Srbija zemlja s najmanje studenata

Pa valjda ima pametnijih stvari u zivotu od toga da se bude student :-)
Ko se jos od fakulteta ovajdio... pogotovu u "godinama (s)zapleta"

Da, po autoru teksta metalurzi (ako uopste zna sta ti ljudi rade) nisu potrebni. Da se covek krsti i levom i desnom ... Verovatno misle da ce Srbija fenomenalno da napreduje kad pocne jos vise da stvara strucnjake za razne menadzmente. Narocito joj trebaju sajamski menadzeri s obzirom na dinamican razvoj svekolike proizvodnje. Molim B92 da bude dovoljno profesionalan i da se ne upusta u komentarisanje onog sto ne zna.

Metalurgija nazalost nije bas tako dobar primer. Bez celika i ostalih metala nijedna koliko toliko industrializovana zemlja ne moze da opstane. Samo zato sto industrija sirovine "metal" ima probleme zbog loseg vodjenja ne znaci da je obrazovanje metalurga nepotrebno! Naprotiv

Kako i da studira vise ljudi, kad roditelji vise i ne sastavljaju kraj sa krajem, a studije su sve skuplje. Iz istog razloga, i taj mali broj ljudi sto zavrsi, uglavnom gleda da pobegne odavde (i ja spadam u tu grupu). Da ne nabrajam zasto. Mislim da vise nemam nijedan razlog da ostanem ovde.

Nikada nije kasno upisati faks, jer covek se uci kroz ceo zivot.
Na Zapadu mnogi penzioneri upisuju faks, kod nas cak ni mladi.
Obrazovanje bi svakoj vladi trebalo da bude prioritet, zato sto ce se to uvek za jednu drzavu isplatiti!

Razlog lezi u tome sto mladi ne vide perspektivu sa visokim obrazovanjem. Koliko ima mladih i talentovnaih ljudi koji su zavrsili fakultete i godinama ne mogu da nadju posao. Mislite o tome...

Radio sam 5 godina kao asistent na jednom fakultetu u Nisu, onda sam otisao u inostranstvo, doktorirao i sada radim u jednoj veoma poznatoj firmi. Imao sam svoj stan u Nisu, porodicu i stalno zaposlenje. Mislio sam da cu tu da sacekam penziju. Medjutim, apsolutisticko i izrazito nekulturno ponasanje sefa katedre me je nateralo napolje. Tip gleda iskljucivo svoj interes, mali je bog, a ako platis polozis njegov ispit. Najgore je sto kod njega prosperiraju asistenti koji su po karakteru jos beskrupulozniji, a po znanju nikakvi (prepisivali kao studenti). Jedan od njih trazi od svojih studenata po 100 evra za ekstra spremanje dok se ne polozi ispit. Ekstra spremanje se odvija na fakultetu, a ispit se verovatno polozi odmah. Pa zasto onda neko da studira? Dobro je da i 10% generacije ode na fakultete. Bice to jos gore, ako se ne dese korenite promene. A koja je verovatnoca da se korenite promene dese kod nas?

Pred konkretnim podacima pada u vodu dugogodisnje laicko uverenje da kod nas 'svi studiraju'. Ipak sam mislio da je i taj mali procenat nesto veci...

Pa naravno kad se ne isplati. Bolje da se malo trguje cigarama, secerom, naftom i jos da budes glavni baja i biznismen. Oni su idoli u Srbiji, a ne ljudi koji su zavrsili skolu i ne mogu da se probiju od ovakve bagre koja ih krade i krade. Ja se slazem da i kada zavrsis skolu treba da se probijes i da budes uspesan u karijeri, ali ta mogucnost je u Srbiji dovedena na minimum. Stalno ti pametuju tehnicari, a ti doktor nauka. Pa kako nesto da mu kazes kad je on direktor. Naravno koji je tu dosao stranackom linijom. To sto se desava u Srbiji nije uopste dobro za karijeru mladih koji se skoluju po 20 godina, a posle te omalovazavaju ponavljaci i ne dobijaju priliku da se pokazu i primene to za sta su se skolovali.

Je li ovo nešto novo, što bi trebalo da nas kao iznenadi? Prostom pretragom Interneta za 15-ak minuta naišao sam na sledeće naslove: "U Srbiji najviše funkcionalno nepismenih u Evropi", "Srbija druga po broju pušača i bolesti pluća", "Obrazovni sistem u Srbiji na dnu evropske lestvice", "Srbija rekorder inflacije u Evropi", "Zdravstvo u Srbiji u kliničkoj smrti", "Broj alkoholičara u Srbiji kao u Rusiji", "Srbija je ubedljivo poslednja po korišćenju računara u svakodnevnom životu..." itd itd...pa, "braćo i sestre", siđimo sa nebesa, shvatimo da smo po većini merila savremene civilizacije najgori u Evropi, i krenimo da radimo da bi nešto od toga promenili...

Mozda imam malo konzervativno misljenje, ali smatram da u Srbiji ima mnogo studenata. Ne mogu svi da studiraju, neko mora i da radi. Kriterijumi na univerzitetu su ionako veoma niski, tako da strategija treba da bude da tih 10% studenata koji upisu fakultete zaista dobije vrhunsko obrazovanje, a zatim i da im se obezbedi pristojno i solidno placeno radno mesto. Ako nastavimo da guramo mlade na fakultete, doci cemo u situaciju da svi zivimo u nekoliko gradova gde ima fakulteta, dok ce nam sela polako, ali sigurno izumreti.

Nije samo u pitanju mizeran broj ljudi koji se dalje skoluju vec i velik broj onih koji nakon zavrsenog fakulteta posredno budu proterani iz zemlje. Bez posla, bez perspektive, kome se ostaje u jednom getu sa potpuno neizvesnom buducnoscu? Zapusite prvo rupe, pa onda punite sud.

Metalurgija nije popularna, ali studenti metalurgije lako nalaze posao. Slicno je i sa npr. fizikom.
Srbiji treba vjerovatno trenutno najvise informaticara, ali i nekih prirodnih nauka - hemija, fizika, matematika, ljudi koji su u stanju da se bave razvojem, naukom.
Mislim da drzava treba studentima omoguciti kredite od kojih mogu da se izdrzavaju. Stipendije za najbolje. Ispite uprostiti, olaksati, ali svesti broj mogucih polaganja na 3 (da ne bi uporni prepisivaci mogli da diplomiraju). Takodje mozda uvesti malo dinamike, pa omoguciti ljudima iz drugih ustanova (profesorima drugih fakulteta i univerziteta, po naucnim ustanovama i sl.) da povremeno drze predavanja iz zanimljivih oblasti, upoznavati srednjoskolce sa pojedinim strukama.
Struktura u drustvu se vec mijenja, tako da ce interesovanje za napredovanje "regularnim putem" biti sve vece, a drzava treba da nastavi tim putem. Bice bolje.

Trebao bi takodje da postoji mnogo razradjeniji sistem obrazovanja odraslih, sto je kod nas nepostojece. U Evropi postoje razne skole, kursevi za doskolovavanje odraslih koji i te kako pomazu u trazenju posla. Kod nas se sve neako zavrsi tom fakultetskom diplomom i naravno da su ljudi poluobrazovani. U savremenom svetu postoji stalna potreba za usavrsavanjem , ljudi od 40 godina sede na kursevima i menjaju zanimanja...

Za cetiri godine zavrsih petogodisnji fakultet, sa prosekom 9.9... U tom trenutku nije bilo mogusnosti za zaposlenje asistenta na fakultetu... Mozda sam trebao isti prosek vijati 8 godina kao moje kolege koje su sada asistenti... A, mozda mi u Holandiji i nije toliko lose?!

Metalurgija je bila aktuelna za studiranje u vreme jakog RTB -a, Zastave, Kikinde,Zenice, Niksica i kada su se za studiranje davale stipendije. Propadanjem ovih stožera naše privrede izgubio se interes mladih da budu školovani livci u firmama koje su danas delom privatizovane i gde inženjeri metaturgije zarađuju 150 eura. Studiranje tehničkih fakulteta je automatski postalo ludost. Reformom školstva, uvođenjem "budžeta" i plaćanjem školovanja isti ti metalurzi ne mogu da školuju svoju decu. Danas ako ne možete detetu (studentu) da izdvojite minimalno 200 eura nemojte ga ni slati na studije. A i kad završi, gde će da radi... kod nekog gazda - mafioza za 6000 mesećno bez plaćenog staža, pa onda posle 3 meseca noga...Neka studira ko ima. Pa kad završi neka ide u inostranstvo ili neka otvori sopstvenu firmu ili kancelariju a ne da služi nekome kao opirača u nekoj drp firmi.

1. Ko moze svojoj deci danas da prisuti studiranje? Dajte procenat, jako malo, licno znam jer privatno ja i moje prijateljice placamo skolarine na "drzavnim" fakultetima deci koja radna ali roditelji intelektualci mogu samo da sanjaju taj novac.
2 Ko kontrolise profesore i njihov rad? Niko
3. Fakultet medicine -prica za sebe- maltretiranje studenata o korupiciji da ne govorimo. Dovoljno je da se pogleda vozni park profesora pa da se pita a kako?
Primera jako mnogo, ajde sto uzimaju pare bez servisa i kontrole nego sto svojim ponasanjem "polomise kicme" uzornoj deci.
Ta segment u drustvu je nazalost isto kao i sve ostalo. Ima casnih pojedinacnih primera. Posle studija sta ostaje nego istoj toj deci omoguciti zelen karte u svet, jer zaista imaju pravo na zivot.
Poredjenja sa inostranstvom nisu relana jer se porede sa uredjenim zemljama koje imaju kredite, stipendije itd itd.

Nesto ne verujem u ove statistike. Pogledajte u wikipediji pod education in the united states. Pise da vise obrazovanje ima 27% gradjana. Treba uzeti u obzir da su to cesto vise skole. Sto se tice nas, ako je neko isao u gimnaziju velika verovatnoce je da su skoro svi iz odeljenje otisli na neki fakultet ili visu skolu. Druga je prica sto mnogi odustaju. Takodje podseticu da su tokom devedesetih mnogi upisivali fakultet kako bi izbegli vojsku.

Ovo da nam metalurgija nije potrebna spada po mom mišljenju zaista u kolosalnu glupost. Sa obrazovanim metaluzima bi Srbija umesto da izvozi npr. aluminijumski otpad budzašto u EU mogla da ga prerađuje i ostvaruje tako ogromnu korist za društvo u celini - umesto da se kao sada pojedinci bogate na raubovanju prirodnih resursa. Upravo nedostatak fakultetski obrazovanih ljudi dovodi do toga da se pretvaramo u koloniju i u tom sektoru. Kao fakultetski obrazovana osoba koja je napustila Srbiju pre par godina sam siguran da se (odgovarajući) fakultet i te kako isplati, ali ako se nakon studija odmah napusti Srbija i pronađe posao negde u inostranstvu. Slušajući priče kolega, koji su bili hrabriji nego ja i ostali u Srbiji, o ponižavanjima koja doživljavaju od svojih poslodavaca kao i generalnoj mogućnosti da se nađe pristojno plaćeno mesto u struci evidentno je da je broj visokoobrazovanih u Srbiji prevelik a ne premalen. Struktura privrede i društva je toliko potonula da visokoobrazovani nisu ni potrebni ni cenjeni. Put iz toga je prvo uspostavljanje sistema vrednosti u kojem uzori neće biti "zaštićeni svedoci" i "Stoje" već primeri obrazovanih ljudi koji nisu stekli bogatstvo već su u razumnom vremenu omogućili svojoj porodici dostojnu egzistenciju.

Mislim da strategija visokog obrazovanja u Srbiji ne postoji. NEma statistickih analiza - na prmer: ne postoji kontakt biroa za zaposljavanje i univerziteta. Zasto upisati 50 fizikohemicara kada je potreba za fizikohemicara recimo jedan fiz. hem. godisnje. Zasto upisati 5000 ekonomista npr. kada je 500 ekonomista potrebno godisnje. Itd itsl. Meni se cini da imamo sasvim dovoljan broj visokoobrazovanih. Ono sto nam nedostaje su radna mesta za obican svet koji nema posao, konkurentne fabrike, dobre institucije i to je to. Na nizem smo stupnju razvoja drustva (sto je cinjenica - nije to nista lose) tako da je prvo potrebno organizovati konkurentnu proizvodnju, zaposliti radnike pa onda ulagati u industriju i pokrenuti spregu na najprirodniji nacin - spregu - nauka-industrija. Ovako je Univerzitet VEOMA skup za drzavu, ne postoji ili je veoma mala saradnja sa industrijom i to je veoma skupo za drzavu. Inace da napomenem da ce 70 posto od onih 49 nezaposlenih fizikohemicara otici u inostranstvo sto je na duze staze isto veeooommaa skupo za drzavu. Mislim da nam je Univerzitet u Beogradu veliki gubitas i da nesto moooora da se promeni kako bi je NORMALNO i RACIONALNO koristili intelektualni resursi ljudi i kako bi drzava isla napred. Zakljucak: imamo vise nego dovoljno visokoobrazovanih, neke fakultete bih cak i ukinuo, i treba reorganizovati fakultet racionalno i PRAGMATICNO.

Da studije nisu postale tako skupe, da se valorizuju nakon zavrsetka mogucnoscu zaposljenja i perspektivnom karijerom, sigurno bi bilo i daleko vise potencijalnih studenata. Ovako, sta im se nudi? Razumem da mnogi uopste nisu zainteresovani da se muce i placaju silne pare do kojih se vrlo tesko dolazi, da bi na kraju sedeli na birou za nezaposlene i gledali kako se oni sa manjim kvalifikacijama uspesno ubacuju na sva dobra mesta uz pomoc veza i vezica. Ili da provedu radni vek trpeci izivljavanja pretpostavljenih koji su samo zahvaljujuci gorenavedenom dosli do svog polozaja i obilato ga zloupotrebljavaju. Sta treba da se ocekuje od generacija koje su odrasle u drustvu gde su glavne zvezde pevaljke, zestoki momci i sumnjivi biznismeni?

Ovo objasnjava zasto smo tu gde smo: zasto su radikali i socijalisti ovako jaki, zasto smo ekonomski mizerni, zasto su nam mediji komicni (a na celu drzavne televizije je covek sa srednjom skolom), ... Najsmesnije je kad ubedjujemo sebe i druge kako smo mi veoma obrazovani, nasuprot zapadnjaka koji nista ne znaju.

Apsolutno se ne slazem sa ovom konstatacijom za metalurgiju. Moja prijateljica je zavrsila Metalurgiju na TMF-u, bila na kratkom (svega nekoliko meseci) usavrsavanju u Nemackoj, i od tada je neporekidno zovu da dodje da radi za njih. A zbog prezantovanja svojih rezultata na raznim seminarima, stizu joj pozivi sa mnostva strana. E sad drugi je problem sto je industrija za tu oblast u Srbiji propala i sto nema posla za takve strucnjake, pa se svega nekoliko studenata po godini upisuje na metalurgiju.

Pa gospodo to je samo jedna od brojnih posledica SISTEMA u kome suviše dugo živimo - ali pošto mediji nisu slobodni, besmisleno je i očekivati bilo kakav boljitak. Bez dijagnoze ne znam kako neki bolesnik može biti izlečen! Mediji su ti koji nedozvoljavaju ČAK NI DA SE OPIŠE U KOM TO DRUŠTVENOM SISTEMU MI ŽIVIMO tako dugo!

Zasto da sudira i trosi roditelju ionako tesko zaradjeni novac,kad ce posle faksa raditi posao za koji ne treba fakultet? ja sam dipl.ing.farmaceutske tehnologije i vec dve godine bezuspesno trazim posao, posto nisam farmaceut, bez obzira sto je tehnolog strucniji a od tehnologa prolaze samo prehrambeni. Nema gde nisam poslala cv. Na kraju ce me zapasti neki butik i dzaba sam krecila... toliko o studiranju i vajde od istog.

Pa srpskim vladarima status quo i odgovara, jasne politicke posledice su da sa takvim glasacima ostaju na vlasti doveka. "Nedovoljan broj visokoobrazovanih ljudi očitava se i u neadekvatnoj kulturnoj matrici, u robovanju stereotipima, što je karakteristično za poluobrazovane. Sve se to odražava ne samo na privredni razvoj, već ima i jasne političke posledice."

Autor kad je davao primer, mora da je razmisljao ovako :"metalurgija, ne znam sta je.... ali je verovatno nesto bez veze.... a uz to i ne radi ".

Ja sam potpuno nasuprot uobicajenim stereotipima u Beogradu radio kao taksista sa diplomom inzenjera, poslednjih 8 godina sam dizajner u Londonu. Nemam svoju firmu i nisam milioner, ali i dalje zivim fino i uzivam u svom poslu. Preporuka mladima - skolujte se, to nije "poklon" drzave vec vasa licna pobeda, a potom dok se stvari ne promene kod nas "put pod noge". Vise cete srpstvu pomoci tako nego camotinjom tamo, da ne pricam o licnom zadovoljstvu i porodici.

Što bi rekao jedan moj prijatelj: Još kao klinac nisam bio dobar u fudbalu, ni u košarci, niti u bilo kom dobro plaćenom sportu, nisam mogao da se snadjem kao biznismen koji valja ovo ili ono, pa sam eto morao na fakultet!
Gotovo je opšte pravilo da obrazovani ljudi u ovoj zemlji rade za 200evra mesečno - Zemlja Srbija među šljivama!

U ovoj zemlji postoji fenomenalna taktika da se svi problemi rešavaju od repa, iako svi znamo da riba smrdi od glave! Kada bi plate ljudi sa visokom stručnom spremom bile adekvatne onome što čovek uloži da bi došao do diplome, sigurno ne bismo imali ovako poražavajuću statistiku, kao ni ekstremno nizak kvalitet našeg visokog obrazovanja (čast izuzecima).

Ovo je nejstrasniji podatak koji je objavljen u poslednje vreme. U privredi vladaju kojekekvi probisveti koji su ratnom pljackom sticali pocetni kapital, tajkuni koji se obogatise preko svojih partnera pokverenih politicara. Mediokriteti i ponavljaci, postaju ministri i upravnici javnih preduzeca , a kafedzije diraktori zelaznica.
I sta da se onda ocekuje , mladi se ugledaju na one suspesne a ne ne one skolovane koji sede na birou rada ili rade za mizernu platu. Problem je u tome sto se ova politika u buducnosti krvavo naplatiti.

Nije problem 10% (iako sumnjam u validnost podatka), vec sto se kod nas studira do 40. godine!
Ovde ljudi diplomiraju sa 22-23 godine, upisuju graduate school sa 24-25, a neki idu jos dalje, na doktorat. Sve to zavrsavaju pre 30. godine.
Takodje, mnogi odlaze od kuce sa 18, 19, 20 godina, nalaze sopstveni stan, posao itd. Kod nas - zivimo sa mamom i tatom do 35. godine, a nekad i duze.
Ovo je, dakle, mnogo veci problem od niskog broja onih koji pohadjaju univerzitet. Mi moramo izvrsiti reforme mozga.

Da, statistika je sasvim tacna, jer nije rec samo o situaciji u Beogradu i nekolicini vecih gradova, nego o republickom proseku, koji je zaista izuzetno nizak. Problem nije neresiv, naprotiv, vec je stvar u tome sto nema volje da se nesto pokrene u dobrom pravcu, kao i u svemu ostalom. Nikakva reforma skolstva ovde ne moze uspeti, jer pre svega nema ljudi koji ce je sprovesti. Ako hocete nekoga da zainteresujete za sticanje visokog obrazovanja, morate imati skolu kao intelektualno podsticajnu sredinu. Koliko su nase skole, cast izuzecima, naravno, daleko od ovog modela, znacete i sami.

Do 2000 smo slusali da je Srbija zemlja sa najvise studenata jer je studiranje bilo jeftino. Pod tim izgovorom poceli su fakulteti da po sopstvenim prohtevima SVAKE GODINE dizu cene koje nemogu da se izdrze. Rasterali smo i ono malo stranih studenata(iz Grcke) a evo i nase smo razjurili. Pare, pare i samo pare a od refomi na univerzitetu nema nista.

dobro, ne mogu svi da studiraju, neko mora i da radi. ali postavlja se pitanje sta da radi? koji je to rad koji je isplativ i ciji bi se plodovi mogli izvesti? poljoprivreda bi mogla mozda da zaposli 5% stanovnistva ali ni oni ne mogu da budu neobrazovani jer onda nece ostvarivati optimalne prinose. Nista drugo ne moze da napravi profitabilnu granu. Uvek je neobrazovani kinez jeftiniji od neobrazovanog srbina. i jedno triput vredniji. tako da mi ne mozemo da napravimo profitabilni posao sa inostranstvom tako sto ce 90% stanovnistva da "radi" mesto da gubi 4 godine studirajuci. sa druge strane programeri zaradjuju sestocifrene zarade na zapadu, a isti posao mogu da rade i u srbiji bez ikakve posebne opreme. tastatura i ekran. to je posao za koji treba obrazovanje a vi mi saberite koliko vas sto "radite" vredi kao jedan programer. Ja bih rekao bar jedno 2.000-3.000. To znaci da bi se studiranje za svakoga isplatilo i kad bi trajalo 1999 godina.

Deleko pre svoje 40 godine (koliko sam trenutno star) ustanovio sam da bih materijalno neuporedivo bolje u zivotu prosao kao zanatlija (automehanicar, autolimar, keramicar, parketar, elektrotehnicar, tapetar, kamenorezac, obucar, itd.) nego kao visokoobrazovani cinovnik. Isto tako, bolno sam shvatio da od kajanja za greskama poput ove pocinjenim u mladosti nema koristi. Mozda sam nesto mogao da ispravim odmah nakon diplomiranja u 23 godini, ali sada je kasno. Treba ici dalje napred, ma koliko to bilo tesko i bolno. Sto se tice visokoskolskog obrazovanja kod nas, problem je i vise nego slozen. 1. Za to sam da se svima zainteresovanima omoguci studiranje, ali i da svaku izgubljenu godinu placaju odmah po realnoj ceni studiranja. Drugim recima, ako neko moze da placa po 1 -3 hiljade eura godisnje (realno ono sto pruzaju na fakultetu - oronule slusaonice, stolice i stolovi, razbucani racunari, namrgodjeni nastavnici i fekalije u toaletima ne vredi vise) i ima obezbedjenu zivotnu egzistenciju, neka studira i do svoje 65 godine.
2. Verovatno smo jedina zemlja na svetu u kojoj postoje profesori univerziteta sa nultom ili priblizno nultom prolaznoscu na ispitu. Takvi ljudi godinama obavljaju svoj posao i niko im ne postavlja pitanje kakvi su to oni nastavnici i ispitivaci kada imaju tako sumorne rezultate svog rada. Pre desetak dana na jednoj tv emisiji moj bivsi profesor je kao jedan od glavnih argumenata za superiornost drzavnih univerziteta nad privatnim naveo: "Kod nas se vise i cesce pada na ispitu!" 3. Nepostojanje bilo kakve perspektive za dobro placenim zaposlenjem mlade opravdano okrece od studiranja ka svercu, video/audio pirateriji i zanatu kao daleko isplativijim poslovima.

Problem je u katasrofalnom i zastarelom obrazovnom sistemu Srbije. Nedavno sam upisala fakultet u Americi i najzad pocela da uzivam u ucenju. Srpski fakuleti su dosadni, ne motivisu studente, prakticnog rada gotovo da nema... Ja sam prosla kroz 4 godine studiranja knjizevnosti sa 4 pisana rada... Katastrofa! Fakulteti u Srbiji su fabrike sterilnog, neupotrebljivog znanja. Dakle, problem nije u mladim ljudima. SISTEM treba menjati!!!

Samo da vas obavestim da je veliki broj mojih kolega koji je zavrsio studije metalurgije na TMF-u u Beogradu odradio doktorat u Nemackoj i sada radi u odgovarajucim firmama po Nemackoj, vrlo uspesno. Toliko o tome da je metalurgija nepotrebna. Onaj ko o tome tako pise nema blage veze sta se na smeru metalurgija u Beogradu uci i cemu to sve sluzi. Toliko.

Evo primera sa Poljoprivrednog fak. u Novom Sadu: odlucili da otvore novi smer, pre par godina, i da to bude hortikultura. To je logicno jer Srbija UVOZI kako sadni materijal (lukovice, rasade, seme...) tako i rezano cvece iz Holandije, a mogla bi i sama da ga proizvodi (da ne kazem izvozi). Medjutim, kako ne postoji ni jedna osoba koja je dovoljno kvalifikovana i razume se u materiju, taj smer se sastoji iz raznih predavanja sa drugih smerova, recimo vinogradarstva, masina, raznih teorijskih hemija, vocarstva itd., bez imalo povezivanja sa hortikulturom (u koju se niko i ne razume). Upisali 40 studenata, 30 ih odustalo posle prve godine, ostatak studira i ne zna gde da se zaposli, jer nema ni znanje a ni kapital. Cvece se i dalje uvozi, punom parom. A deca potrosila uludo 5 godina zivota.

Drage mlade kolege sa Metalurgije,
Nemojte da vas obeshrabre nekompetentni. Studirati metalurgiju danas predstavlja odlicnu investiciju. Nakon zavrsenih studija preporucujem nekoliko godina rada u nekoj domacoj firmi gde se jos uvek moze steci dobro iskustvo. Sa tako stecenim iskustvom otvorena su vam mnoga vrata u inostranstvu i diploma ce vam biti prihvacena bez problema. Sto se tice znanja koje cete steci na TMF-u, necete se postideti nigde u svetu. Sve ovo vam pisem iz licnog iskustva.
Pozdrav svim metalurzima kao i profesorima i asistentima sa TMF-a.

A sta cemo sa Fakultetom Civilne Odbrane i Zastite, ili vec tako nesto...?

Godine 1992. sam morao da prekinem studije ETF-a u Beogradu jer nisam imao para. Posle sam u zivotu radio sve i svasta. Nije mi toliko zao sto nisam zavrsio fakultet (mada bih sada bio ko zna gde) koliko mi smeta gomila NEUPOTREBLJIVIH fakultetlija. Na zalost, sreo sam dosta ljudi sa fakultetom koji smatraju da im samo to sto su zavrsili fakultet daje pravo da sebe smatraju boljim od drugih i da oni imaju vise prava za posao od ostalih. Niko od tih se nije zalio na svoj nivo znanja i iskustva. Neke se stvari ne mogu nauciti na fakultetu, narocito ne na nekim fakultetima koje bi trebalo ukinuti, jer ne znam cemu sluze ta zanimanja. Ocigledno da nije problem do ljudi koji zele da znaju, koliko je problem do predstave koju vecina ima o sebi. A da je sistem los, naravno da jeste. Moj prijatelj je kao magistar otisao na Novi Zeland jer nije mogao da doktorira. Profa je trazio da mu da svoj rad pa bi ga pustio. Da sam samo malo mladji, odmah bi otisao odavde i zaboravio bih da sam ikada ziveo ovde.

Obrazovanje bi svakoj vladi trebalo da bude prioritet, zato sto ce se to uvek za jednu drzavu isplatiti!
Sta je vlada uradila na tome dosada?

Drage mlade kolege sa Metalurgije,
Nemojte da vas obeshrabre nekompetentni. Studirati metalurgiju danas predstavlja odlicnu investiciju. Nakon zavrsenih studija preporucujem nekoliko godina rada u nekoj domacoj firmi gde se jos uvek moze steci dobro iskustvo. Sa tako stecenim iskustvom otvorena su vam mnoga vrata u inostranstvu i diploma ce vam biti prihvacena bez problema. Sto se tice znanja koje cete steci na TMF-u, necete se postideti nigde u svetu. Sve ovo vam pisem iz licnog iskustva.
Pozdrav svim metalurzima kao i profesorima i asistentima sa TMF-a.

Pa valjda ima pametnijih stvari u zivotu od toga da se bude student :-)
Ko se jos od fakulteta ovajdio... pogotovu u "godinama (s)zapleta"

Da, po autoru teksta metalurzi (ako uopste zna sta ti ljudi rade) nisu potrebni. Da se covek krsti i levom i desnom ... Verovatno misle da ce Srbija fenomenalno da napreduje kad pocne jos vise da stvara strucnjake za razne menadzmente. Narocito joj trebaju sajamski menadzeri s obzirom na dinamican razvoj svekolike proizvodnje. Molim B92 da bude dovoljno profesionalan i da se ne upusta u komentarisanje onog sto ne zna.

Metalurgija nazalost nije bas tako dobar primer. Bez celika i ostalih metala nijedna koliko toliko industrializovana zemlja ne moze da opstane. Samo zato sto industrija sirovine "metal" ima probleme zbog loseg vodjenja ne znaci da je obrazovanje metalurga nepotrebno! Naprotiv

Kako i da studira vise ljudi, kad roditelji vise i ne sastavljaju kraj sa krajem, a studije su sve skuplje. Iz istog razloga, i taj mali broj ljudi sto zavrsi, uglavnom gleda da pobegne odavde (i ja spadam u tu grupu). Da ne nabrajam zasto. Mislim da vise nemam nijedan razlog da ostanem ovde.

Nikada nije kasno upisati faks, jer covek se uci kroz ceo zivot.
Na Zapadu mnogi penzioneri upisuju faks, kod nas cak ni mladi.
Obrazovanje bi svakoj vladi trebalo da bude prioritet, zato sto ce se to uvek za jednu drzavu isplatiti!

Razlog lezi u tome sto mladi ne vide perspektivu sa visokim obrazovanjem. Koliko ima mladih i talentovnaih ljudi koji su zavrsili fakultete i godinama ne mogu da nadju posao. Mislite o tome...

Radio sam 5 godina kao asistent na jednom fakultetu u Nisu, onda sam otisao u inostranstvo, doktorirao i sada radim u jednoj veoma poznatoj firmi. Imao sam svoj stan u Nisu, porodicu i stalno zaposlenje. Mislio sam da cu tu da sacekam penziju. Medjutim, apsolutisticko i izrazito nekulturno ponasanje sefa katedre me je nateralo napolje. Tip gleda iskljucivo svoj interes, mali je bog, a ako platis polozis njegov ispit. Najgore je sto kod njega prosperiraju asistenti koji su po karakteru jos beskrupulozniji, a po znanju nikakvi (prepisivali kao studenti). Jedan od njih trazi od svojih studenata po 100 evra za ekstra spremanje dok se ne polozi ispit. Ekstra spremanje se odvija na fakultetu, a ispit se verovatno polozi odmah. Pa zasto onda neko da studira? Dobro je da i 10% generacije ode na fakultete. Bice to jos gore, ako se ne dese korenite promene. A koja je verovatnoca da se korenite promene dese kod nas?

Pred konkretnim podacima pada u vodu dugogodisnje laicko uverenje da kod nas 'svi studiraju'. Ipak sam mislio da je i taj mali procenat nesto veci...

Pa naravno kad se ne isplati. Bolje da se malo trguje cigarama, secerom, naftom i jos da budes glavni baja i biznismen. Oni su idoli u Srbiji, a ne ljudi koji su zavrsili skolu i ne mogu da se probiju od ovakve bagre koja ih krade i krade. Ja se slazem da i kada zavrsis skolu treba da se probijes i da budes uspesan u karijeri, ali ta mogucnost je u Srbiji dovedena na minimum. Stalno ti pametuju tehnicari, a ti doktor nauka. Pa kako nesto da mu kazes kad je on direktor. Naravno koji je tu dosao stranackom linijom. To sto se desava u Srbiji nije uopste dobro za karijeru mladih koji se skoluju po 20 godina, a posle te omalovazavaju ponavljaci i ne dobijaju priliku da se pokazu i primene to za sta su se skolovali.

Je li ovo nešto novo, što bi trebalo da nas kao iznenadi? Prostom pretragom Interneta za 15-ak minuta naišao sam na sledeće naslove: "U Srbiji najviše funkcionalno nepismenih u Evropi", "Srbija druga po broju pušača i bolesti pluća", "Obrazovni sistem u Srbiji na dnu evropske lestvice", "Srbija rekorder inflacije u Evropi", "Zdravstvo u Srbiji u kliničkoj smrti", "Broj alkoholičara u Srbiji kao u Rusiji", "Srbija je ubedljivo poslednja po korišćenju računara u svakodnevnom životu..." itd itd...pa, "braćo i sestre", siđimo sa nebesa, shvatimo da smo po većini merila savremene civilizacije najgori u Evropi, i krenimo da radimo da bi nešto od toga promenili...

Mozda imam malo konzervativno misljenje, ali smatram da u Srbiji ima mnogo studenata. Ne mogu svi da studiraju, neko mora i da radi. Kriterijumi na univerzitetu su ionako veoma niski, tako da strategija treba da bude da tih 10% studenata koji upisu fakultete zaista dobije vrhunsko obrazovanje, a zatim i da im se obezbedi pristojno i solidno placeno radno mesto. Ako nastavimo da guramo mlade na fakultete, doci cemo u situaciju da svi zivimo u nekoliko gradova gde ima fakulteta, dok ce nam sela polako, ali sigurno izumreti.

Nije samo u pitanju mizeran broj ljudi koji se dalje skoluju vec i velik broj onih koji nakon zavrsenog fakulteta posredno budu proterani iz zemlje. Bez posla, bez perspektive, kome se ostaje u jednom getu sa potpuno neizvesnom buducnoscu? Zapusite prvo rupe, pa onda punite sud.

Metalurgija nije popularna, ali studenti metalurgije lako nalaze posao. Slicno je i sa npr. fizikom.
Srbiji treba vjerovatno trenutno najvise informaticara, ali i nekih prirodnih nauka - hemija, fizika, matematika, ljudi koji su u stanju da se bave razvojem, naukom.
Mislim da drzava treba studentima omoguciti kredite od kojih mogu da se izdrzavaju. Stipendije za najbolje. Ispite uprostiti, olaksati, ali svesti broj mogucih polaganja na 3 (da ne bi uporni prepisivaci mogli da diplomiraju). Takodje mozda uvesti malo dinamike, pa omoguciti ljudima iz drugih ustanova (profesorima drugih fakulteta i univerziteta, po naucnim ustanovama i sl.) da povremeno drze predavanja iz zanimljivih oblasti, upoznavati srednjoskolce sa pojedinim strukama.
Struktura u drustvu se vec mijenja, tako da ce interesovanje za napredovanje "regularnim putem" biti sve vece, a drzava treba da nastavi tim putem. Bice bolje.

Trebao bi takodje da postoji mnogo razradjeniji sistem obrazovanja odraslih, sto je kod nas nepostojece. U Evropi postoje razne skole, kursevi za doskolovavanje odraslih koji i te kako pomazu u trazenju posla. Kod nas se sve neako zavrsi tom fakultetskom diplomom i naravno da su ljudi poluobrazovani. U savremenom svetu postoji stalna potreba za usavrsavanjem , ljudi od 40 godina sede na kursevima i menjaju zanimanja...

Za cetiri godine zavrsih petogodisnji fakultet, sa prosekom 9.9... U tom trenutku nije bilo mogusnosti za zaposlenje asistenta na fakultetu... Mozda sam trebao isti prosek vijati 8 godina kao moje kolege koje su sada asistenti... A, mozda mi u Holandiji i nije toliko lose?!

Metalurgija je bila aktuelna za studiranje u vreme jakog RTB -a, Zastave, Kikinde,Zenice, Niksica i kada su se za studiranje davale stipendije. Propadanjem ovih stožera naše privrede izgubio se interes mladih da budu školovani livci u firmama koje su danas delom privatizovane i gde inženjeri metaturgije zarađuju 150 eura. Studiranje tehničkih fakulteta je automatski postalo ludost. Reformom školstva, uvođenjem "budžeta" i plaćanjem školovanja isti ti metalurzi ne mogu da školuju svoju decu. Danas ako ne možete detetu (studentu) da izdvojite minimalno 200 eura nemojte ga ni slati na studije. A i kad završi, gde će da radi... kod nekog gazda - mafioza za 6000 mesećno bez plaćenog staža, pa onda posle 3 meseca noga...Neka studira ko ima. Pa kad završi neka ide u inostranstvo ili neka otvori sopstvenu firmu ili kancelariju a ne da služi nekome kao opirača u nekoj drp firmi.

1. Ko moze svojoj deci danas da prisuti studiranje? Dajte procenat, jako malo, licno znam jer privatno ja i moje prijateljice placamo skolarine na "drzavnim" fakultetima deci koja radna ali roditelji intelektualci mogu samo da sanjaju taj novac.
2 Ko kontrolise profesore i njihov rad? Niko
3. Fakultet medicine -prica za sebe- maltretiranje studenata o korupiciji da ne govorimo. Dovoljno je da se pogleda vozni park profesora pa da se pita a kako?
Primera jako mnogo, ajde sto uzimaju pare bez servisa i kontrole nego sto svojim ponasanjem "polomise kicme" uzornoj deci.
Ta segment u drustvu je nazalost isto kao i sve ostalo. Ima casnih pojedinacnih primera. Posle studija sta ostaje nego istoj toj deci omoguciti zelen karte u svet, jer zaista imaju pravo na zivot.
Poredjenja sa inostranstvom nisu relana jer se porede sa uredjenim zemljama koje imaju kredite, stipendije itd itd.

Nesto ne verujem u ove statistike. Pogledajte u wikipediji pod education in the united states. Pise da vise obrazovanje ima 27% gradjana. Treba uzeti u obzir da su to cesto vise skole. Sto se tice nas, ako je neko isao u gimnaziju velika verovatnoce je da su skoro svi iz odeljenje otisli na neki fakultet ili visu skolu. Druga je prica sto mnogi odustaju. Takodje podseticu da su tokom devedesetih mnogi upisivali fakultet kako bi izbegli vojsku.

Ovo da nam metalurgija nije potrebna spada po mom mišljenju zaista u kolosalnu glupost. Sa obrazovanim metaluzima bi Srbija umesto da izvozi npr. aluminijumski otpad budzašto u EU mogla da ga prerađuje i ostvaruje tako ogromnu korist za društvo u celini - umesto da se kao sada pojedinci bogate na raubovanju prirodnih resursa. Upravo nedostatak fakultetski obrazovanih ljudi dovodi do toga da se pretvaramo u koloniju i u tom sektoru. Kao fakultetski obrazovana osoba koja je napustila Srbiju pre par godina sam siguran da se (odgovarajući) fakultet i te kako isplati, ali ako se nakon studija odmah napusti Srbija i pronađe posao negde u inostranstvu. Slušajući priče kolega, koji su bili hrabriji nego ja i ostali u Srbiji, o ponižavanjima koja doživljavaju od svojih poslodavaca kao i generalnoj mogućnosti da se nađe pristojno plaćeno mesto u struci evidentno je da je broj visokoobrazovanih u Srbiji prevelik a ne premalen. Struktura privrede i društva je toliko potonula da visokoobrazovani nisu ni potrebni ni cenjeni. Put iz toga je prvo uspostavljanje sistema vrednosti u kojem uzori neće biti "zaštićeni svedoci" i "Stoje" već primeri obrazovanih ljudi koji nisu stekli bogatstvo već su u razumnom vremenu omogućili svojoj porodici dostojnu egzistenciju.

Mislim da strategija visokog obrazovanja u Srbiji ne postoji. NEma statistickih analiza - na prmer: ne postoji kontakt biroa za zaposljavanje i univerziteta. Zasto upisati 50 fizikohemicara kada je potreba za fizikohemicara recimo jedan fiz. hem. godisnje. Zasto upisati 5000 ekonomista npr. kada je 500 ekonomista potrebno godisnje. Itd itsl. Meni se cini da imamo sasvim dovoljan broj visokoobrazovanih. Ono sto nam nedostaje su radna mesta za obican svet koji nema posao, konkurentne fabrike, dobre institucije i to je to. Na nizem smo stupnju razvoja drustva (sto je cinjenica - nije to nista lose) tako da je prvo potrebno organizovati konkurentnu proizvodnju, zaposliti radnike pa onda ulagati u industriju i pokrenuti spregu na najprirodniji nacin - spregu - nauka-industrija. Ovako je Univerzitet VEOMA skup za drzavu, ne postoji ili je veoma mala saradnja sa industrijom i to je veoma skupo za drzavu. Inace da napomenem da ce 70 posto od onih 49 nezaposlenih fizikohemicara otici u inostranstvo sto je na duze staze isto veeooommaa skupo za drzavu. Mislim da nam je Univerzitet u Beogradu veliki gubitas i da nesto moooora da se promeni kako bi je NORMALNO i RACIONALNO koristili intelektualni resursi ljudi i kako bi drzava isla napred. Zakljucak: imamo vise nego dovoljno visokoobrazovanih, neke fakultete bih cak i ukinuo, i treba reorganizovati fakultet racionalno i PRAGMATICNO.

Da studije nisu postale tako skupe, da se valorizuju nakon zavrsetka mogucnoscu zaposljenja i perspektivnom karijerom, sigurno bi bilo i daleko vise potencijalnih studenata. Ovako, sta im se nudi? Razumem da mnogi uopste nisu zainteresovani da se muce i placaju silne pare do kojih se vrlo tesko dolazi, da bi na kraju sedeli na birou za nezaposlene i gledali kako se oni sa manjim kvalifikacijama uspesno ubacuju na sva dobra mesta uz pomoc veza i vezica. Ili da provedu radni vek trpeci izivljavanja pretpostavljenih koji su samo zahvaljujuci gorenavedenom dosli do svog polozaja i obilato ga zloupotrebljavaju. Sta treba da se ocekuje od generacija koje su odrasle u drustvu gde su glavne zvezde pevaljke, zestoki momci i sumnjivi biznismeni?

Ovo objasnjava zasto smo tu gde smo: zasto su radikali i socijalisti ovako jaki, zasto smo ekonomski mizerni, zasto su nam mediji komicni (a na celu drzavne televizije je covek sa srednjom skolom), ... Najsmesnije je kad ubedjujemo sebe i druge kako smo mi veoma obrazovani, nasuprot zapadnjaka koji nista ne znaju.

Apsolutno se ne slazem sa ovom konstatacijom za metalurgiju. Moja prijateljica je zavrsila Metalurgiju na TMF-u, bila na kratkom (svega nekoliko meseci) usavrsavanju u Nemackoj, i od tada je neporekidno zovu da dodje da radi za njih. A zbog prezantovanja svojih rezultata na raznim seminarima, stizu joj pozivi sa mnostva strana. E sad drugi je problem sto je industrija za tu oblast u Srbiji propala i sto nema posla za takve strucnjake, pa se svega nekoliko studenata po godini upisuje na metalurgiju.

Pa gospodo to je samo jedna od brojnih posledica SISTEMA u kome suviše dugo živimo - ali pošto mediji nisu slobodni, besmisleno je i očekivati bilo kakav boljitak. Bez dijagnoze ne znam kako neki bolesnik može biti izlečen! Mediji su ti koji nedozvoljavaju ČAK NI DA SE OPIŠE U KOM TO DRUŠTVENOM SISTEMU MI ŽIVIMO tako dugo!

Zasto da sudira i trosi roditelju ionako tesko zaradjeni novac,kad ce posle faksa raditi posao za koji ne treba fakultet? ja sam dipl.ing.farmaceutske tehnologije i vec dve godine bezuspesno trazim posao, posto nisam farmaceut, bez obzira sto je tehnolog strucniji a od tehnologa prolaze samo prehrambeni. Nema gde nisam poslala cv. Na kraju ce me zapasti neki butik i dzaba sam krecila... toliko o studiranju i vajde od istog.

Pa srpskim vladarima status quo i odgovara, jasne politicke posledice su da sa takvim glasacima ostaju na vlasti doveka. "Nedovoljan broj visokoobrazovanih ljudi očitava se i u neadekvatnoj kulturnoj matrici, u robovanju stereotipima, što je karakteristično za poluobrazovane. Sve se to odražava ne samo na privredni razvoj, već ima i jasne političke posledice."

Autor kad je davao primer, mora da je razmisljao ovako :"metalurgija, ne znam sta je.... ali je verovatno nesto bez veze.... a uz to i ne radi ".

Ja sam potpuno nasuprot uobicajenim stereotipima u Beogradu radio kao taksista sa diplomom inzenjera, poslednjih 8 godina sam dizajner u Londonu. Nemam svoju firmu i nisam milioner, ali i dalje zivim fino i uzivam u svom poslu. Preporuka mladima - skolujte se, to nije "poklon" drzave vec vasa licna pobeda, a potom dok se stvari ne promene kod nas "put pod noge". Vise cete srpstvu pomoci tako nego camotinjom tamo, da ne pricam o licnom zadovoljstvu i porodici.

Što bi rekao jedan moj prijatelj: Još kao klinac nisam bio dobar u fudbalu, ni u košarci, niti u bilo kom dobro plaćenom sportu, nisam mogao da se snadjem kao biznismen koji valja ovo ili ono, pa sam eto morao na fakultet!
Gotovo je opšte pravilo da obrazovani ljudi u ovoj zemlji rade za 200evra mesečno - Zemlja Srbija među šljivama!

U ovoj zemlji postoji fenomenalna taktika da se svi problemi rešavaju od repa, iako svi znamo da riba smrdi od glave! Kada bi plate ljudi sa visokom stručnom spremom bile adekvatne onome što čovek uloži da bi došao do diplome, sigurno ne bismo imali ovako poražavajuću statistiku, kao ni ekstremno nizak kvalitet našeg visokog obrazovanja (čast izuzecima).

Ovo je nejstrasniji podatak koji je objavljen u poslednje vreme. U privredi vladaju kojekekvi probisveti koji su ratnom pljackom sticali pocetni kapital, tajkuni koji se obogatise preko svojih partnera pokverenih politicara. Mediokriteti i ponavljaci, postaju ministri i upravnici javnih preduzeca , a kafedzije diraktori zelaznica.
I sta da se onda ocekuje , mladi se ugledaju na one suspesne a ne ne one skolovane koji sede na birou rada ili rade za mizernu platu. Problem je u tome sto se ova politika u buducnosti krvavo naplatiti.

Nije problem 10% (iako sumnjam u validnost podatka), vec sto se kod nas studira do 40. godine!
Ovde ljudi diplomiraju sa 22-23 godine, upisuju graduate school sa 24-25, a neki idu jos dalje, na doktorat. Sve to zavrsavaju pre 30. godine.
Takodje, mnogi odlaze od kuce sa 18, 19, 20 godina, nalaze sopstveni stan, posao itd. Kod nas - zivimo sa mamom i tatom do 35. godine, a nekad i duze.
Ovo je, dakle, mnogo veci problem od niskog broja onih koji pohadjaju univerzitet. Mi moramo izvrsiti reforme mozga.

Da, statistika je sasvim tacna, jer nije rec samo o situaciji u Beogradu i nekolicini vecih gradova, nego o republickom proseku, koji je zaista izuzetno nizak. Problem nije neresiv, naprotiv, vec je stvar u tome sto nema volje da se nesto pokrene u dobrom pravcu, kao i u svemu ostalom. Nikakva reforma skolstva ovde ne moze uspeti, jer pre svega nema ljudi koji ce je sprovesti. Ako hocete nekoga da zainteresujete za sticanje visokog obrazovanja, morate imati skolu kao intelektualno podsticajnu sredinu. Koliko su nase skole, cast izuzecima, naravno, daleko od ovog modela, znacete i sami.

Do 2000 smo slusali da je Srbija zemlja sa najvise studenata jer je studiranje bilo jeftino. Pod tim izgovorom poceli su fakulteti da po sopstvenim prohtevima SVAKE GODINE dizu cene koje nemogu da se izdrze. Rasterali smo i ono malo stranih studenata(iz Grcke) a evo i nase smo razjurili. Pare, pare i samo pare a od refomi na univerzitetu nema nista.

dobro, ne mogu svi da studiraju, neko mora i da radi. ali postavlja se pitanje sta da radi? koji je to rad koji je isplativ i ciji bi se plodovi mogli izvesti? poljoprivreda bi mogla mozda da zaposli 5% stanovnistva ali ni oni ne mogu da budu neobrazovani jer onda nece ostvarivati optimalne prinose. Nista drugo ne moze da napravi profitabilnu granu. Uvek je neobrazovani kinez jeftiniji od neobrazovanog srbina. i jedno triput vredniji. tako da mi ne mozemo da napravimo profitabilni posao sa inostranstvom tako sto ce 90% stanovnistva da "radi" mesto da gubi 4 godine studirajuci. sa druge strane programeri zaradjuju sestocifrene zarade na zapadu, a isti posao mogu da rade i u srbiji bez ikakve posebne opreme. tastatura i ekran. to je posao za koji treba obrazovanje a vi mi saberite koliko vas sto "radite" vredi kao jedan programer. Ja bih rekao bar jedno 2.000-3.000. To znaci da bi se studiranje za svakoga isplatilo i kad bi trajalo 1999 godina.

Deleko pre svoje 40 godine (koliko sam trenutno star) ustanovio sam da bih materijalno neuporedivo bolje u zivotu prosao kao zanatlija (automehanicar, autolimar, keramicar, parketar, elektrotehnicar, tapetar, kamenorezac, obucar, itd.) nego kao visokoobrazovani cinovnik. Isto tako, bolno sam shvatio da od kajanja za greskama poput ove pocinjenim u mladosti nema koristi. Mozda sam nesto mogao da ispravim odmah nakon diplomiranja u 23 godini, ali sada je kasno. Treba ici dalje napred, ma koliko to bilo tesko i bolno. Sto se tice visokoskolskog obrazovanja kod nas, problem je i vise nego slozen. 1. Za to sam da se svima zainteresovanima omoguci studiranje, ali i da svaku izgubljenu godinu placaju odmah po realnoj ceni studiranja. Drugim recima, ako neko moze da placa po 1 -3 hiljade eura godisnje (realno ono sto pruzaju na fakultetu - oronule slusaonice, stolice i stolovi, razbucani racunari, namrgodjeni nastavnici i fekalije u toaletima ne vredi vise) i ima obezbedjenu zivotnu egzistenciju, neka studira i do svoje 65 godine.
2. Verovatno smo jedina zemlja na svetu u kojoj postoje profesori univerziteta sa nultom ili priblizno nultom prolaznoscu na ispitu. Takvi ljudi godinama obavljaju svoj posao i niko im ne postavlja pitanje kakvi su to oni nastavnici i ispitivaci kada imaju tako sumorne rezultate svog rada. Pre desetak dana na jednoj tv emisiji moj bivsi profesor je kao jedan od glavnih argumenata za superiornost drzavnih univerziteta nad privatnim naveo: "Kod nas se vise i cesce pada na ispitu!" 3. Nepostojanje bilo kakve perspektive za dobro placenim zaposlenjem mlade opravdano okrece od studiranja ka svercu, video/audio pirateriji i zanatu kao daleko isplativijim poslovima.

Problem je u katasrofalnom i zastarelom obrazovnom sistemu Srbije. Nedavno sam upisala fakultet u Americi i najzad pocela da uzivam u ucenju. Srpski fakuleti su dosadni, ne motivisu studente, prakticnog rada gotovo da nema... Ja sam prosla kroz 4 godine studiranja knjizevnosti sa 4 pisana rada... Katastrofa! Fakulteti u Srbiji su fabrike sterilnog, neupotrebljivog znanja. Dakle, problem nije u mladim ljudima. SISTEM treba menjati!!!

Samo da vas obavestim da je veliki broj mojih kolega koji je zavrsio studije metalurgije na TMF-u u Beogradu odradio doktorat u Nemackoj i sada radi u odgovarajucim firmama po Nemackoj, vrlo uspesno. Toliko o tome da je metalurgija nepotrebna. Onaj ko o tome tako pise nema blage veze sta se na smeru metalurgija u Beogradu uci i cemu to sve sluzi. Toliko.

Evo primera sa Poljoprivrednog fak. u Novom Sadu: odlucili da otvore novi smer, pre par godina, i da to bude hortikultura. To je logicno jer Srbija UVOZI kako sadni materijal (lukovice, rasade, seme...) tako i rezano cvece iz Holandije, a mogla bi i sama da ga proizvodi (da ne kazem izvozi). Medjutim, kako ne postoji ni jedna osoba koja je dovoljno kvalifikovana i razume se u materiju, taj smer se sastoji iz raznih predavanja sa drugih smerova, recimo vinogradarstva, masina, raznih teorijskih hemija, vocarstva itd., bez imalo povezivanja sa hortikulturom (u koju se niko i ne razume). Upisali 40 studenata, 30 ih odustalo posle prve godine, ostatak studira i ne zna gde da se zaposli, jer nema ni znanje a ni kapital. Cvece se i dalje uvozi, punom parom. A deca potrosila uludo 5 godina zivota.

A sta cemo sa Fakultetom Civilne Odbrane i Zastite, ili vec tako nesto...?

Godine 1992. sam morao da prekinem studije ETF-a u Beogradu jer nisam imao para. Posle sam u zivotu radio sve i svasta. Nije mi toliko zao sto nisam zavrsio fakultet (mada bih sada bio ko zna gde) koliko mi smeta gomila NEUPOTREBLJIVIH fakultetlija. Na zalost, sreo sam dosta ljudi sa fakultetom koji smatraju da im samo to sto su zavrsili fakultet daje pravo da sebe smatraju boljim od drugih i da oni imaju vise prava za posao od ostalih. Niko od tih se nije zalio na svoj nivo znanja i iskustva. Neke se stvari ne mogu nauciti na fakultetu, narocito ne na nekim fakultetima koje bi trebalo ukinuti, jer ne znam cemu sluze ta zanimanja. Ocigledno da nije problem do ljudi koji zele da znaju, koliko je problem do predstave koju vecina ima o sebi. A da je sistem los, naravno da jeste. Moj prijatelj je kao magistar otisao na Novi Zeland jer nije mogao da doktorira. Profa je trazio da mu da svoj rad pa bi ga pustio. Da sam samo malo mladji, odmah bi otisao odavde i zaboravio bih da sam ikada ziveo ovde.

Obrazovanje bi svakoj vladi trebalo da bude prioritet, zato sto ce se to uvek za jednu drzavu isplatiti!
Sta je vlada uradila na tome dosada?