5. oktobar dve decenije kasnije

Umesto revolucionarne pravde, dobili smo status kvo ("nece biti revansizma"), a zatim i kontrarevoluciju koju zivimo vec osam i po godina. Niko se sedeci i tvitujuci nije izborio za slobodu.
PS. Mala poruka studentima kojima sam profesor: nisu skolarine i mesta u studentskim domovima ono najlosije u zemlji.

Poslednji put kad je narod imao kicmu

Dve decenije kasnije, Vučić sasatavlja vladu na godišnjicu revolucije i rugajući se Srbiji rastura ostatke DS, Dačić je opet tu, Vulin je ministar, a RTS je opet Bastilja. I naravno, Tadić nas ubeđuje da nam je osim novih i neukaljanih ljudi potreban i on da sa svojim iskustvom doprinese novim promenama. Ali, to je iskustvo gubitnika koje nikome ne treba, samo on toga nije svestan. A promene, ako se ikad i dogode neće ništa promeniti. Imamo to iskustvo. Ja sebi ne mogu da oprostim što sam još uvek ovde, vidim da to za moju decu i njihove drugare iz gimnazije nije opcija o kojoj se razmišlja. Još ne znaju gde će, ali znaju da ovde neće...

Jednog Vojislava tog 6. oktobra niko nije obavestio da se desio 5. oktobar, tako da je on pomislio da je sve isto kao 4. oktobra i da ništa ne treba menjati.

Rezultat toga je da se mi, nakon 20 petih oktobara i dalje svakog jutra budimo i živimo u tom 4. oktobru.

Samo jednog Zorana više nema, koji je jednog mračnog 4. odlučio da nam svima osvane jedan sunčani 5. oktobar, koji se jednog 12. marta zauvek ugasio.

Zato se svakog 5. oktobra treba setiti 12. marta, a kada dođe 12. mart treba misliti o 5. oktobru.

Dzo bagerista. Takav jedan uvek treba. Takav jedan i fali. A ne gumena patka na naduvavanje

Ovi koji kritikuju vlast i politicare, uvek se pozivaju na period od 5og oktobra. A niko da kritikuje vlast pre toga. Kao da žale za Slobom. Demokrate su ih navodno uništile, rasprodale fabrike, a za vreme Slobe je kao bilo bolje. A ko to može podržavati period pre 5og oktobra? Novinari su ubijani. Politički protivnici ubijani. Zvanično si radio i kao nema nezaposlenih, a plata 5 maraka, na neplaćenom si i sedis kući. Restrikcije struje i nestašica goriva počeli još 1980e godine. Dinar nestabilan, devize nisi mogao da kupis u banci. Na ulici kupuješ devize, gorivo pomesano sa vodom. Fabrike još tada nagomilavale dugove, nisu plaćale ni struju ni vodu ni ostale račune, a onda demokrate samo konstatirale da su propale i formalno ih zatvorile. A tek ratovi... to bolje i da ne pominjem, mobilizacije i ostalo.

Jedini svetli trenutak u srpskoj politici od drugog svetskog rata, na žalost samo je bio trenutak, skinut je diktator, a posle se nastavilo stranputicom na kojoj smo i danas!

Džaba smo krečili...

Poslednji trzaj naroda da nešto promeni, skupilo se sve, beda, jad, glad, kriminal, čemer, tuga.. Danas, 20 godina kasnije, složićete se, 6.10.2000. nikad nije osvanuo, u biti politike su i dalje isti ljudi, jedino što generacije koje su to menjale, više nemaju snage, volje, ni te uzavrele mladalačke krvi, one, koje bi danas trebale i morale da izdejstvuju taj famozni 06.10., su pogubljene, neobrazovane, nezainteresovane, letargične, patriotski osećaj u njima izumire.. Oni (političari) su dobili ono što su hteli.. A mi možda, i ono, što smo zaslužili..

Nikada sebi neću oprostiti što sam učestvovao u demonstracijama, protesnim šetnjama pre 5. oktobra i na sam 5. oktobar. Verovali smo u promene, boljitak, pravnu državu, a dobili smo sasvim suprotno. Potpuno razočaranje i gorak ukus i pri samoj pomisli na taj dan. Nova elita je bukvalno ekonomski raskomadala zemlju, kao da su jedva čekali da sklone Miloševića, da bi mogli sebe da konačno namire. I to još uvek traje i prolazi pred očima, bez reakcije naroda, to je valjda i bio cilj - da se duhovno i moralno degradiramo.

Ја пети октобар памтим по нечем другом. Али ви сте очигледно то друго тотално заборавили. 5. октобар 2000. с усхићењем смо чекали сви, а међу нама и два млада момка, Драган и Дражен. Веровали су да су грозне деведесете прошле, да ће одласком Милошевића у Србији коначно завладати мир ... да можда неће паре пасти с неба 6. октобра, али да ће барем моћи мирно да приме војни позив и да те не буде страх да ће тај позив значити одлазак у неки бесмислени рат, у име такозване одбране нечег бесмисленог ... Верујући у то, Драган и Дражен су три године касније (2003) примили војни позив за службу у Гарди и отишли у топчидерску касарну. Тачно на дан 5. октобра, али 2003, док су им у глави утисци од 5. октобра 2000. били још увек свежи, отишли су на своје стражарско место, верујући да служе војску у једној нормалној, демократској земљи. Нису ни сањали да ће на том кобном месту добити метак, а да Србија није била ни у каквом рату. 17 година је прошло од тада, случај још увек није разрешен до краја, упркос обећањима СВАКЕ ВЛАСТИ ОД 2003. наовамо да ће се све решити врло брзо. А све што смо слушали су биле неке теорије на нивоу научне фантастике - почев од тога да су пуцали један у другога, до тога да су видели познатог хашког бегунца ... само су још фалили марсовци, па да фантастика буде комплетна. 5. октобар је дан када је Дражена и Драгана убила држава Србија. Демократска Србија. Србија за коју су они 3 године пре тога гутали сузавац ипред скуштине. ЧЕМУ?!

Sps i Radikale je tada trebalo zabraniti i sve njihove glavne ljude lustrirati da više nikada ne mogu da se bave politikom. Nažalost to nije urađeno, zato imamo ovo sad

Posao nikada nije završen do kraja. Služba je ostala ista i dan danas upravlja ovom zemljom. Šteta

Једна велика превара, нажалост... а тако смо веровали да је то једна нова велика шанса. Како сте нас издали!

To su bili poslednji izbori na kojima sam glasao. 5 godina kasnije sam otisao i ni jednom za ovih 15 godina nisam dobio zelju da se vratim...

Skoro ništa nije ispalo kako smo se nadali posle 5-og oktobra. Zato danas većina ne želi da glasa, tako da "opozicija" može samo sebi da zahvali na tome. Ali uporno pranje Slobinog režima ne mogu da razumem, kad čujem šta pričaju povampireni sps-ovci iz onog vremena imam utisak kao da sam živeo u nekoj drugoj zemlji tad i to nikad neću moći da shvatim. Ni da oprostim. Uništene su generacije. Zahvaljujući Slobi ali i ovima posle.

Imao sam 12 godina kad sam gledao uživo prenos demonstracija, sećam se kao juče. Mama i tata su klicali od sreće, ceo komšiluk izašao na terasu i slavi. Ljudi su bili uvereni da dolazi bolje vreme, roditelji mi govorili kako ću ja barem odrastati u normalnoj zemlji. Imam 32 godine i ne živim u svojoj zemlji, a baš bih voleo da se vratim. Roditelji su mi ostarili i izgubili svaku nadu u promene i bolji život. Nadam se da će se u jednom trenutku pojaviti neki novi, mladi političari, puni energije da malo povuku ovu našu zemlju. Sa druge strane, sami smo kao društvo odgovorni da napravimo uslove da takvi političari mogu da imaju priliku. Nada umire poslednja, narode ove naše lepe Srbije - probudimo se!

Oženjen, troje dece, Nemačka.

Sad je valjda svima jasno da smo u rukama neke vrste mafije i ko god da dodje na vlast, kada pocnu pretnje, ili ce se povuci ili prikljuciti njima. Malko bezizlazna situacija.

Gde si bio? Nigde. Sta si radio? Nista.

5. oktobra skinuta je diktatura čoveka koji je uništio Srbiju, sveo je na zemlju trećeg sveta, započinjao i gubio ratove. Plate su od 2000. do 2008. porasle sa 50 na 400 evra, inflacija smanjena sa trocifrenih nivoa na 10ak pošto, devizne rezerve porasle sa nule na 10 milijardi, prestali smo da ginemo u ratovima, ukinute su vize... Narod koji ovo zaboravlja ne zaslužuje bolje od Vučića i Dačića

Kao jedan od ucesnika, gledajuci sa ove vremenske distance, siguran sam da se 5 oktobar nije ni desio.
Propustena je jedna velika sansa da Srbija postane normalna i moderna drzava i trajno je ubijena nada miliona ljudi da ce se ista ikada promeniti.
Niko nizasta nije odgovarao za lose stvari od pre 5 oktobra a ni za lose stvari posle 5 oktobra, jednostavno se nista nije desilo osim sto porodice Milosevic vise nema.
DS je sve oprostila SPS-u, JUL-u i radikalima u ime svih nas???!!! i jednostavno ih vratila u politicki zivot kakav danas imamo.
Lose rezultate 5 oktobra cemo osecati jos dugo, rekao bih jos decenijama.

Jos gore vreme doslo! Neka nam je Bog u pomoci!!!

Samo vidis ko je na vlasti i sve ti jasno. 6.10 nije svanuo a nece verovatno nikad ni svanuti.

Ne treba mesati stvari. 5. Oktobar je bio apsolutno potreban i istorijski momenat za Srbiju. To da su nakon toga na vlast uzjahali nesposobnjakovici (ili jednostavno lopovi) stoji ali i to je bolje nego Milosevic i potpuna izolacija i beda. Ovi sto se ne secaju bonova za hleb, cekanja po 5 sati u redu za litar mleka neka ne komentarisu. Pozitivno misljenje o tom vremenu imaju oni koji su se 90ih nafatirali od sverca cigara, benzina i deviza pa sad zive kao carevi od toga. Jedna takav nam je bio i predsednik opstine do pre par godina, solio nam pamet pricama o demokratiji a 90ih napraivo imperiju od prodaje svercovanih cigara. Pa ako ste u toj prici onda niste nista bolji od ovih lopova danas i nemate pravo da ih kritikujete.

el nam bolje nebeski narode? pozdrav iz Düsseldorfa.

20 godina. Duplo golo.

Smesno je pricati o 5.oktobru posto se tog dana nije desilo nista. Tek sutradan je smenjen S.Milosevic posle posete ruskog ministra inostranih poslova. Zemlja i narod su bili jednako bedni pre i posle tog datuma. Srbija danas je jednako propala kao i pre 20 godina.

sad ce ovce da bleje o 6tom i lustraciji, promenama..
zar vam nije jasno posle svih ovih godina da je svrha svega bila pljacka i otimacina..

Suština 5. Oktobra je što nikad nije došao 6. Otobar koji smo očekivali. Zato nam danas i jeste ovako.

Da je bilo hapšenja zbog odgovornosti devedesetih, mnogi od ovih što danas vladaju ne bih bili ovde, nego pomliovali jedni druge. sve ista klapa...

Kao tinejdžer, bio sam pun nade i entuzijazma te jeseni nakon 5. oktobra. Međutim, sve ono što je počelo tada, definitivno se završilo 12. marta 2003. A što se tiče našeg (lošeg) života 20 godina kasnije, stvar je vrlo prosta - 95% naroda se 6. oktobra probudilo i mislilo da će samo promenom vlasti i padom Miloševića odjednom sve postati bolje, da ćemo odjednom svi imate puno veće plate, bolje zdravstvo, škole, javni prevoz ali da pritom svi ostanemo takvi kakvi smo. Ovaj glib u kome smo sada nije promašaj 5. oktobra nego nas samih, nespremnih da se menjamo kako na pojedinačnom tako i na nivou celog društva. Drugim rečima, glavna promena je trebalo da se dogodi u glavama ljudi a ne na ulici, ali to je uvek bilo najteže.

Koga vise briga i za to...20 godina praznih prica.

5. oktobar
je streljan
12.3.2003

...bez lustracije...
nadam.se da smo shvatili gresku....

Šta se naučilo i promenilo?
Ništa.
Možda je sada čak i gore...

Svake godine citamo iste tekstove za 5 oktobar a zivimo gore nego pre njega, znaci totalni mrak.

20 godina kasnije, vrlo vrlo sličan režim. Napredujemo bebećim koracima.

Ovo je bila Mijatoviceva precka 2.0

Naguto se dima. Otisao 2 meseca kasnije u Nemacku. Bese mi zao. Tada. Sada slavim sto sam otisao. Mi smo bolesna ekipa bez presedana i zbog toga smo tu gde smo, 20 godina kasnije.

Sve je isto samo njega nema.

Još uvek živi u glavama Srba, bez toga da plaća stanarinu!

Velik deo naroda još uvek misli da ako bi bio živ, da bi Srbiji bilo bolje..

Sa ove vremenske distance, totalno nebitan datum i dan!

Kakav Bojan Kostres pogledajte danas hladne glave njegove intervjue iz tog perioda. Sve sta on govori je sastacemo se razgovarcemo okupicemo ljude... Nigde plana i programa

Prosle sve decenije, mi u blatu...

Gde som bili? Nigde. Sta smo radili? Nista

Prodje život,.bemu mater. U šta i gde? A sad malo ona da svira.

Umesto lustracije (i tranzicije) klasičan "prevrat". Ko je hteo, odmah je video još tada (nije bilo 6 oktobra) da je to "prevrat". Ako jednu malu državu 10+20 g vodi "ratni lobi" sve je zarđalo, devastirano i propalo. Njih nekoliko % "podobnih" (mega-pink) vode sve u zemlji (od kolevke pa do groblja) mi svi ostali smo za njih "neprijatelji".

5. oktobar jeste dan kada su propustene mnoge sanse da zivimo bolje. Verujem da se ta volja gradjana uz totalnu politicku volju i da Zoran Djindjic nije ubijen, bili bi smo vec clanovi EU, sa daleko boljim standardom nego sad. Ovako se dogodilo, kako kaze nas narod, sjase Kurta da uzjase Murta. Hvala bogu pa barem nije bilo ratova i nadam se da ih nece biti.

Srbiju je lakse poceti iz pocetka nego ispravljati ove krive Drine koje su se nagomilale tokom decenija.

Prohujale godine sa onima koji ništa ne vrede.

da se kojim slucajem ponovo vratim u to vreme, sa ovim znanjem, ne bi mi palo na pamet da izadjem na proteste. ostao bih u studentskoj sobi i gledao tv.

falila je lustracija
danas bi imali drzavu

Od 90 - e pa do dana današnjeg, u Sr biji je instaliran veliki primitivizam... Loše vaspitanje. Primitivizam na svim nivoima, od vrha do dna, duhovna pustoš. Neće nas ekonomija spasti, samo vaspitanje, primitivizam da iskorenimo. Obrazovanje mora biti na prvom mestu, knjige da se čitaju.
Ako danas krenemo, za jedno 30 godina možda nekud i stignemo...

Bio sam mali, 9 godina, a ipak se sećam povratka svih ljudi u Čačak 6. Oktobra. (možda i 7.). Nikad veća gužva i veća radost na licima ljudi. Priča je završena onog momenta kada je Zoran ubijen. Tadić je imao dobru priču kao nastavak, ali je realizacija bila slaba. Dozvolili smo da se 5. oktobar poništi i sada imamo povratak u mračno doba. I ne samo to, već i prodaju svega što imamo. Ja izlaz ne vidim. Ne želim da mi NEKO bude izlaz već DELA. Ovo danas je smešno.

Šteta trebalo je biti 6 oktobra i hapšenja redom... Isti su se vratili! Oni su vladali i pre 20 godina

Da ga nije bilo, sad bi nam gazda bio Marko Milosevic a od normalnog sveta bismo bili izolovani poput Rusije i Belorusije.

Veliki dan, izneverene nade naroda. Vraceni smo kao drzava u svet!

@Demokrata
Svaka cast majstore. Sve si objasnio i skoro sve vazno obuhvatio. 20 godina slusam od prijatelja, kolega, rodjaka samo lamentovanje, kako je to bila prevara itd. Kao i obicno, pilece pamcenje u Srba. Svi odjednom zaboravise na uzase iz 90-ih koje si naveo. Posebno ovo za kompanije, vodu i struju si majstorski zapazio. Pricam jer sam i sam radio u jednoj takvoj.

'92 sam godište, rođen u ratnoj BiH, prilikom stvaranja RS. Pratim i živim evo već cijeli život na ovom našem postkonfliktnom području i pratim procese i ne mogu se otrgnuti jednom utisku kod našeg naroda- preuveličavanje. Šta ste očekivali 5. oktobra? Da se sići anđeli sa nebesa i početi upravljati nama?! Desilo se obe stvari koje su se trebale desiti- smijenjen je višegodišnji režim i došli su ljudi na vlast koje je narod izabrao.. tu prestaje bilo kakvo filozofiranje. Kako ne shvatate kako funkcioniše politika i čovjek kad ga stabiš na vlast, pa dajte recite mi koji politički sistem je bio dobar u proteklih 50 godina na ovim prostorima, pa bi on bio pravi i za 5. oktobar? Iznenađeni ste opskurnošću odgovora. Jedini pravi način je gledati šta vi lično možete uraditi korisno za društvenu zajednicu i raditi na tome konstantno i na glasanju ne gledati predizborne kamp. i glasati za 'poznanike' i šaku brašna, nego ono što najbolje odgovara javnom interesu.. sve ostalo su vam magle dragi moji..

5. oktobar već dve decenije kasni!

Očekivanja tad velika a sad realnost u kojoj živimo!

Otisao sam 5 meseci ranije u inostranstvo tj. Maj 2000 nakon svih tuznih 90ih, demonstracija, setnji i svega. Osecanja su mí pomesana, deca odrasla na Zapadu a ja vecno patim.

Logika je jasna. Protiv 5. oktobra su svi oni koji su bili s druge strane. Relativizuju ga oni koji su bili s druge strane.
Ja, koji sam bio s strane naroda sam nezadovoljan nedostatkom 6. oktobra, a to ne znači da se ni 5. nije trebao desiti.

Pre 20 godina utonuli smo u san iz kojeg se još nismo probudili...a taj san se postepeno pretvorio u noćnu moru kojoj se kraj ni ne nazire!

razocaravajuce, od ubistva Djindjica nismo imali politicara za kog bi glasao. O ekipi posle njega koja u principu cini dobar deo sadasnje vlasti i opozicije nemam reci hvale, da su valjali ne bi opet bladali oni protiv kojih smo trosili mladost...

Kada čitavu jednu deceniju uništavaš, ponižavaš, uzurpiraš, kradeš, kontrolišeš, blatiš, vredjaš, pretiš, hapsiš, tučeš, ubijaš i proganjaš sopstveni narod, na kraju ti se isti taj narod dogodi!
Gnevan i besan, odlučan i spreman!
I danas, 20 godina kasnije, kada smo još dalje od života u normalnom i zdravom društvu, ponosno se sećam tog divnog oktobarskog dana i stvaranja istorije, daška slobode, te lica svih onih neznanih ljudi ujedinjenih u jednom - živeti dostojno čoveka!

najveca vrednost 5. oktobra je to da sada milosevicevi naslednici i sateliti pricaju o ulasku srbije u eu sto je tada bilo nezamislivo..5. oktobra se Srbija nepovratno promenila hvala bogu

Bio sam kao student prve godine na protestima.Realno nije uspeo.Sve je isto kao i pre 5.oktobra.Otišao šef ostali ostali a vladaju.

pricajte sta hocete, ali da nije bilo petog oktobra mi bi sada bili kuba ili venecuela. da li su zuti, zeleni, napredni na vlasti, nema veze! samo da nisu crveni!

Sta god kako god ali za mene ce taj dan uvek biti simbol demokratije, diktator je svrgnut.......cekamo neki novi 5 oktobar!!!!

Neispunjena ocekivanja, talovi i nastavak pljacke.


Kraj price.

Imali smo šansu, nismo je iskoristili.

"Nažalost izostanak lustracije, nespremnost većine lidera DOS-a da naše društvo suoče sa ulogom Miloševićevog režima u događajima i zločinima iz devedesetih, kao i njihova nesposobnost da se izvrše suštinske reforme nas je ostavila bez šanse da se naše društvo iz korena promeni", kaže Kostreš za naš portal.

Sve receno.

Izgleda da nismo puno odmakli za ovih 20 godina. Situacija je vrlo slicna kao tada, velika podeljenost u narodu, mi i oni, izdajnci, plaćenici... Medji i objektivno izvestavanje ne postoje, opozicija ne postoji, pozicija suvereno vlada, samo do kada? Nije pitanje hoce li biti vec kad ce biti novi 5.oktobar.

Koga briga.

Ko nije bio ispred Skupštine ili u blizini stfu.

plata nam je €500, a bila je €100 pre 20god. o cemu pricate baksuzi))

mozemo da putujemo po celom svetu, firmu mozemo da otvorimo za 2 dana, porez medju najnizima u evropi, inflacije nema prvi put u zadnjih 500godina, sta vama smeta u Srbiji?)))

hocete Slobu a? da leb pada sa neba? e pa ne moze. mora da se radi. ne moze vise da se otima od onih koji rade. pustite blogovanje I komentare I motiku u ruke! ajmo diz se neradni narode ;)

Prođoše.

Suština 5. Oktobra je što nikad nije došao 6. Otobar koji smo očekivali. Zato nam danas i jeste ovako.
(Hakija čakija, 5. oktobar 2020 11:09

Sustina 5. oktobra je da on i danas danas funkcionise bez greske, tj mnogo bolje nego pre 15 ili 20 godina. Ovo sto danas imamo u Srbiji, to je demokratija, to je Srbija na zapadu, to je ono zbog cega se desio 5.oktobar!!
E sada, sto su idioti i ostala bagra ocekivali diznilend i ko zna sta jos, to je vec nesto drugo...
Zvalonja je neuporesivo bolji petooktobarac i neuporedivo veci demokraca od bilo kakvog Djindjica, Tadica i ostalog zutog skarta!

Jednog Vojislava tog 6. oktobra niko nije obavestio da se desio 5. oktobar, tako da je on pomislio da je sve isto kao 4. oktobra i da ništa ne treba menjati.

Rezultat toga je da se mi, nakon 20 petih oktobara i dalje svakog jutra budimo i živimo u tom 4. oktobru.

Samo jednog Zorana više nema, koji je jednog mračnog 4. odlučio da nam svima osvane jedan sunčani 5. oktobar, koji se jednog 12. marta zauvek ugasio.

Zato se svakog 5. oktobra treba setiti 12. marta, a kada dođe 12. mart treba misliti o 5. oktobru.

plata nam je €500, a bila je €100 pre 20god. o cemu pricate baksuzi))

mozemo da putujemo po celom svetu, firmu mozemo da otvorimo za 2 dana, porez medju najnizima u evropi, inflacije nema prvi put u zadnjih 500godina, sta vama smeta u Srbiji?)))

hocete Slobu a? da leb pada sa neba? e pa ne moze. mora da se radi. ne moze vise da se otima od onih koji rade. pustite blogovanje I komentare I motiku u ruke! ajmo diz se neradni narode ;)

Koga briga.

el nam bolje nebeski narode? pozdrav iz Düsseldorfa.

sad ce ovce da bleje o 6tom i lustraciji, promenama..
zar vam nije jasno posle svih ovih godina da je svrha svega bila pljacka i otimacina..

Sa ove vremenske distance, totalno nebitan datum i dan!

pricajte sta hocete, ali da nije bilo petog oktobra mi bi sada bili kuba ili venecuela. da li su zuti, zeleni, napredni na vlasti, nema veze! samo da nisu crveni!

najveca vrednost 5. oktobra je to da sada milosevicevi naslednici i sateliti pricaju o ulasku srbije u eu sto je tada bilo nezamislivo..5. oktobra se Srbija nepovratno promenila hvala bogu

Dzo bagerista. Takav jedan uvek treba. Takav jedan i fali. A ne gumena patka na naduvavanje

Jedini svetli trenutak u srpskoj politici od drugog svetskog rata, na žalost samo je bio trenutak, skinut je diktator, a posle se nastavilo stranputicom na kojoj smo i danas!

Ovi koji kritikuju vlast i politicare, uvek se pozivaju na period od 5og oktobra. A niko da kritikuje vlast pre toga. Kao da žale za Slobom. Demokrate su ih navodno uništile, rasprodale fabrike, a za vreme Slobe je kao bilo bolje. A ko to može podržavati period pre 5og oktobra? Novinari su ubijani. Politički protivnici ubijani. Zvanično si radio i kao nema nezaposlenih, a plata 5 maraka, na neplaćenom si i sedis kući. Restrikcije struje i nestašica goriva počeli još 1980e godine. Dinar nestabilan, devize nisi mogao da kupis u banci. Na ulici kupuješ devize, gorivo pomesano sa vodom. Fabrike još tada nagomilavale dugove, nisu plaćale ni struju ni vodu ni ostale račune, a onda demokrate samo konstatirale da su propale i formalno ih zatvorile. A tek ratovi... to bolje i da ne pominjem, mobilizacije i ostalo.

Poslednji put kad je narod imao kicmu

5. oktobar jeste dan kada su propustene mnoge sanse da zivimo bolje. Verujem da se ta volja gradjana uz totalnu politicku volju i da Zoran Djindjic nije ubijen, bili bi smo vec clanovi EU, sa daleko boljim standardom nego sad. Ovako se dogodilo, kako kaze nas narod, sjase Kurta da uzjase Murta. Hvala bogu pa barem nije bilo ratova i nadam se da ih nece biti.

da se kojim slucajem ponovo vratim u to vreme, sa ovim znanjem, ne bi mi palo na pamet da izadjem na proteste. ostao bih u studentskoj sobi i gledao tv.

Da ga nije bilo, sad bi nam gazda bio Marko Milosevic a od normalnog sveta bismo bili izolovani poput Rusije i Belorusije.

Nikada sebi neću oprostiti što sam učestvovao u demonstracijama, protesnim šetnjama pre 5. oktobra i na sam 5. oktobar. Verovali smo u promene, boljitak, pravnu državu, a dobili smo sasvim suprotno. Potpuno razočaranje i gorak ukus i pri samoj pomisli na taj dan. Nova elita je bukvalno ekonomski raskomadala zemlju, kao da su jedva čekali da sklone Miloševića, da bi mogli sebe da konačno namire. I to još uvek traje i prolazi pred očima, bez reakcije naroda, to je valjda i bio cilj - da se duhovno i moralno degradiramo.

Ko nije bio ispred Skupštine ili u blizini stfu.

Smesno je pricati o 5.oktobru posto se tog dana nije desilo nista. Tek sutradan je smenjen S.Milosevic posle posete ruskog ministra inostranih poslova. Zemlja i narod su bili jednako bedni pre i posle tog datuma. Srbija danas je jednako propala kao i pre 20 godina.

Sps i Radikale je tada trebalo zabraniti i sve njihove glavne ljude lustrirati da više nikada ne mogu da se bave politikom. Nažalost to nije urađeno, zato imamo ovo sad

5. oktobra skinuta je diktatura čoveka koji je uništio Srbiju, sveo je na zemlju trećeg sveta, započinjao i gubio ratove. Plate su od 2000. do 2008. porasle sa 50 na 400 evra, inflacija smanjena sa trocifrenih nivoa na 10ak pošto, devizne rezerve porasle sa nule na 10 milijardi, prestali smo da ginemo u ratovima, ukinute su vize... Narod koji ovo zaboravlja ne zaslužuje bolje od Vučića i Dačića

Oženjen, troje dece, Nemačka.

Umesto revolucionarne pravde, dobili smo status kvo ("nece biti revansizma"), a zatim i kontrarevoluciju koju zivimo vec osam i po godina. Niko se sedeci i tvitujuci nije izborio za slobodu.
PS. Mala poruka studentima kojima sam profesor: nisu skolarine i mesta u studentskim domovima ono najlosije u zemlji.

Jos gore vreme doslo! Neka nam je Bog u pomoci!!!

Veliki dan, izneverene nade naroda. Vraceni smo kao drzava u svet!

Još uvek živi u glavama Srba, bez toga da plaća stanarinu!

Velik deo naroda još uvek misli da ako bi bio živ, da bi Srbiji bilo bolje..

Једна велика превара, нажалост... а тако смо веровали да је то једна нова велика шанса. Како сте нас издали!

Ne treba mesati stvari. 5. Oktobar je bio apsolutno potreban i istorijski momenat za Srbiju. To da su nakon toga na vlast uzjahali nesposobnjakovici (ili jednostavno lopovi) stoji ali i to je bolje nego Milosevic i potpuna izolacija i beda. Ovi sto se ne secaju bonova za hleb, cekanja po 5 sati u redu za litar mleka neka ne komentarisu. Pozitivno misljenje o tom vremenu imaju oni koji su se 90ih nafatirali od sverca cigara, benzina i deviza pa sad zive kao carevi od toga. Jedna takav nam je bio i predsednik opstine do pre par godina, solio nam pamet pricama o demokratiji a 90ih napraivo imperiju od prodaje svercovanih cigara. Pa ako ste u toj prici onda niste nista bolji od ovih lopova danas i nemate pravo da ih kritikujete.

Džaba smo krečili...

Bio sam mali, 9 godina, a ipak se sećam povratka svih ljudi u Čačak 6. Oktobra. (možda i 7.). Nikad veća gužva i veća radost na licima ljudi. Priča je završena onog momenta kada je Zoran ubijen. Tadić je imao dobru priču kao nastavak, ali je realizacija bila slaba. Dozvolili smo da se 5. oktobar poništi i sada imamo povratak u mračno doba. I ne samo to, već i prodaju svega što imamo. Ja izlaz ne vidim. Ne želim da mi NEKO bude izlaz već DELA. Ovo danas je smešno.

Suština 5. Oktobra je što nikad nije došao 6. Otobar koji smo očekivali. Zato nam danas i jeste ovako.
(Hakija čakija, 5. oktobar 2020 11:09

Sustina 5. oktobra je da on i danas danas funkcionise bez greske, tj mnogo bolje nego pre 15 ili 20 godina. Ovo sto danas imamo u Srbiji, to je demokratija, to je Srbija na zapadu, to je ono zbog cega se desio 5.oktobar!!
E sada, sto su idioti i ostala bagra ocekivali diznilend i ko zna sta jos, to je vec nesto drugo...
Zvalonja je neuporesivo bolji petooktobarac i neuporedivo veci demokraca od bilo kakvog Djindjica, Tadica i ostalog zutog skarta!

Koga vise briga i za to...20 godina praznih prica.

Ја пети октобар памтим по нечем другом. Али ви сте очигледно то друго тотално заборавили. 5. октобар 2000. с усхићењем смо чекали сви, а међу нама и два млада момка, Драган и Дражен. Веровали су да су грозне деведесете прошле, да ће одласком Милошевића у Србији коначно завладати мир ... да можда неће паре пасти с неба 6. октобра, али да ће барем моћи мирно да приме војни позив и да те не буде страх да ће тај позив значити одлазак у неки бесмислени рат, у име такозване одбране нечег бесмисленог ... Верујући у то, Драган и Дражен су три године касније (2003) примили војни позив за службу у Гарди и отишли у топчидерску касарну. Тачно на дан 5. октобра, али 2003, док су им у глави утисци од 5. октобра 2000. били још увек свежи, отишли су на своје стражарско место, верујући да служе војску у једној нормалној, демократској земљи. Нису ни сањали да ће на том кобном месту добити метак, а да Србија није била ни у каквом рату. 17 година је прошло од тада, случај још увек није разрешен до краја, упркос обећањима СВАКЕ ВЛАСТИ ОД 2003. наовамо да ће се све решити врло брзо. А све што смо слушали су биле неке теорије на нивоу научне фантастике - почев од тога да су пуцали један у другога, до тога да су видели познатог хашког бегунца ... само су још фалили марсовци, па да фантастика буде комплетна. 5. октобар је дан када је Дражена и Драгана убила држава Србија. Демократска Србија. Србија за коју су они 3 године пре тога гутали сузавац ипред скуштине. ЧЕМУ?!

Logika je jasna. Protiv 5. oktobra su svi oni koji su bili s druge strane. Relativizuju ga oni koji su bili s druge strane.
Ja, koji sam bio s strane naroda sam nezadovoljan nedostatkom 6. oktobra, a to ne znači da se ni 5. nije trebao desiti.

5. oktobar
je streljan
12.3.2003

Dve decenije kasnije, Vučić sasatavlja vladu na godišnjicu revolucije i rugajući se Srbiji rastura ostatke DS, Dačić je opet tu, Vulin je ministar, a RTS je opet Bastilja. I naravno, Tadić nas ubeđuje da nam je osim novih i neukaljanih ljudi potreban i on da sa svojim iskustvom doprinese novim promenama. Ali, to je iskustvo gubitnika koje nikome ne treba, samo on toga nije svestan. A promene, ako se ikad i dogode neće ništa promeniti. Imamo to iskustvo. Ja sebi ne mogu da oprostim što sam još uvek ovde, vidim da to za moju decu i njihove drugare iz gimnazije nije opcija o kojoj se razmišlja. Još ne znaju gde će, ali znaju da ovde neće...

20 godina kasnije, vrlo vrlo sličan režim. Napredujemo bebećim koracima.

Skoro ništa nije ispalo kako smo se nadali posle 5-og oktobra. Zato danas većina ne želi da glasa, tako da "opozicija" može samo sebi da zahvali na tome. Ali uporno pranje Slobinog režima ne mogu da razumem, kad čujem šta pričaju povampireni sps-ovci iz onog vremena imam utisak kao da sam živeo u nekoj drugoj zemlji tad i to nikad neću moći da shvatim. Ni da oprostim. Uništene su generacije. Zahvaljujući Slobi ali i ovima posle.

@Demokrata
Svaka cast majstore. Sve si objasnio i skoro sve vazno obuhvatio. 20 godina slusam od prijatelja, kolega, rodjaka samo lamentovanje, kako je to bila prevara itd. Kao i obicno, pilece pamcenje u Srba. Svi odjednom zaboravise na uzase iz 90-ih koje si naveo. Posebno ovo za kompanije, vodu i struju si majstorski zapazio. Pricam jer sam i sam radio u jednoj takvoj.

To su bili poslednji izbori na kojima sam glasao. 5 godina kasnije sam otisao i ni jednom za ovih 15 godina nisam dobio zelju da se vratim...

Svake godine citamo iste tekstove za 5 oktobar a zivimo gore nego pre njega, znaci totalni mrak.

Suština 5. Oktobra je što nikad nije došao 6. Otobar koji smo očekivali. Zato nam danas i jeste ovako.

Sta god kako god ali za mene ce taj dan uvek biti simbol demokratije, diktator je svrgnut.......cekamo neki novi 5 oktobar!!!!

Kada čitavu jednu deceniju uništavaš, ponižavaš, uzurpiraš, kradeš, kontrolišeš, blatiš, vredjaš, pretiš, hapsiš, tučeš, ubijaš i proganjaš sopstveni narod, na kraju ti se isti taj narod dogodi!
Gnevan i besan, odlučan i spreman!
I danas, 20 godina kasnije, kada smo još dalje od života u normalnom i zdravom društvu, ponosno se sećam tog divnog oktobarskog dana i stvaranja istorije, daška slobode, te lica svih onih neznanih ljudi ujedinjenih u jednom - živeti dostojno čoveka!

Kao jedan od ucesnika, gledajuci sa ove vremenske distance, siguran sam da se 5 oktobar nije ni desio.
Propustena je jedna velika sansa da Srbija postane normalna i moderna drzava i trajno je ubijena nada miliona ljudi da ce se ista ikada promeniti.
Niko nizasta nije odgovarao za lose stvari od pre 5 oktobra a ni za lose stvari posle 5 oktobra, jednostavno se nista nije desilo osim sto porodice Milosevic vise nema.
DS je sve oprostila SPS-u, JUL-u i radikalima u ime svih nas???!!! i jednostavno ih vratila u politicki zivot kakav danas imamo.
Lose rezultate 5 oktobra cemo osecati jos dugo, rekao bih jos decenijama.

Pre 20 godina utonuli smo u san iz kojeg se još nismo probudili...a taj san se postepeno pretvorio u noćnu moru kojoj se kraj ni ne nazire!

Poslednji trzaj naroda da nešto promeni, skupilo se sve, beda, jad, glad, kriminal, čemer, tuga.. Danas, 20 godina kasnije, složićete se, 6.10.2000. nikad nije osvanuo, u biti politike su i dalje isti ljudi, jedino što generacije koje su to menjale, više nemaju snage, volje, ni te uzavrele mladalačke krvi, one, koje bi danas trebale i morale da izdejstvuju taj famozni 06.10., su pogubljene, neobrazovane, nezainteresovane, letargične, patriotski osećaj u njima izumire.. Oni (političari) su dobili ono što su hteli.. A mi možda, i ono, što smo zaslužili..

Gde som bili? Nigde. Sta smo radili? Nista

20 godina. Duplo golo.

Šta se naučilo i promenilo?
Ništa.
Možda je sada čak i gore...

Posao nikada nije završen do kraja. Služba je ostala ista i dan danas upravlja ovom zemljom. Šteta

Imao sam 12 godina kad sam gledao uživo prenos demonstracija, sećam se kao juče. Mama i tata su klicali od sreće, ceo komšiluk izašao na terasu i slavi. Ljudi su bili uvereni da dolazi bolje vreme, roditelji mi govorili kako ću ja barem odrastati u normalnoj zemlji. Imam 32 godine i ne živim u svojoj zemlji, a baš bih voleo da se vratim. Roditelji su mi ostarili i izgubili svaku nadu u promene i bolji život. Nadam se da će se u jednom trenutku pojaviti neki novi, mladi političari, puni energije da malo povuku ovu našu zemlju. Sa druge strane, sami smo kao društvo odgovorni da napravimo uslove da takvi političari mogu da imaju priliku. Nada umire poslednja, narode ove naše lepe Srbije - probudimo se!

Bio sam kao student prve godine na protestima.Realno nije uspeo.Sve je isto kao i pre 5.oktobra.Otišao šef ostali ostali a vladaju.

razocaravajuce, od ubistva Djindjica nismo imali politicara za kog bi glasao. O ekipi posle njega koja u principu cini dobar deo sadasnje vlasti i opozicije nemam reci hvale, da su valjali ne bi opet bladali oni protiv kojih smo trosili mladost...

...bez lustracije...
nadam.se da smo shvatili gresku....

Prosle sve decenije, mi u blatu...

falila je lustracija
danas bi imali drzavu

Kao tinejdžer, bio sam pun nade i entuzijazma te jeseni nakon 5. oktobra. Međutim, sve ono što je počelo tada, definitivno se završilo 12. marta 2003. A što se tiče našeg (lošeg) života 20 godina kasnije, stvar je vrlo prosta - 95% naroda se 6. oktobra probudilo i mislilo da će samo promenom vlasti i padom Miloševića odjednom sve postati bolje, da ćemo odjednom svi imate puno veće plate, bolje zdravstvo, škole, javni prevoz ali da pritom svi ostanemo takvi kakvi smo. Ovaj glib u kome smo sada nije promašaj 5. oktobra nego nas samih, nespremnih da se menjamo kako na pojedinačnom tako i na nivou celog društva. Drugim rečima, glavna promena je trebalo da se dogodi u glavama ljudi a ne na ulici, ali to je uvek bilo najteže.

Da je bilo hapšenja zbog odgovornosti devedesetih, mnogi od ovih što danas vladaju ne bih bili ovde, nego pomliovali jedni druge. sve ista klapa...

Samo vidis ko je na vlasti i sve ti jasno. 6.10 nije svanuo a nece verovatno nikad ni svanuti.

Sad je valjda svima jasno da smo u rukama neke vrste mafije i ko god da dodje na vlast, kada pocnu pretnje, ili ce se povuci ili prikljuciti njima. Malko bezizlazna situacija.

Otisao sam 5 meseci ranije u inostranstvo tj. Maj 2000 nakon svih tuznih 90ih, demonstracija, setnji i svega. Osecanja su mí pomesana, deca odrasla na Zapadu a ja vecno patim.

'92 sam godište, rođen u ratnoj BiH, prilikom stvaranja RS. Pratim i živim evo već cijeli život na ovom našem postkonfliktnom području i pratim procese i ne mogu se otrgnuti jednom utisku kod našeg naroda- preuveličavanje. Šta ste očekivali 5. oktobra? Da se sići anđeli sa nebesa i početi upravljati nama?! Desilo se obe stvari koje su se trebale desiti- smijenjen je višegodišnji režim i došli su ljudi na vlast koje je narod izabrao.. tu prestaje bilo kakvo filozofiranje. Kako ne shvatate kako funkcioniše politika i čovjek kad ga stabiš na vlast, pa dajte recite mi koji politički sistem je bio dobar u proteklih 50 godina na ovim prostorima, pa bi on bio pravi i za 5. oktobar? Iznenađeni ste opskurnošću odgovora. Jedini pravi način je gledati šta vi lično možete uraditi korisno za društvenu zajednicu i raditi na tome konstantno i na glasanju ne gledati predizborne kamp. i glasati za 'poznanike' i šaku brašna, nego ono što najbolje odgovara javnom interesu.. sve ostalo su vam magle dragi moji..

Očekivanja tad velika a sad realnost u kojoj živimo!

Ovo je bila Mijatoviceva precka 2.0

Sve je isto samo njega nema.

"Nažalost izostanak lustracije, nespremnost većine lidera DOS-a da naše društvo suoče sa ulogom Miloševićevog režima u događajima i zločinima iz devedesetih, kao i njihova nesposobnost da se izvrše suštinske reforme nas je ostavila bez šanse da se naše društvo iz korena promeni", kaže Kostreš za naš portal.

Sve receno.

5. oktobar već dve decenije kasni!

Umesto lustracije (i tranzicije) klasičan "prevrat". Ko je hteo, odmah je video još tada (nije bilo 6 oktobra) da je to "prevrat". Ako jednu malu državu 10+20 g vodi "ratni lobi" sve je zarđalo, devastirano i propalo. Njih nekoliko % "podobnih" (mega-pink) vode sve u zemlji (od kolevke pa do groblja) mi svi ostali smo za njih "neprijatelji".

Gde si bio? Nigde. Sta si radio? Nista.

Izgleda da nismo puno odmakli za ovih 20 godina. Situacija je vrlo slicna kao tada, velika podeljenost u narodu, mi i oni, izdajnci, plaćenici... Medji i objektivno izvestavanje ne postoje, opozicija ne postoji, pozicija suvereno vlada, samo do kada? Nije pitanje hoce li biti vec kad ce biti novi 5.oktobar.

Šteta trebalo je biti 6 oktobra i hapšenja redom... Isti su se vratili! Oni su vladali i pre 20 godina

Prohujale godine sa onima koji ništa ne vrede.

Naguto se dima. Otisao 2 meseca kasnije u Nemacku. Bese mi zao. Tada. Sada slavim sto sam otisao. Mi smo bolesna ekipa bez presedana i zbog toga smo tu gde smo, 20 godina kasnije.

Kakav Bojan Kostres pogledajte danas hladne glave njegove intervjue iz tog perioda. Sve sta on govori je sastacemo se razgovarcemo okupicemo ljude... Nigde plana i programa

Prodje život,.bemu mater. U šta i gde? A sad malo ona da svira.

Od 90 - e pa do dana današnjeg, u Sr biji je instaliran veliki primitivizam... Loše vaspitanje. Primitivizam na svim nivoima, od vrha do dna, duhovna pustoš. Neće nas ekonomija spasti, samo vaspitanje, primitivizam da iskorenimo. Obrazovanje mora biti na prvom mestu, knjige da se čitaju.
Ako danas krenemo, za jedno 30 godina možda nekud i stignemo...

Imali smo šansu, nismo je iskoristili.

Neispunjena ocekivanja, talovi i nastavak pljacke.


Kraj price.

Srbiju je lakse poceti iz pocetka nego ispravljati ove krive Drine koje su se nagomilale tokom decenija.

Prođoše.