Vikipedija je pouzdana

Posto se casopis zove "Priroda" ("Nature"), pretpostavljam da su clanke u "Vikipediju" unosili ne samo amateri vec i entuzijasti prirodnjaci, koji su na Zapadu ipak malo ozbiljniji, a na raspolaganju su im i brojniji primarni i sekundarni izvori (npr. clanak na "Vikipediji" potkrepiti citatima upravo iz "Britanike" a ne sopstvenim stavovima i perspektivom). Pogledajte na "Vikipediji" clanke o darvinizmu ili religiji pa cete vidjeti kako oni odrazavaju stavove autora.
Porediti "Vikipediju" sa ozbiljnom institucijom kao sto je "Enciklopedija britanika" je u najmanju ruku neozbiljno, a kad se radi o danasnjoj, instant kulturi i sirotim proizvodima poslijeratnog (a bogami i socijalisticko-samoupravnog) obrazovanja cak je i opasno. "Britanika" je bila prva enciklopedija koja je uvela praksu da se autor svakog clanka potpisuje. Njeni podaci se pohranjuju u arhive koji se cuvaku decnijama i obnavljaju se i prosiruju samo u slucaju kada se steknu neka nova saznanja - na primjer, da precnik Zemlje nije 40.000 km nego 40.075, sto mora biti potvrdjeno odgovarajucim naucnim istrazivanjima i mjerenjima. Clanci iz istorije ne podlijezu svakih trideset godina reviziji zbog promjene rezima ili spoljne i unutrasnje politike. Revidiraju se takodje podaci iz oblasti u kojima se nesto novo desilo od posljednjeg unosa - recimo, svi podaci iz prethodne godine o dobitnicma "Oskara" ili o smrtima znacajnih licnosti. "Britanika" je prije cetiri ili pet godina potpuno presla na izdanja na CD-u (obicno paket od cetiri), a takozvano "tvrdo" izdanje (na kvalitetnoj hartiji i u finom uvezu) stampa se samo za sladokusce, tj. za one koji se godinu dana prije stampanja pretplate.
Postoji jos jedna dimenzija. Solidno placeni naucnici na Zapadu mogu u dokolici, iz hobija, pisati clanke I za "Vikipediju" - upravo kao sto svoje veoma ozbiljne i studiozne clanke pisane za strucne casopise i naucne skupove objavljuju na "Internetu" - ukoliko se nisu odrekli autorskih prava, pa ti clanci sad pripadaju tim casopisima. Zamislite nekog jadnog asistenta kod nas, koji na nekom istrazivackom institutu zaradjuje jedva da plati struju i prehrani porodicu - zar mislite da ce on, ma koliko ozbiljno radio, kad dodje kuci imati zivaca i "entuzijazma" da jos pise clanke za "Vikipediju"? Zato to polje ostaje otvoreno amaterima, koji su - ma koliko bili dobronamjerni (ili ne) u svom trudu - ipak samo amateri. Zato nam se i desava da zaboravljamo istinske nalaze, poput Lepenskog vira, a "otkrivamo" razne Troje i piramide, kao nedavno u Bosni. Zato se samo kod nas moze dogoditi da hohstapleri poput Eriha fon Denikena - sjetice ga se stariji citaoci - dozive da im se cak 13 (trinaest!) knjiga objavi u bivsoj SFRJ - vise nego u njegovoj rodnoj Svajcarskoj. Zato nam se desava da mozemo istovremeno biti potomci Slovena koji su oko sedmog vijeka dosli na ove prostore i drevnih naroda koji su oduvijek bili na njima. I tako dalje, i tako dalje.
Ljudi, shvatite, "Internet" je samo ogromna oglasna tabla i kao takve nije nimalo pouzdanija od bilo koje druge oglasne table. Naravno da ima "sajtova" koji su pouzdaniji i onih koji su manje pouzdani. Ako trazite statisticke podatke o nekoj zemlji, lovicete "sajt" sa ekstenzijom "gov" (vladin), ne zato sto su ti podaci apsolutno tacni nego zato sto niko drugi ne moze da vam ponudi priblizno tacne, niko drugi nije vrsio popis stanovnistva, niko drugi ne vodi katastar, ne mjeri duzinu rjecnog sliva. Ako trazite tekst o osiromasenom uranijumu, necete gledati na "sajt" s ekstenzijom "com" (komercijalni) nego, eventualno, onaj koji ima nastavak "edu" (obrazovanje), iza kog stoji, vjerovatno, neka naucna institucija ili univerzitet. Isto kao sto clanke o Britni Spirs necete traziti pod "edu", nego pod svim sijasetom nedefinisanih ekstenzija. "Vikipedija" je veoma zabavna i pruza mnostvo podataka, ali upravo zato sto je kreiraju SVI, od ozbiljnih tekstopisaca do onih sa koca i konopca, svakom njenom podatku treba pristupiti s rezervom.

Ako procitate deo vikipedije na Srpskom koji govori o istoriji (posebno ovoj u poslednjih 20-ak godina) zapazicete da je taj srpski deo Vikipedije totalno nacional-sovinisticki obojen i sluzi propagandnim interesima srpskih nacional- sovinista, bez trunke objektivnosti. Zato sam i prestao da je koristim.

Rado citam vikipediju i smatram da je dobra za ubijanje vremena. Kao sto je vec navedeno ranije clanci u vikipediji variraju sto se tacnosti tice, ali treba uzeti u obzir da na sajtu mozete videti tacnost informacije (tj. relevancy) i pristup kojim je clanak napisan (tj. objektivnost).
Sajt naravno ne treba koristiti kao izvor za neke akademske radove, npr. nemojte koristiti kao izvor u pisanju eseja.

Bez obzira na svoje mane, mislim da sajt jako doprinosi poboljsanju opste kulture populacije. Govoreci iz sopstvenog iskustva, veliki broj informacija koji me je interesovao sam pronasao bas na ovom sajtu.

A sto je interesantno jos, srpska Wikipedia koristi SAMO cirilicnu verziju Wikipedije, a po nasem pravopisu su oba pisma ravnopravna. Razvila se takodje i zucna diskusija o ovom problemu, i preovladjujuci stav je da je "srpsko pismo cirilica, a kome se ne dopada cirilicna Wikipedija - neka ide na drugo mesto"
I ja sam prestao da idem tamo.
Barem dok se ne omoguci i drugoj polovini Srba da koristi Wikipediju na svom drugom ravnopravnom pismu - latinici.

Vikipedija je otvorena za uredjivanje. Kada clanak ne odgovara cinjenicnom stanju, jednostavno ga "editujete" ili obelezite da je pristrasan, netacan ili sta god vec. Ja sam to uradio u oblasti kojom se bavim - naleteo sam na greske i ispravio ih. Poenta je da sto veci broj ljudi ucestvuje u uredjivanu, tako da posetilac stranica vikipedije nije samo citalac negoi i autor.

Mi smo tradicionalno uvek najpametniji, ako neko napravi pokusaj da osmisli javnu enciklopediju, potom neko sprovede ozbiljnu analizu kvaliteta iste i zakljuci da je solidna koliko i dobro establisovana institucija, vec se nadju nasi genijalci koji znaju bolje. Ako je sve to tako lose, sto onda neki od nasih umova ne osnuju Encilopedia Serbica te pokazu tom zaludnom svetu pravu istinu i steknu reputaciju koju imaju neki drugi? Vikipedia je izvanredan izvor informacija, ne treba mu slepo i apsolutno verovati kao ni bilo kom drugom, ali je ocigledno dobra koliko je to moguce. Naravno da je niko nece koristiti za naucne radove, upravo kao sto bi i citiranje Britanike bilo smesno, enciklopedije su inace namenjene za siru publiku i da pruze siroki spektar osnovnih informacija, a ne za specijalizovane oblasti.

Ja mislim da je wikipedia super. Nije sve tacno sto tamo pise, ali je vecina stvari referencirana, tako da se moze proveriti izvor. Ono sto nije referencirano je naravno utoliko sumnjivije. Posto svako moze da menja sadrzaj enciklopedije, onda bi moglo da se kaze da ce znacajnije teme biti tacnije obradjene jer ih vise ljudi proverava, dok neke opskurne teme na cirilici u zemlji gde internet koriste samo studenti 4 fakulteta, naravno nece biti. Drugo, osim sto vise ljudi na zapadu koristi internet, tamo postoji i koncept opsteg dobra pa se mnogo vise ljudi opredeljuje da napise tekst 'za dzabe' za enciklopediju na temu o kojoj nesto i zna. ova prica o solidno placenim naucnicima koji iz dokolice u slobodno vreme pisu za wikipediju ili casopise ne stoje. oni naime niti imaju dokolicu niti slobodno vreme, imaju samo zelju da doprinesu na jos neki nacin. Kada bi slicni koncepti postojali i u srbiji, verujem da bi i wiki strane bile izbalansiranije po pitanju sadrzaja. Ali sve dok se samo trojica interesuju, onda ce i izrazeno misljenje predstavlati misnjenje njih trojice, a tu je lakse naci i konsenzus da je zemlja kocka.

Vikipedija i treba da bude amaterska. Njena profesionalizacija bi verovatno prouzrokovala i njenu komercijalizaciju čime bi njena osnovna svrha da nudi besplatno znanje bila izgubljena. Kao korisnik Srpske Vikipedije, koja u ovom trenutku ima preko 16.000 članaka mogu da kažem da je moj pristup izradi članka veoma ozbiljan i da isti pristup ima i većina korisnika. Članci na našoj Vikipediji imaju blagu nacionalnu notu, ali je to slučaj i na svim ostalim Vikipedijama. Nacionalistički i šovinistički ispadi i komentari bivaju momentalno obrisani od strane administratora. Problem latinične verzije bi trebalo uskoro da bude rešen, ali bi ćirilica kao deo kulturnog identiteta Srpskog naroda trebala da ostane glavno obeležje Srpske Vikipedije.
Što se pouzdanosti podataka tiče ona zavisi ne samo od obrazovanja i sposobnosti autora članka već i od pouzdanosti izvora koje koriste. Više puta mi se dogodilo da u različitim knjigama čiji su autori profesori univerziteta i poznati naučnici nailazim na različite podatke koji se odnose na jedan isti istorijski događaj, prirodnu pojavu i dr. U tom slučaju u članku se obično navedu oba podatka dok se pri kraju članka precizno navedu izvor koji su korišćeni u njegovoj izradi.
Enciklopedija Britanika je svakako jedan od najznačajnijih i najpouzdanijih izvora informacija, ali ni ona nije bezgrešna. Takodje, mnoge informacije koje se odnose na srpsku istoriju i na naša naučna dostignuća navedene su veoma šturo. U tome je prednost lokalnih Vikipedija. Na Srpskoj Vikipediji mogu se pronaći podaci iz naše bliže i dalje istorije kojih nema u Britanici.
Deniken, koji je po nekima možda hohštapler, doprineo je popularizaciji istorije i arheologije više od svih univerzitetskih profesora. Toliko o amaterskom doprinosu.

Suština Vikipedije je u tome što ona teži da celokupno ljudsko znanje učini dostupnim svakom čoveku. Mnoge informacije (skoro sve što vam zatreba) možete naći na Vikipediji i po tome je jedinstvena na Internetu. Ono što bih posebno izdvojio je velika količina ljudskih biografija što mene oduševljava. Strane su međusobno linkovane, grupisane po kategorijama, milina jedna.
Njena bitna odlika je što se razvija na preko 200 svetskih jezika i što na svakom tekstu imate mogućnost da pogledate kako ona izgleda na Vikipediji nekog drugog jezika. Tako postoji i vikipedija na srpskom jeziku na adresi http://sr.wikipedia.org/ koju bih preporučio svakome da pogleda, oduševiće se da tako nešto postoji na našem jeziku i svima dostupno.
Poznato je da je Wikipedia prvo počela kao Nupedia - internet enciklopedija za koju pišu samo doktori nauka i svaki tekst prolazi više nivoa provera. Međutim ovaj proces je išao jako sporo - za godinu dana urađeno je oko 1000 tekstova. Onda su ljudi shvatili da ima mnogo ljudi koji poseduju veliko znanje a u tom procesu su marginalizovani (kao i mnogi od nas "običnih") ali da su dobronamerni. Tako je nastala najveća enciklopedija današnjice - Vikipedija. Upadi vandala su mogući, ali se sankcionišu tj. njihove izmene se brišu.

Vikipedija je prvo ideja o pravu na slobodu sticanja i deljenja znanja a potom i jedna elektronska enciklopedija. Kada vas zainteresuje neki pojam pre nego što ga "odguglate" potražite ga na Vikipediji. Ako posumnjate u podatak ... pokusate da proverite ... ako ne mozete ... nemojte ni verovati ... ali se onda sami ukljucite i uradite nesto. Poredjenje engleske Vikipedije i Enciklopediae Britanice je smisleno zbog kolicine članaka - a rezultat je prilično izjednačen. Sa čim bi trebalo da se meri srpska Vikipedija? Videćemo za nekoliko godina kada bude gotova Srpska Enciklopedija (zakon je tek usvojen) sa srpskom Vikipedijom (videćemo koliko će tada imati članaka). Malo mi je nejasan kritičan stav prema nekim domaćim stručnjacima koji dobrovoljno rade na Vikipediji - zašto se odmah proglašavaju amaterima i nestručnima, čim rade za džabe. Divno je biti kreativan i imati plemenitu ideju, istovremeno.

Pa nema sta da se rasprvaljamo ovde, dodjite lepo i vidite. Ukoliko vam se ne svidja, OK, to je vasa stvar i verovarno imate neke razloge. Sto se tice latinice uskoro se planira impletacija softwarea koji ce da je omoguci, ali i ne samo nju nego i podrsku za ekavicu i ijekavicu na oba pisma. Dakle, kome smeta ovo neka malo saceka i neka se strpi.

Vikipediju koristim kao pomoć u školi, za domaće zadatke. Meni se dopada kako je organizovana, ponekad ispravim neku štamparsku grešku i iskopiram neku biografiju, još nisam imao problema oko tačnosti a i sviđa mi se što je pisana tako da je mogu razumeti. Odlično je to što je pisana ćirilicom i ako treba da bude pisana samo jednim od naša dva pisma onda neka bude to ćirilica, lepo je videti naše karakteristično pismo i na netu, i pitam što i ovde neka strana nije ispisana ćirilicom tek radi ravnopravnosti naša dva pisma. Sad sam bacio pogled i na Vikipediju i vidim da se nešto tamo organizuje pa ću da im se priključim i naknadno izvestim.

Do saznanja da postoji vikipedija došao sam relativno skoro (pre par meseci), tako što me je neki od pretraživača tamo uputio. Otkriće postojanja takvog projekta me je emocionalno prodrmalo: postojanje jedne enciklopedije, koje ima na svakom govornom jeziku, pa i na esperantu, interlingvi i sl. je nova kula valilonska, koja stremi do samog neba. Projekt je počeo nedavno, ali uzmite npr.da traje kolko i Britanika, pa to će pokupiti sva znanja sveta na jednom mestu. Sa takvim objedinjenim znanjem celog sveta "kula vavilonska" će dosegnuti samoga Boga. Stari ljudski san (iz biblijske legende) biće dosanjan.
Zato zdušno podržavam celi projekat, ne samo verbalno, već sam počeo ponešto da pišem, a obično to radim iz onoga što sam siguran da poznajem bolje nego mnogi drugi. Sasvim je sigurno da svako može naći bar malo vremena, da se uključi u ovaj projekat. Zamislite da svaki pojedinac napiše samo po jedan članak...koliko bi to bila ogromna riznica?
Naravno da Vikipediju ne piše svaki pojedinac, već samo entuzijasti, a aentuzijasti su entuzijasti čak i tada kada stiču znanja. Uopšteno bi se moglo reći da Vikipedju piše bolji deo čovečanstva (ali nisu svi ti "bolji" na zadatku. mnogi neznaju da ovakav projekt uopšte i postoji. Mediji bi trebali, po svojoj prirodi, ovom fenomenu posvete veću pažnju. Savim sam siguran da je u pitanju odlučujući fenomen za dalji napredak civilizacije i budućnosti naše dece.

... Wikipedia je fenomenalna stvar koja stvara i nudi mnogo mogunosti... Napomenuo bih da na nasem jeziku nazalost ima ukupno cak 4 Wikipedije! To su Wikipedije na bosanskom (bs.wikipedia.org), hrvatskom (hr.wikipedia.org), srpskom (sr.wikipedia.org) i srpskohrvatskom jeziku (sh.wikipedia.org). Pa birajte! :)))

Kad je u piatnju ''Vikipedija'', moje je mišljenje da u njoj ne možemo tražiti klasičnu enciklopediju, sa svim naučnim i redakcijskim pravilima koja za enciklopedije obično važe. Međutim, smatram da se ipak radi o korisnom projektu koji svojim aktivnim učešćem treba da podrži svaki čovjek koji za to ima dovoljno vremena i znanja. Jedna dimenzija ''Vikipedije'' je vrlo važna: ona omogućuje neku vrstu takmičenja autora u uslovima nepredvidljive konkurencije. To je svakako izazov. No, slažem se sa mišljenjima da na uređivanju ''Vikipedije'' ipak treba da rade oni entuzijasti koji poštuju neka osnovna pravila nauke (predmet, metod, korišćenje izvora) i koji nisu zlonamjerni. Ni u ovom poslu po meni nije dopustivo da neko natura svoje jednostrane konstrukcije i da omalovažava napore drugih. Što se mene tiče, ''Vikipedija'' je bolja od mnogih internet tvorevina. Zgrozim se ponekad nad tekstovima na koje nailazim i pitam se da li je moguće učiniti nešto da osnovni kulturni obrasci i etika preovladaju na internet stranicama.

Ako procitate deo vikipedije na Srpskom koji govori o istoriji (posebno ovoj u poslednjih 20-ak godina) zapazicete da je taj srpski deo Vikipedije totalno nacional-sovinisticki obojen i sluzi propagandnim interesima srpskih nacional- sovinista, bez trunke objektivnosti. Zato sam i prestao da je koristim.

Posto se casopis zove "Priroda" ("Nature"), pretpostavljam da su clanke u "Vikipediju" unosili ne samo amateri vec i entuzijasti prirodnjaci, koji su na Zapadu ipak malo ozbiljniji, a na raspolaganju su im i brojniji primarni i sekundarni izvori (npr. clanak na "Vikipediji" potkrepiti citatima upravo iz "Britanike" a ne sopstvenim stavovima i perspektivom). Pogledajte na "Vikipediji" clanke o darvinizmu ili religiji pa cete vidjeti kako oni odrazavaju stavove autora.
Porediti "Vikipediju" sa ozbiljnom institucijom kao sto je "Enciklopedija britanika" je u najmanju ruku neozbiljno, a kad se radi o danasnjoj, instant kulturi i sirotim proizvodima poslijeratnog (a bogami i socijalisticko-samoupravnog) obrazovanja cak je i opasno. "Britanika" je bila prva enciklopedija koja je uvela praksu da se autor svakog clanka potpisuje. Njeni podaci se pohranjuju u arhive koji se cuvaku decnijama i obnavljaju se i prosiruju samo u slucaju kada se steknu neka nova saznanja - na primjer, da precnik Zemlje nije 40.000 km nego 40.075, sto mora biti potvrdjeno odgovarajucim naucnim istrazivanjima i mjerenjima. Clanci iz istorije ne podlijezu svakih trideset godina reviziji zbog promjene rezima ili spoljne i unutrasnje politike. Revidiraju se takodje podaci iz oblasti u kojima se nesto novo desilo od posljednjeg unosa - recimo, svi podaci iz prethodne godine o dobitnicma "Oskara" ili o smrtima znacajnih licnosti. "Britanika" je prije cetiri ili pet godina potpuno presla na izdanja na CD-u (obicno paket od cetiri), a takozvano "tvrdo" izdanje (na kvalitetnoj hartiji i u finom uvezu) stampa se samo za sladokusce, tj. za one koji se godinu dana prije stampanja pretplate.
Postoji jos jedna dimenzija. Solidno placeni naucnici na Zapadu mogu u dokolici, iz hobija, pisati clanke I za "Vikipediju" - upravo kao sto svoje veoma ozbiljne i studiozne clanke pisane za strucne casopise i naucne skupove objavljuju na "Internetu" - ukoliko se nisu odrekli autorskih prava, pa ti clanci sad pripadaju tim casopisima. Zamislite nekog jadnog asistenta kod nas, koji na nekom istrazivackom institutu zaradjuje jedva da plati struju i prehrani porodicu - zar mislite da ce on, ma koliko ozbiljno radio, kad dodje kuci imati zivaca i "entuzijazma" da jos pise clanke za "Vikipediju"? Zato to polje ostaje otvoreno amaterima, koji su - ma koliko bili dobronamjerni (ili ne) u svom trudu - ipak samo amateri. Zato nam se i desava da zaboravljamo istinske nalaze, poput Lepenskog vira, a "otkrivamo" razne Troje i piramide, kao nedavno u Bosni. Zato se samo kod nas moze dogoditi da hohstapleri poput Eriha fon Denikena - sjetice ga se stariji citaoci - dozive da im se cak 13 (trinaest!) knjiga objavi u bivsoj SFRJ - vise nego u njegovoj rodnoj Svajcarskoj. Zato nam se desava da mozemo istovremeno biti potomci Slovena koji su oko sedmog vijeka dosli na ove prostore i drevnih naroda koji su oduvijek bili na njima. I tako dalje, i tako dalje.
Ljudi, shvatite, "Internet" je samo ogromna oglasna tabla i kao takve nije nimalo pouzdanija od bilo koje druge oglasne table. Naravno da ima "sajtova" koji su pouzdaniji i onih koji su manje pouzdani. Ako trazite statisticke podatke o nekoj zemlji, lovicete "sajt" sa ekstenzijom "gov" (vladin), ne zato sto su ti podaci apsolutno tacni nego zato sto niko drugi ne moze da vam ponudi priblizno tacne, niko drugi nije vrsio popis stanovnistva, niko drugi ne vodi katastar, ne mjeri duzinu rjecnog sliva. Ako trazite tekst o osiromasenom uranijumu, necete gledati na "sajt" s ekstenzijom "com" (komercijalni) nego, eventualno, onaj koji ima nastavak "edu" (obrazovanje), iza kog stoji, vjerovatno, neka naucna institucija ili univerzitet. Isto kao sto clanke o Britni Spirs necete traziti pod "edu", nego pod svim sijasetom nedefinisanih ekstenzija. "Vikipedija" je veoma zabavna i pruza mnostvo podataka, ali upravo zato sto je kreiraju SVI, od ozbiljnih tekstopisaca do onih sa koca i konopca, svakom njenom podatku treba pristupiti s rezervom.

Rado citam vikipediju i smatram da je dobra za ubijanje vremena. Kao sto je vec navedeno ranije clanci u vikipediji variraju sto se tacnosti tice, ali treba uzeti u obzir da na sajtu mozete videti tacnost informacije (tj. relevancy) i pristup kojim je clanak napisan (tj. objektivnost).
Sajt naravno ne treba koristiti kao izvor za neke akademske radove, npr. nemojte koristiti kao izvor u pisanju eseja.

Bez obzira na svoje mane, mislim da sajt jako doprinosi poboljsanju opste kulture populacije. Govoreci iz sopstvenog iskustva, veliki broj informacija koji me je interesovao sam pronasao bas na ovom sajtu.

A sto je interesantno jos, srpska Wikipedia koristi SAMO cirilicnu verziju Wikipedije, a po nasem pravopisu su oba pisma ravnopravna. Razvila se takodje i zucna diskusija o ovom problemu, i preovladjujuci stav je da je "srpsko pismo cirilica, a kome se ne dopada cirilicna Wikipedija - neka ide na drugo mesto"
I ja sam prestao da idem tamo.
Barem dok se ne omoguci i drugoj polovini Srba da koristi Wikipediju na svom drugom ravnopravnom pismu - latinici.

Vikipedija je otvorena za uredjivanje. Kada clanak ne odgovara cinjenicnom stanju, jednostavno ga "editujete" ili obelezite da je pristrasan, netacan ili sta god vec. Ja sam to uradio u oblasti kojom se bavim - naleteo sam na greske i ispravio ih. Poenta je da sto veci broj ljudi ucestvuje u uredjivanu, tako da posetilac stranica vikipedije nije samo citalac negoi i autor.

Mi smo tradicionalno uvek najpametniji, ako neko napravi pokusaj da osmisli javnu enciklopediju, potom neko sprovede ozbiljnu analizu kvaliteta iste i zakljuci da je solidna koliko i dobro establisovana institucija, vec se nadju nasi genijalci koji znaju bolje. Ako je sve to tako lose, sto onda neki od nasih umova ne osnuju Encilopedia Serbica te pokazu tom zaludnom svetu pravu istinu i steknu reputaciju koju imaju neki drugi? Vikipedia je izvanredan izvor informacija, ne treba mu slepo i apsolutno verovati kao ni bilo kom drugom, ali je ocigledno dobra koliko je to moguce. Naravno da je niko nece koristiti za naucne radove, upravo kao sto bi i citiranje Britanike bilo smesno, enciklopedije su inace namenjene za siru publiku i da pruze siroki spektar osnovnih informacija, a ne za specijalizovane oblasti.

Ja mislim da je wikipedia super. Nije sve tacno sto tamo pise, ali je vecina stvari referencirana, tako da se moze proveriti izvor. Ono sto nije referencirano je naravno utoliko sumnjivije. Posto svako moze da menja sadrzaj enciklopedije, onda bi moglo da se kaze da ce znacajnije teme biti tacnije obradjene jer ih vise ljudi proverava, dok neke opskurne teme na cirilici u zemlji gde internet koriste samo studenti 4 fakulteta, naravno nece biti. Drugo, osim sto vise ljudi na zapadu koristi internet, tamo postoji i koncept opsteg dobra pa se mnogo vise ljudi opredeljuje da napise tekst 'za dzabe' za enciklopediju na temu o kojoj nesto i zna. ova prica o solidno placenim naucnicima koji iz dokolice u slobodno vreme pisu za wikipediju ili casopise ne stoje. oni naime niti imaju dokolicu niti slobodno vreme, imaju samo zelju da doprinesu na jos neki nacin. Kada bi slicni koncepti postojali i u srbiji, verujem da bi i wiki strane bile izbalansiranije po pitanju sadrzaja. Ali sve dok se samo trojica interesuju, onda ce i izrazeno misljenje predstavlati misnjenje njih trojice, a tu je lakse naci i konsenzus da je zemlja kocka.

Vikipedija i treba da bude amaterska. Njena profesionalizacija bi verovatno prouzrokovala i njenu komercijalizaciju čime bi njena osnovna svrha da nudi besplatno znanje bila izgubljena. Kao korisnik Srpske Vikipedije, koja u ovom trenutku ima preko 16.000 članaka mogu da kažem da je moj pristup izradi članka veoma ozbiljan i da isti pristup ima i većina korisnika. Članci na našoj Vikipediji imaju blagu nacionalnu notu, ali je to slučaj i na svim ostalim Vikipedijama. Nacionalistički i šovinistički ispadi i komentari bivaju momentalno obrisani od strane administratora. Problem latinične verzije bi trebalo uskoro da bude rešen, ali bi ćirilica kao deo kulturnog identiteta Srpskog naroda trebala da ostane glavno obeležje Srpske Vikipedije.
Što se pouzdanosti podataka tiče ona zavisi ne samo od obrazovanja i sposobnosti autora članka već i od pouzdanosti izvora koje koriste. Više puta mi se dogodilo da u različitim knjigama čiji su autori profesori univerziteta i poznati naučnici nailazim na različite podatke koji se odnose na jedan isti istorijski događaj, prirodnu pojavu i dr. U tom slučaju u članku se obično navedu oba podatka dok se pri kraju članka precizno navedu izvor koji su korišćeni u njegovoj izradi.
Enciklopedija Britanika je svakako jedan od najznačajnijih i najpouzdanijih izvora informacija, ali ni ona nije bezgrešna. Takodje, mnoge informacije koje se odnose na srpsku istoriju i na naša naučna dostignuća navedene su veoma šturo. U tome je prednost lokalnih Vikipedija. Na Srpskoj Vikipediji mogu se pronaći podaci iz naše bliže i dalje istorije kojih nema u Britanici.
Deniken, koji je po nekima možda hohštapler, doprineo je popularizaciji istorije i arheologije više od svih univerzitetskih profesora. Toliko o amaterskom doprinosu.

Suština Vikipedije je u tome što ona teži da celokupno ljudsko znanje učini dostupnim svakom čoveku. Mnoge informacije (skoro sve što vam zatreba) možete naći na Vikipediji i po tome je jedinstvena na Internetu. Ono što bih posebno izdvojio je velika količina ljudskih biografija što mene oduševljava. Strane su međusobno linkovane, grupisane po kategorijama, milina jedna.
Njena bitna odlika je što se razvija na preko 200 svetskih jezika i što na svakom tekstu imate mogućnost da pogledate kako ona izgleda na Vikipediji nekog drugog jezika. Tako postoji i vikipedija na srpskom jeziku na adresi http://sr.wikipedia.org/ koju bih preporučio svakome da pogleda, oduševiće se da tako nešto postoji na našem jeziku i svima dostupno.
Poznato je da je Wikipedia prvo počela kao Nupedia - internet enciklopedija za koju pišu samo doktori nauka i svaki tekst prolazi više nivoa provera. Međutim ovaj proces je išao jako sporo - za godinu dana urađeno je oko 1000 tekstova. Onda su ljudi shvatili da ima mnogo ljudi koji poseduju veliko znanje a u tom procesu su marginalizovani (kao i mnogi od nas "običnih") ali da su dobronamerni. Tako je nastala najveća enciklopedija današnjice - Vikipedija. Upadi vandala su mogući, ali se sankcionišu tj. njihove izmene se brišu.

Vikipedija je prvo ideja o pravu na slobodu sticanja i deljenja znanja a potom i jedna elektronska enciklopedija. Kada vas zainteresuje neki pojam pre nego što ga "odguglate" potražite ga na Vikipediji. Ako posumnjate u podatak ... pokusate da proverite ... ako ne mozete ... nemojte ni verovati ... ali se onda sami ukljucite i uradite nesto. Poredjenje engleske Vikipedije i Enciklopediae Britanice je smisleno zbog kolicine članaka - a rezultat je prilično izjednačen. Sa čim bi trebalo da se meri srpska Vikipedija? Videćemo za nekoliko godina kada bude gotova Srpska Enciklopedija (zakon je tek usvojen) sa srpskom Vikipedijom (videćemo koliko će tada imati članaka). Malo mi je nejasan kritičan stav prema nekim domaćim stručnjacima koji dobrovoljno rade na Vikipediji - zašto se odmah proglašavaju amaterima i nestručnima, čim rade za džabe. Divno je biti kreativan i imati plemenitu ideju, istovremeno.

Pa nema sta da se rasprvaljamo ovde, dodjite lepo i vidite. Ukoliko vam se ne svidja, OK, to je vasa stvar i verovarno imate neke razloge. Sto se tice latinice uskoro se planira impletacija softwarea koji ce da je omoguci, ali i ne samo nju nego i podrsku za ekavicu i ijekavicu na oba pisma. Dakle, kome smeta ovo neka malo saceka i neka se strpi.

Vikipediju koristim kao pomoć u školi, za domaće zadatke. Meni se dopada kako je organizovana, ponekad ispravim neku štamparsku grešku i iskopiram neku biografiju, još nisam imao problema oko tačnosti a i sviđa mi se što je pisana tako da je mogu razumeti. Odlično je to što je pisana ćirilicom i ako treba da bude pisana samo jednim od naša dva pisma onda neka bude to ćirilica, lepo je videti naše karakteristično pismo i na netu, i pitam što i ovde neka strana nije ispisana ćirilicom tek radi ravnopravnosti naša dva pisma. Sad sam bacio pogled i na Vikipediju i vidim da se nešto tamo organizuje pa ću da im se priključim i naknadno izvestim.

Do saznanja da postoji vikipedija došao sam relativno skoro (pre par meseci), tako što me je neki od pretraživača tamo uputio. Otkriće postojanja takvog projekta me je emocionalno prodrmalo: postojanje jedne enciklopedije, koje ima na svakom govornom jeziku, pa i na esperantu, interlingvi i sl. je nova kula valilonska, koja stremi do samog neba. Projekt je počeo nedavno, ali uzmite npr.da traje kolko i Britanika, pa to će pokupiti sva znanja sveta na jednom mestu. Sa takvim objedinjenim znanjem celog sveta "kula vavilonska" će dosegnuti samoga Boga. Stari ljudski san (iz biblijske legende) biće dosanjan.
Zato zdušno podržavam celi projekat, ne samo verbalno, već sam počeo ponešto da pišem, a obično to radim iz onoga što sam siguran da poznajem bolje nego mnogi drugi. Sasvim je sigurno da svako može naći bar malo vremena, da se uključi u ovaj projekat. Zamislite da svaki pojedinac napiše samo po jedan članak...koliko bi to bila ogromna riznica?
Naravno da Vikipediju ne piše svaki pojedinac, već samo entuzijasti, a aentuzijasti su entuzijasti čak i tada kada stiču znanja. Uopšteno bi se moglo reći da Vikipedju piše bolji deo čovečanstva (ali nisu svi ti "bolji" na zadatku. mnogi neznaju da ovakav projekt uopšte i postoji. Mediji bi trebali, po svojoj prirodi, ovom fenomenu posvete veću pažnju. Savim sam siguran da je u pitanju odlučujući fenomen za dalji napredak civilizacije i budućnosti naše dece.

... Wikipedia je fenomenalna stvar koja stvara i nudi mnogo mogunosti... Napomenuo bih da na nasem jeziku nazalost ima ukupno cak 4 Wikipedije! To su Wikipedije na bosanskom (bs.wikipedia.org), hrvatskom (hr.wikipedia.org), srpskom (sr.wikipedia.org) i srpskohrvatskom jeziku (sh.wikipedia.org). Pa birajte! :)))

Kad je u piatnju ''Vikipedija'', moje je mišljenje da u njoj ne možemo tražiti klasičnu enciklopediju, sa svim naučnim i redakcijskim pravilima koja za enciklopedije obično važe. Međutim, smatram da se ipak radi o korisnom projektu koji svojim aktivnim učešćem treba da podrži svaki čovjek koji za to ima dovoljno vremena i znanja. Jedna dimenzija ''Vikipedije'' je vrlo važna: ona omogućuje neku vrstu takmičenja autora u uslovima nepredvidljive konkurencije. To je svakako izazov. No, slažem se sa mišljenjima da na uređivanju ''Vikipedije'' ipak treba da rade oni entuzijasti koji poštuju neka osnovna pravila nauke (predmet, metod, korišćenje izvora) i koji nisu zlonamjerni. Ni u ovom poslu po meni nije dopustivo da neko natura svoje jednostrane konstrukcije i da omalovažava napore drugih. Što se mene tiče, ''Vikipedija'' je bolja od mnogih internet tvorevina. Zgrozim se ponekad nad tekstovima na koje nailazim i pitam se da li je moguće učiniti nešto da osnovni kulturni obrasci i etika preovladaju na internet stranicama.