Kolateralna šteta Putinovog rata – katastrofa protiv koje nema ko da se bori

Sibir poslednjih godina pogađaju sve razorniji šumski požari, a prošle su godine ukupna požarišta u toj regiji bila veća nego sva druga u ostatku sveta.Razlog su klimatske promene i s njima povezano globalno zagrevanje, koje najrapidnije napreduje u Sibiru i to stopom neviđenom u bilo kojem drugom delu sveta. Neuobičajeno visoke temperature pretvorile su velike šumske površine u svojevrsne 'kutije šibica', u kojima je požare postalo puno teže gasiti.Sezona šumskih požara ove je godine stigla ranije nego ikada, a suša i jaki vetrovi dalje potpiruju buktinje u tresetnim šumama bogatim ugljenikom. Već sada je površina zahvaćena požarima dvostruko veća nego u istom periodu lani, kada je prema saopštenju Greenpeacea u Rusiji izgorelo rekordnih 18,8 miliona hektara šuma, stepa i treseta - područje otprilike veličine Sirije. Gore sela Vatra je poslednjih nekoliko nedelja zahvatila mnoge regije jugozapadnog Sibira. Nekoliko sela je već potpuno uništeno, a lokalne vlasti regije Krasnojarsk izvestile su da je poginulo je najmanje desetero ljudi. Uz to vatra je tamo zahvatila više od 50 kuća, prenela je ruska novinska agencija Interfax. Guverner regije Krasnojarsk, Aleksandar Uss, rekao je da je vatra nošena jakim vetrom pred sobom nosila drveće i dalekovode u velikim delovima regije, a da se protiv požara borilo 300 vatrogasaca uz 90 vozila. &quot;Pozvali smo pomoć sa susednih teritorija, ali smo svesni da ona, u najboljem slučaju, neće stići nekoliko sati&quot;, rekao je Uss. Ali, ono što sada brine razne stručnjake i skupine za zaštitu okoline, a trebalo bi i lokalno stanovništvo, jeste kapacitet u kojem ruska vlast može da odgovori na ovu ekološku katastrofu. S obzirom na to da je većina opreme i ljudstva koji su potrebni za borbu protiv ovog paklenog zmaja zauzete u ratu u Ukrajini. Ranije ovog meseca ruski predsednik Vladimir Putin je izdao naredbu o obuzdavanju požara regionalnim službenicima, utvrdivši pritom da oni predstavljaju pretnju životu i okolini. &quot;Ne možemo da dopustimo da se ponovi prošlogodišnja situacija, kada su šumski požari bili najdugotrajniji i najintenzivniji poslednjih godina&quot;, rekao je gostujući na državnoj televiziji.After the flames of the forest fires in Krasnoyarsk Territory, Siberia die down: 19 settlements in the area have been destroyed. pic.twitter.com/urMU0AMx1Q&mdash; D.Emery (@DemeryUK) May 14, 2022Pitanje je gde će Putin ulagatiPa ipak, neki su analitičari već izrazili bojazan da ovogodišnji odgovor jednostavno ne može biti na visini zadatka. Prethodnih godina u borbu protiv požara slane su ruske trupe i vojna oprema, koja je trenutno u značajnom broju zauzeta na ukrajinskoj granici. &quot;Neizbežno je da će dodela sredstava za rat umanjiti napore u gašenju požara&quot;, rekao je Tomas Smit, vanredni profesor geografije na &quot;London School of Economics&quot; koji je pratio satelitske snimke požara, za DW. Maks Bergman, direktor Evropskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, rekao je za isti medij da Rusija verojatno još uvek ima potrebnu pričuvnu snagu za borbu protiv šumskih požara. Ali, naglasio je kako rat i međunarodne sankcije verojatno stvaraju pritisak na druge resurse, uključujući proračun i logistiku. &quot;Jedan od izazova s kojima bi se Rusija mogla suočiti, s kontrolom izvoza i sankcijama, je održavanje helikoptera i druge napredne vojne opreme, s delovima koji se uglavnom nabavljaju iz inostranstva&quot;, rekao je i dodao da je pitanje hoće li Putin s rezervnim delovima koji stignu iz inostranstva popravljati opremu na ratištu ili onu koja se bori protiv požara. 'Neke požare su ostavili da gore' A požari u Sibiru ove godine bi predstavljali veliki izazov čak i da ruski vojnici nisu zauzeti negde drugde, rekao je Smit. &quot;Poslednjih godina je bilo jasno da su razmere požara u Sibiru iznad kapaciteta ruskih protivpožarnih resursa, čak i u mirnodopskim uslovima&quot;, rekao je, dodajući da su mnogi udaljeni požari bili jednostavno ostavljeni da gore. Dodao je, međutim, kako ove godine postoji mogućnost &quot;većih socioekonomskih gubitaka zbog smanjene civilne zaštite&quot;. Iako nije izvesno da će Rusija uskoro preusmeriti svoju pozornost sa Ukrajine na gašenje požara, Bergman je rekao kako bi još jedna razorna sezona požara mogla naterati Kremlj da preispita svoje prioritete. &quot;Putin žonglira s dva suprotstavljena cilja. Jedan su njegovi geopolitički ciljevi u Ukrajini, a jedan je domaća stabilnost. Ako je gašenje požara ključno za opstanak njegovog režima, to će biti nešto što će mu dati prioritet&quot;, rekao je Bergman.Last night&#39;s wildfire by the Maininskaya hydroelectric power station in Krasnoyarsk region, Central Siberia. The current area covered by wildfires in Siberia is estimated at 65,000 hectares, plus there are active fires in the Far East of Russia #wildfires2022Russia pic.twitter.com/5qERi6pQda&mdash; The Siberian Times (@siberian_times) May 12, 2022Klimatska bombaGreenpeace Rusija pozvao je vlasti na dugoročna rešenja za zaustavljanje masovnih šumskih požara, kao što je realizacija održivih šumarskih praksi i povećanje sredstava za zaštitu od požara. Spaljivanje borealnih šumskih tresetišta je &quot;klimatska bomba&quot;, upozorila je ta ekološka. Treset bogat ugljenikom sadrži organsku materiju koja se skupljala hiljadama godina, pa su emisije iz svakog kvadratnog metra požara treseta &quot;višestruko veće nego iz najjačih šumskih požara&quot;. Otprilike polovina svetskog ugljenika iz tresetišta nalazi se duž arktičkog kruga, uključujući Sibir. Radi se o milijardama tona, a požare treseta posebno je teško ugasiti. Prema podacima ruskog Ministarstvu za vanredne situacije, od početka ove godine na ruskoj teritoriji prijavljeno je oko 4.000 šumskih požara koji pokrivaju oko 270.000 hektara. Većina je koncentrisana u nekoliko regija, uključujući Krasnojarsk, Kemerovo, Kurgan, Omsk i Tjumenj. Šumski požari, izazvani munjom ili spontanim izgaranjem deo su prirodnog ciklusa u relativno vatrostalnom ekosastavu Sibira zasićenog jezerima, rekama i močvarama. Ali klimatske promene čine krajolik toplijim i sušnijim, povećavajući rizik od požara. Sibir, poznat po dugim, ledenim arktičkim zimama, zagreva se brže nego bilo koje drugo mesto na Zemlji - otprilike dvostruko brže od globalnog proseka. A kako se ledene kape povlače i tamnija otvorena voda upija više sunčevih zraka, situacija se pogoršava. &quot;Prerano je reći jesu li ovi rani požari pokazatelj onoga što bi se moglo dogoditi severnije kasnije u sezoni. Važno je ipak napomenuti da klimatske promene na Arktiku sada čine sezone ekstremnih požara verojatnijim, tako da bi sezone požara u proseku mogle biti sve destruktivnije&quot;, zaključio je Smit.