Loša primena Zakona o informacijama

Nijedan zakon nije tako dobar ako nema dobre namere da se neštu uradi, promeni. Građanin treba da zna da u odnosu sa svakom državom (ali naročito našom) mora da pokaže hrabrost i upornost radi ostvarenja svojih prava i statusa uopšte. Nema blagonaklone, darežljive
vlasti. Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja ipak je dobar instrument u tom pogledu. I po rečima gospodina Šabića on može biti bolji ali ga i ovakvog možemo više koristiti. Zato je važno da se građani što češće obraćaju institucijama ili pojedincima iz vlasti i traže odgovore na pitanja koja ih iteresuju jer se na primer u javnosti uvek pre registruje da neko NIJE dao odgovor na pitanje u odnosu na one koji su zvanično građanima nudili odgovarajuće informacije.

kvalitet i vrednost jnekog od zakona nije u tome sta pise na papiru vec kako se sprovodi. zakon o dostupnosti informacija od opsteg znacaja je jedan od osnovnih antikoruptivnih zakona tj mehanizam kako gradjani mogu kontrolisati samovolju pojedinaca iz organa uprave. Interesantno je da svi znaju da ovaj zakon ne funkcionise i to su svi kriticki spremni da kazu. Aki niko bas niko nista ne preduzima da se utvrdi zasto zakon ne finkcionise. Poverenik za informacije je taj koji treba jasno da kaze javnosti ko krsi zakon. Ukoliko se i potom zakon ne postuje treba da javno da ostavku jer je u tom slucaju negov posao besmislen. Ovako samo daje alibi nepostovanju zakona i institucija. Buduci da je ovaj zakon antikoruptivan kao sto sam napomenuo , to znaci da je korupcija i to najvisa i dalje osnovni probem ovog drustva
P. Markovic

Nijedan zakon nije tako dobar ako nema dobre namere da se neštu uradi, promeni. Građanin treba da zna da u odnosu sa svakom državom (ali naročito našom) mora da pokaže hrabrost i upornost radi ostvarenja svojih prava i statusa uopšte. Nema blagonaklone, darežljive
vlasti. Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja ipak je dobar instrument u tom pogledu. I po rečima gospodina Šabića on može biti bolji ali ga i ovakvog možemo više koristiti. Zato je važno da se građani što češće obraćaju institucijama ili pojedincima iz vlasti i traže odgovore na pitanja koja ih iteresuju jer se na primer u javnosti uvek pre registruje da neko NIJE dao odgovor na pitanje u odnosu na one koji su zvanično građanima nudili odgovarajuće informacije.

kvalitet i vrednost jnekog od zakona nije u tome sta pise na papiru vec kako se sprovodi. zakon o dostupnosti informacija od opsteg znacaja je jedan od osnovnih antikoruptivnih zakona tj mehanizam kako gradjani mogu kontrolisati samovolju pojedinaca iz organa uprave. Interesantno je da svi znaju da ovaj zakon ne funkcionise i to su svi kriticki spremni da kazu. Aki niko bas niko nista ne preduzima da se utvrdi zasto zakon ne finkcionise. Poverenik za informacije je taj koji treba jasno da kaze javnosti ko krsi zakon. Ukoliko se i potom zakon ne postuje treba da javno da ostavku jer je u tom slucaju negov posao besmislen. Ovako samo daje alibi nepostovanju zakona i institucija. Buduci da je ovaj zakon antikoruptivan kao sto sam napomenuo , to znaci da je korupcija i to najvisa i dalje osnovni probem ovog drustva
P. Markovic