Ljajić: Položaj radnika težak

Kako je ovo kapitalistička država, za svakog poslodavca najvažnije je da ima dobru robu, a uz to i što jeftiniju radnu snagu. Ne mislite valjda da onolike firme sa Zapada čitave fabrike prebacuju u Kinu ili Maleziju ili Poljsku iz čovekoljubivih razloga?! Nema ništa od toga - Poljak će da radi za 1000 EUR i da se udara nogom u d..., a Nemac traži 4.000 EUR i još zanoveta. Računica je više nego jasna. Evropska ekonomija i inače posustaje (prateći američku, naravno), traže se novi izvori svežeg, jeftinog mesa, da prostite, a Istočna Evropa je sjajna za to - em su troškovi plata manji, em domaći tajkuni prodaju sve i svašta za (obično) smešne pare (uz mrsnu proviziju poličarima, naravno), em je raja nejačka da se pobuni protiv izrabljivanja, em smo brate mili željni svega, mogu da nam prodaju šta god žele, mi ćemo da zevamo kao gladni ptići. Idila!

Druže ministre, bilo koje sindikalno organizovanje i time posledično jačanje prava radničke klase u direktnoj je suprotnosti sa osnovnom idejom kapitalizma - a to je mlaćenje para po svaku cenu, na bilo koji način, uključujući i zakidanje na platama, regresima, toplim obrocima.... Takođe, pad procenata nezaposlenosti računa se u odnosu na postojeću radnu snagu u državi - ako je ta stopa u Bugarskoj i Rumuniji manja, to nikako ne znači da su oni odjednom sve radnike negde zaposlili (verovatno od "grdnih" para koje su dobili od EU), nego da su ih masu izvezli u tu istu EU. Obe države trenutno imaju velike probleme da nađu radnike, jer je sve što je moglo da hoda zbrisalo preko. Ovo je još jedna izjava u skladu sa predizbornom kampanjom - "da nas nema, sve bi propalo". Ako radnička prava budu prejaka (kako god to vama sada zvučalo), kapitalizam (i pare) otići će na drugo mesto. Bole njih briga za taj SSP, njih zanima kako da vrate uloženo.

Porast obaveza koje treba platiti (i inače skupoj) državi može samo da znači da će ulaganja biti manja. Niko nije lud da baca pare na naše regrese i "obavezni" topli obrok. Inače, na narečeni topli obrok plaćaju se doprinosi u istom iznosu kao na platu, što "jako" motiviše poslodavca da vam ga i omogući ili plati. Ovo će samo dovesti do matematičkog smanjenja zarada - ako je neko dobijao X dinara, sad će mu davati X dinara u koje je topli obrok već uključen, tako da smo na istom, samo povećavamo papirologiju i pravimo se Toše - kao, sad je sve u redu.

Izjednačavanje i pomirenje kapitalističkih ciljeva i prava radnika je krvava borba koja traje decenijama - da vidimo i to čudo da se u Srbiji desi da se ove dve suprotnosti pomire. Mada, teško - sa zaposlenima koji baš i ne vole da rade, lekarima koji daju mesec dana bolovanja "jer znaju čoveka", sindikatima koji razmatraju polutke i tajkun-poslodavcima koji ne shvataju da ima nešto veće u životu od najnovijeg džipa, Srbija je meka za "prvobitnu akumulaciju kapitala", što reče drug Marks. Ili pljačku, što reko prost narod srpski. A političarima ćemo svakako oprostiti - u sred izborne kampanje u kojoj će se tući za svaki glas, ko bi propustio šansu da istakne "istorijsku" borbu za radnička prava? Koliko god to bilo daleko od istine.

Kako je ovo kapitalistička država, za svakog poslodavca najvažnije je da ima dobru robu, a uz to i što jeftiniju radnu snagu. Ne mislite valjda da onolike firme sa Zapada čitave fabrike prebacuju u Kinu ili Maleziju ili Poljsku iz čovekoljubivih razloga?! Nema ništa od toga - Poljak će da radi za 1000 EUR i da se udara nogom u d..., a Nemac traži 4.000 EUR i još zanoveta. Računica je više nego jasna. Evropska ekonomija i inače posustaje (prateći američku, naravno), traže se novi izvori svežeg, jeftinog mesa, da prostite, a Istočna Evropa je sjajna za to - em su troškovi plata manji, em domaći tajkuni prodaju sve i svašta za (obično) smešne pare (uz mrsnu proviziju poličarima, naravno), em je raja nejačka da se pobuni protiv izrabljivanja, em smo brate mili željni svega, mogu da nam prodaju šta god žele, mi ćemo da zevamo kao gladni ptići. Idila!

Druže ministre, bilo koje sindikalno organizovanje i time posledično jačanje prava radničke klase u direktnoj je suprotnosti sa osnovnom idejom kapitalizma - a to je mlaćenje para po svaku cenu, na bilo koji način, uključujući i zakidanje na platama, regresima, toplim obrocima.... Takođe, pad procenata nezaposlenosti računa se u odnosu na postojeću radnu snagu u državi - ako je ta stopa u Bugarskoj i Rumuniji manja, to nikako ne znači da su oni odjednom sve radnike negde zaposlili (verovatno od "grdnih" para koje su dobili od EU), nego da su ih masu izvezli u tu istu EU. Obe države trenutno imaju velike probleme da nađu radnike, jer je sve što je moglo da hoda zbrisalo preko. Ovo je još jedna izjava u skladu sa predizbornom kampanjom - "da nas nema, sve bi propalo". Ako radnička prava budu prejaka (kako god to vama sada zvučalo), kapitalizam (i pare) otići će na drugo mesto. Bole njih briga za taj SSP, njih zanima kako da vrate uloženo.

Porast obaveza koje treba platiti (i inače skupoj) državi može samo da znači da će ulaganja biti manja. Niko nije lud da baca pare na naše regrese i "obavezni" topli obrok. Inače, na narečeni topli obrok plaćaju se doprinosi u istom iznosu kao na platu, što "jako" motiviše poslodavca da vam ga i omogući ili plati. Ovo će samo dovesti do matematičkog smanjenja zarada - ako je neko dobijao X dinara, sad će mu davati X dinara u koje je topli obrok već uključen, tako da smo na istom, samo povećavamo papirologiju i pravimo se Toše - kao, sad je sve u redu.

Izjednačavanje i pomirenje kapitalističkih ciljeva i prava radnika je krvava borba koja traje decenijama - da vidimo i to čudo da se u Srbiji desi da se ove dve suprotnosti pomire. Mada, teško - sa zaposlenima koji baš i ne vole da rade, lekarima koji daju mesec dana bolovanja "jer znaju čoveka", sindikatima koji razmatraju polutke i tajkun-poslodavcima koji ne shvataju da ima nešto veće u životu od najnovijeg džipa, Srbija je meka za "prvobitnu akumulaciju kapitala", što reče drug Marks. Ili pljačku, što reko prost narod srpski. A političarima ćemo svakako oprostiti - u sred izborne kampanje u kojoj će se tući za svaki glas, ko bi propustio šansu da istakne "istorijsku" borbu za radnička prava? Koliko god to bilo daleko od istine.