku kulturu itd i sl. Ali isto tako neki iskusniji evropski političari nisu sigurni da su Turkmenistan, Uzbekistan i Azerbejdžan pouzdani pogotovo ako, što je vroma moguće, sami potpadnu pod rusku dominaciju. EU je politički slaba i često podseća na SFRJ iz neke 1990.

200 miliona evra? 'Oce Cesi i Poljaci da razvuku plasticno crevo do Azerbejdzana? Juzni tok je 50-50 rusko-italijanski projekat, a sever tok 50-50 rusko-nemacki. Dakle u oba projekta su ukljuceni kljucni igraci u EU. Taj Nabuko se koristi samo u dnevno-politicke svrhe, na rusofobiji su se uvek ubirali jeftini politicki poeni.

E, a sad samo da nadju gas za taj gasovod (NABUKO), i bice na konju.
Izbor im je ili Rusija (ZND) ili Iran.

Interesuje me ciji ce gas ici tim gasovodom