Češka, zemlja obećana

Iako je Češka lepa zemljica i da nije loš život tamo, ipak bi bilo bolje da se naši ljudi malo napune preduzetničkim duhom i krenu u realizaciju svoje životne priče na prostoru koji najbolje poznaju tj. u otadžbini. Eto, na primer, programer može privatno da programira svašta - oracle, web design, baze podataka.... Ako drugar programer da oglas u novinama i npr napravi sajt - imaće posao. Treba, bre, ljudi sami da se snalazimo, a ne da nas zapošljavaju službe stranih država. A naša država bi morala da bude fleksibilna prema ljudima koji osnivaju firme i koji počinju sa poslom tj da im omogući poreske i svake druge olakšice.

Evo, ja sam programer. Imam svoj web sajt. Radim u Beogradu za stranu firmu + imam dosta honorarnog posla, takodje za inostranstvo. Imam nadprosecna primanja koja mi omogucuju standard slican zapadnom. Pa ipak, uskoro odlazim odavde. Zasto? Pa, razloga je puno ali evo jednog ociglednog: Uskoro zelim da imam decu i ne zelim da ono sto je meni postalo normalno i njima postane normalno: lose obrazovanje, pravna nesigurnost, ministri koji psuju, pseci izmet po trotoaru, cekanje da se haski optuzenici predaju, cekanje u redu za vize... Treba li dalje?

U redu, zemlja nam je prosta, pravno nesigurna, cekamo u redu za vize, sirotinja smo najveca u Evropi... Ali sta je resenje - da svako ko valja, (programer je čovek koji valja), ode. To je pomalo sebično. Ipak se taj programer školovao u ovoj zemlji. Ali ni to nije bitno. Bitno je da prestane ta apatija intelektualne elite. Pa da su tako razmišljali Milutin Milanković, Dositej, Vuk... i da su ostajali u velikom bogatom svetu, još bi programer čuvao stada na krševitim planinama. Ljudi treba da shvate da je sreća u njihovim glavama, a ne na lokaciji u kojoj žive i da prestanu od države da očekuju rešenje već sami da ga nađu. "Ne pitajete šta je Amerika uradila za Vas, nego šta ste vi uradili za Ameriku" rekao je jedan mudri Amerikanac.

Sve je to lepo, ali sto se mene tice inostranstvo je super kada tamo ides kao turista. Ja licno radim kao honorarni konsultant za strane firme/organizacije, zaradjuem malo bolje nego prosecan stanovnik ove zemlje ali za razliku od ljudi sa zapada, imam kucu, imam vikendicu, imam prosecan auto. Putujem na odmor u inostranstvo 2 puta godisnje po nekih 10 dana, vidende provodim na Zlatiboru jer mi je vrlo blizu. Deca mi idu u skolu udaljenu 300 metara od kuce. A sto se tice haskih optuzenika i ratnih zlocinaca, to me uopste ne interesuje. Samo nam trebaju sto pre standardi EU, i to je to....
Ipak je Srbija jedna....

Probao sam da budem programer u otadžbini. Davao oglase, išao po kućama i firmama, "poznavao prostor".
Sad sam u stranoj nepoznatoj dijaspori, vodeći projektant u jednoj od većih svetskih banaka.
Pri tome se ja sam ništa nisam promenio (i dalje bleskast, simpatičan kompjuteraš) a život se oko mene promenio dramatično, i to na bolje.

Češka je predivna zemlja, to je činjenica, ali da li je to dovoljno? Da li je to uopšte bitno? Ja sam inžinjer železničkog saobraćaja. Država je u mene dosta uložila (bio sam stipendista ŽTP Beograd nepune četiri godine - naravno ne jedini). Poslednje tri godine ŽTP ne prima nove kadrove, verovatno zato što Vlada (ili neko od ministara ko je za to zadužen) nema hrabrosti da sprovede reforme u ovoj posrnuloj organizaciji. A i šta će im to u životu, nisu on tu da bi bili hrabri. I dok tako inžinjeri železničkog saobraćaja prodaju donji veš na pijaci, popravljaju daljinske upravljače ili razvoze cigare po Srbiji, samo po sebi se nameće jedino moguće rešenje - da otvorimo privatnu železnicu.
Ili da jednostavno odemo negde gde ćemo raditi posao za koji smo školovani?

Znate li sta mene najvise plasi, a bilo mi je normalno dok sam zivela u Srbiji? Granica godina za bilo koji posao je 35 godina! To je ne samo diskriminacija, to je nehumano. U Americi gde sada zivim mozda uslovi nisu idealni, zemlja je tudj, itd, ali ni na jednom konkursu nema granice u godinama, a uvek se favorizuju zene i ljudi drugih boja!

Vidim da su nasi ljudi vrlo informisani o tome kako je na zapadu sve dobro a kod nas nista ne valja. Zanima me samo odakle crpe ta saznanja. Pogledajte malo koliko je sirotinje u jednom Nju Orleansu : 100.000 na pola miliona stanovnika i eno ih - jos se brckaju i cekaju da im se pomogne.

Ja sam takodje programer, radio sam u par nasih drzavnih firmi, i sta da kazem razocarao sam se. Niko nema razumevanja za nove tehnologije, niko ne zeli da uci, napreduje, zatim plate su smesno malo. Zato sam se bacio na na programiranje web sajtova i to za strane firme. Moze dobro da se zaradi, ali treba biti spreman raditi i po par 12 sati dnevno(povremeno) jer su rokovi obicno kratki. Ali to je naravno cena. Za par godina koliko se bavim web programiranjem nisam odradio ne jedan jedini sajt za neku nasu kompaniju. Mislim da mi nista ne dugujemo ovoj drzavi, mozda ona duguje nama. Sta smo sve preziveli zadnjih godina, kada smo bili u najboljim godinama, odmori, putovanja bili su samo pusta zelja. Zauzvart, dobili smo ratove, nemastinu, bedu, izolaciju. Zasto jednom ne zavrsimo s tim da nesto dugujemo svojoj domovini. Da ostanemo ovde i da sa visokom skolom radimo za 200 evra, da bi nesto ostavili svojoj zemlji? Neka hvala. Ja trenutno ne trazim da odem odavde, je prilicno dobro zaradjujem, ali ako mi se ukaze neka povoljna prilika, zbogom. Kao sto neko rece, zar da mi deca odrastaju u drzavi u kojoj nista ne funkcionise kako treba. Zar i da moja deca prolaze kroz ono kroz sta sam ja prosao.
Dajte ljudi, probudimo se vec jednom.
Pozdrav

Samo me zanima kakve veze ima sirotinja u New Orleansu, Ceska kao obecana zemlja i to sto je kondukter u busu (ovde u Srbiji) hteo da mi vrati 30 dinara manje kusura (naravno kao slucajno). Sve je to lepo, drzava ulozila novac u moje skolovanje i sada ja hocu da radim i da izdrzavam sebe i svoju buducu porodicu. Samo je "malo" tesko dobiti posao i posle od te plate izdrzavati porodicu sa svim obavezama, bez pomoci jadnih roditelja i bez toga da detetu moras reci: "pa zao mi je, ali tata nema para za tvoje cipelice jer je morao da plati struju". Malo jadno zar ne?

Ceska? Pa to je sjajno, jos kada sam bio tamo turisticki odmah sam konstatovao da bih tamo mogao da zivim.
Bio sam na sajtovima i zanimljivo, za bankare ima posla kol`ko `oces...Probacu.

Savetujem svakome sa visokim obrazovanjem da proba inostranstvo, naravno ko je zadovoljan u Srbiji treba i da ostane tu.
Ja jedino zalim sto ranije nisam otisao, 5 godina sam na zapadu i mnogo se lepse osecam. A sto se tice nekakvih 'dugova' prema tzv. domovini, ne dugujem nikome nista, protracio sam 15 meseci u vojsci i 15 godina pod SM/Udba rezimom, radio u firmi za minorne pare - od mene i previse. Ima ih koji duguju toj zemlji zivote, buducnost i stosta jos pa se uopste ne potresaju zbog toga a trebalo bi da su na dozivotnim robijama.

Istina je sve što se navodi za Češku. Drug mi je magistirao na ekonomiji i sada ima lepo zaposlenje u Pragu. Što se naše zemlje tiče i ličnog iskustva, jako nam je teško. Suprug i ja oboje radimo, on čak na 2 mesta, otvorili smo i privatan posao, znači po ceo dan, katkad i noć radimo. Nemamo nikakve olakšice od strane države. Čak naprotiv, velik pritisak. Dete skoro i ne viđamo, a što se tiče pravne nesigurnosti, izgubili smo stan, zbog korumpiranosti, pritiska ili potplaćivanja sudija, strašno zar ne? Pa, gde će dete da nam odrasta??? Sutra bih otišla bilo gde...

Imam srednju strucnu spremu i vec zivim u Ceskoj Republici. Sto se tice nase zemlje i mene je skolovala, ali mi je dala pa indirektno i oduzela sredstva za zivot, povecavajuci stalno troskove zivota do ispod granice dostojanstva. Zato sam i otisla, sa celom porodicom, nadajuci se da ce moja deca bolje ziveti u kulturnoj sredini, bez psovki, namrstenih prodavacica, nervoznih salterskih sluzbenika, apaticnih lica u podnevnim casovima na ulicama... nisam se prevarila. Valjda ce jednom i u mom Beogradu zaista obasjati optimizam i nada i pruziti sanse omladini da radi a ne da od dosade lencari do podne...

Iako je Češka lepa zemljica i da nije loš život tamo, ipak bi bilo bolje da se naši ljudi malo napune preduzetničkim duhom i krenu u realizaciju svoje životne priče na prostoru koji najbolje poznaju tj. u otadžbini. Eto, na primer, programer može privatno da programira svašta - oracle, web design, baze podataka.... Ako drugar programer da oglas u novinama i npr napravi sajt - imaće posao. Treba, bre, ljudi sami da se snalazimo, a ne da nas zapošljavaju službe stranih država. A naša država bi morala da bude fleksibilna prema ljudima koji osnivaju firme i koji počinju sa poslom tj da im omogući poreske i svake druge olakšice.

Evo, ja sam programer. Imam svoj web sajt. Radim u Beogradu za stranu firmu + imam dosta honorarnog posla, takodje za inostranstvo. Imam nadprosecna primanja koja mi omogucuju standard slican zapadnom. Pa ipak, uskoro odlazim odavde. Zasto? Pa, razloga je puno ali evo jednog ociglednog: Uskoro zelim da imam decu i ne zelim da ono sto je meni postalo normalno i njima postane normalno: lose obrazovanje, pravna nesigurnost, ministri koji psuju, pseci izmet po trotoaru, cekanje da se haski optuzenici predaju, cekanje u redu za vize... Treba li dalje?

U redu, zemlja nam je prosta, pravno nesigurna, cekamo u redu za vize, sirotinja smo najveca u Evropi... Ali sta je resenje - da svako ko valja, (programer je čovek koji valja), ode. To je pomalo sebično. Ipak se taj programer školovao u ovoj zemlji. Ali ni to nije bitno. Bitno je da prestane ta apatija intelektualne elite. Pa da su tako razmišljali Milutin Milanković, Dositej, Vuk... i da su ostajali u velikom bogatom svetu, još bi programer čuvao stada na krševitim planinama. Ljudi treba da shvate da je sreća u njihovim glavama, a ne na lokaciji u kojoj žive i da prestanu od države da očekuju rešenje već sami da ga nađu. "Ne pitajete šta je Amerika uradila za Vas, nego šta ste vi uradili za Ameriku" rekao je jedan mudri Amerikanac.

Sve je to lepo, ali sto se mene tice inostranstvo je super kada tamo ides kao turista. Ja licno radim kao honorarni konsultant za strane firme/organizacije, zaradjuem malo bolje nego prosecan stanovnik ove zemlje ali za razliku od ljudi sa zapada, imam kucu, imam vikendicu, imam prosecan auto. Putujem na odmor u inostranstvo 2 puta godisnje po nekih 10 dana, vidende provodim na Zlatiboru jer mi je vrlo blizu. Deca mi idu u skolu udaljenu 300 metara od kuce. A sto se tice haskih optuzenika i ratnih zlocinaca, to me uopste ne interesuje. Samo nam trebaju sto pre standardi EU, i to je to....
Ipak je Srbija jedna....

Probao sam da budem programer u otadžbini. Davao oglase, išao po kućama i firmama, "poznavao prostor".
Sad sam u stranoj nepoznatoj dijaspori, vodeći projektant u jednoj od većih svetskih banaka.
Pri tome se ja sam ništa nisam promenio (i dalje bleskast, simpatičan kompjuteraš) a život se oko mene promenio dramatično, i to na bolje.

Češka je predivna zemlja, to je činjenica, ali da li je to dovoljno? Da li je to uopšte bitno? Ja sam inžinjer železničkog saobraćaja. Država je u mene dosta uložila (bio sam stipendista ŽTP Beograd nepune četiri godine - naravno ne jedini). Poslednje tri godine ŽTP ne prima nove kadrove, verovatno zato što Vlada (ili neko od ministara ko je za to zadužen) nema hrabrosti da sprovede reforme u ovoj posrnuloj organizaciji. A i šta će im to u životu, nisu on tu da bi bili hrabri. I dok tako inžinjeri železničkog saobraćaja prodaju donji veš na pijaci, popravljaju daljinske upravljače ili razvoze cigare po Srbiji, samo po sebi se nameće jedino moguće rešenje - da otvorimo privatnu železnicu.
Ili da jednostavno odemo negde gde ćemo raditi posao za koji smo školovani?

Znate li sta mene najvise plasi, a bilo mi je normalno dok sam zivela u Srbiji? Granica godina za bilo koji posao je 35 godina! To je ne samo diskriminacija, to je nehumano. U Americi gde sada zivim mozda uslovi nisu idealni, zemlja je tudj, itd, ali ni na jednom konkursu nema granice u godinama, a uvek se favorizuju zene i ljudi drugih boja!

Vidim da su nasi ljudi vrlo informisani o tome kako je na zapadu sve dobro a kod nas nista ne valja. Zanima me samo odakle crpe ta saznanja. Pogledajte malo koliko je sirotinje u jednom Nju Orleansu : 100.000 na pola miliona stanovnika i eno ih - jos se brckaju i cekaju da im se pomogne.

Ja sam takodje programer, radio sam u par nasih drzavnih firmi, i sta da kazem razocarao sam se. Niko nema razumevanja za nove tehnologije, niko ne zeli da uci, napreduje, zatim plate su smesno malo. Zato sam se bacio na na programiranje web sajtova i to za strane firme. Moze dobro da se zaradi, ali treba biti spreman raditi i po par 12 sati dnevno(povremeno) jer su rokovi obicno kratki. Ali to je naravno cena. Za par godina koliko se bavim web programiranjem nisam odradio ne jedan jedini sajt za neku nasu kompaniju. Mislim da mi nista ne dugujemo ovoj drzavi, mozda ona duguje nama. Sta smo sve preziveli zadnjih godina, kada smo bili u najboljim godinama, odmori, putovanja bili su samo pusta zelja. Zauzvart, dobili smo ratove, nemastinu, bedu, izolaciju. Zasto jednom ne zavrsimo s tim da nesto dugujemo svojoj domovini. Da ostanemo ovde i da sa visokom skolom radimo za 200 evra, da bi nesto ostavili svojoj zemlji? Neka hvala. Ja trenutno ne trazim da odem odavde, je prilicno dobro zaradjujem, ali ako mi se ukaze neka povoljna prilika, zbogom. Kao sto neko rece, zar da mi deca odrastaju u drzavi u kojoj nista ne funkcionise kako treba. Zar i da moja deca prolaze kroz ono kroz sta sam ja prosao.
Dajte ljudi, probudimo se vec jednom.
Pozdrav

Samo me zanima kakve veze ima sirotinja u New Orleansu, Ceska kao obecana zemlja i to sto je kondukter u busu (ovde u Srbiji) hteo da mi vrati 30 dinara manje kusura (naravno kao slucajno). Sve je to lepo, drzava ulozila novac u moje skolovanje i sada ja hocu da radim i da izdrzavam sebe i svoju buducu porodicu. Samo je "malo" tesko dobiti posao i posle od te plate izdrzavati porodicu sa svim obavezama, bez pomoci jadnih roditelja i bez toga da detetu moras reci: "pa zao mi je, ali tata nema para za tvoje cipelice jer je morao da plati struju". Malo jadno zar ne?

Ceska? Pa to je sjajno, jos kada sam bio tamo turisticki odmah sam konstatovao da bih tamo mogao da zivim.
Bio sam na sajtovima i zanimljivo, za bankare ima posla kol`ko `oces...Probacu.

Savetujem svakome sa visokim obrazovanjem da proba inostranstvo, naravno ko je zadovoljan u Srbiji treba i da ostane tu.
Ja jedino zalim sto ranije nisam otisao, 5 godina sam na zapadu i mnogo se lepse osecam. A sto se tice nekakvih 'dugova' prema tzv. domovini, ne dugujem nikome nista, protracio sam 15 meseci u vojsci i 15 godina pod SM/Udba rezimom, radio u firmi za minorne pare - od mene i previse. Ima ih koji duguju toj zemlji zivote, buducnost i stosta jos pa se uopste ne potresaju zbog toga a trebalo bi da su na dozivotnim robijama.

Istina je sve što se navodi za Češku. Drug mi je magistirao na ekonomiji i sada ima lepo zaposlenje u Pragu. Što se naše zemlje tiče i ličnog iskustva, jako nam je teško. Suprug i ja oboje radimo, on čak na 2 mesta, otvorili smo i privatan posao, znači po ceo dan, katkad i noć radimo. Nemamo nikakve olakšice od strane države. Čak naprotiv, velik pritisak. Dete skoro i ne viđamo, a što se tiče pravne nesigurnosti, izgubili smo stan, zbog korumpiranosti, pritiska ili potplaćivanja sudija, strašno zar ne? Pa, gde će dete da nam odrasta??? Sutra bih otišla bilo gde...

Imam srednju strucnu spremu i vec zivim u Ceskoj Republici. Sto se tice nase zemlje i mene je skolovala, ali mi je dala pa indirektno i oduzela sredstva za zivot, povecavajuci stalno troskove zivota do ispod granice dostojanstva. Zato sam i otisla, sa celom porodicom, nadajuci se da ce moja deca bolje ziveti u kulturnoj sredini, bez psovki, namrstenih prodavacica, nervoznih salterskih sluzbenika, apaticnih lica u podnevnim casovima na ulicama... nisam se prevarila. Valjda ce jednom i u mom Beogradu zaista obasjati optimizam i nada i pruziti sanse omladini da radi a ne da od dosade lencari do podne...