1. Pre nego je došlo do ove faze suđenja, nadam se da su iscrpljene sve istražne radnje u kojima bi trebalo da se suoče optuženi silovatelj i žrtva...
    Naravno uz prisustvo psihologa veštaka kao i inspektora.
    Ne trpim opravdanje da je to traumatično za žrtve silovanja. Jer je to upravo mesto gde žrtva može i treba da iznese sve istinske gnusnosti, i tako olakša i svoju savest, sprečavajući dalje delovanje predatora. Da ne pričam da žrtve koje prijavljuju silovanje posle više od decenije, ne mogu naknadno da dožive traume koje su već u sebi potisnule, što je takođe prilika da se one prirodno oslobode, prilikom suočavanja, što pravim psiholozima i inspektorima ne može da se odglumi.
    Naravno ovakva praksa bi trebalo da bude potsticana ohrabrivanjem žrtava da svoje optužbe iznose trenutno.
    Ali pošto smo mi društvo u kojem se prema aktuelnostima troše oni manje uticajni, zarad nelakvog pravnog i društvenog sistemskog poentiranja, koje služi za hranjenje bezbrižnosti javnog mnjenja, onda je scena pravde i prava otvorena, dok se ne izvaga ko je od aktera bitniji, uticajniji, i ko iz ove drame treba da izađe kao žrtva, a ko pobednik, izvagaće okolnosti...
    Tako je to profesore, sad život režira i nema STOP.
    (Moje mišljenje ne smrdi samo meni, 28. oktobar 2021 09:53)

    # Link komentara