Bugarski: Srpskohrvatski jezik živi

Српскохрватски језик је некадашњи назив за језик који и даље постоји и којим говоре разни завађени и искомплексирани народи на југу Европе. Пошто ту на југу, свака шуша хоће да има и свој језик, то га називају како желе. Међутим, називали га или не називали, то остаје један језик са различитим дијалектима, као што их имају сви језици на свету. Америчка администрација је била најпрактичнија када је тај језик назвала БОКРОС одн. BOKROS (BOsnian-CROato-Serbian). Могу мало да сачекају па да му додају једно "М" ради укључења следеће искомплексиране братије. Најлепше би било да сулуду дискусију оставимо сулудим "лингвистима" којих, дао Бог, има довољно на Балкану.

Da je to jedan jezik, to je, naravno, svima jasno,
kako god ga privatno ili sluzbeno zvali.
Termin srpskohrvatski je nastao krajem 19. veka i to kao jezik Srbohravata. Da tog naroda nikad nije bilo, takodje je jasno, ali upravo zbog verovanja da jedan narod mora govoriti jednim jezikom, i da jedan jezik pripada samo jednom narodu nastali su tako nakaradni pojmovi.
Nekako u isto vreme Holandjani su prestali da svoj jezik nazivaju Plattdeutsch. Iako se od Plattdeutsch-a razlikuje onoliko koliko hrvatski od srpskog.

Hehe, mogu samo da zamislim kako ce da vrisnu polupismeni sovinisti kad ovo procitaju...

Samo idioti ukrstaju jezicko i politicko pitanje te nacionalno itd. Da je to tacno evo samo ovog primera; tamo na Balkanu tvrde "umne glave" da nema ni nacije ako nema njenog jezika. Zamislite Sjedinjene Drzave Amerike sa 280 miliobna stanovnika, i danas govore jezik svojih nekadasnjih neprijatelja - Engleza! Nikome ni na kraj pameti nije palo da Ameri nemaju naciju zbog toga sto nemaju SVOJ jezik. Tamo kod nas u EX YU stampamno je na stotine i stotine "naucnih" publikacija o jeziku ili jezicima Bosnjaka, Hrvata i Srba sve zavisno od toga kako su bili raspolozeni vodeci kreteni budjenja "nacionalnih savjesti". Rodile su se tako tolike ludosti da u Hrvatskoj imaju dizalo pa sa visljih katova silaze pjesice jer nemaju i spustalo. Imaju krugovalne postaje ali nemaju slicne aparate pa koriste one radijske. Imaju zrakomlate pojma nemaju sta je snjesko mada su kovaci novog jezikoslovja tako krstili - penis... U govoru je bitna pamet a nje "tamo daleko" i od mora i kraj mora, nema.

Ne znam za vas ali ja savrseno razumem Hrvate, cak i bolje neko ove "od ispod Nis".

Naravno da je srpskohrvatski jezik ziv, kao sto ce i jugoslovenska federacija da ozivi jednog dana, kad svi delovi budu primljeni u Evropsku uniju.. i tako svaki dan se dokazuje glupost i besmislenost raspada i tog krvavog rata...Zivela Jugoslavija!!!!!

Najsmesnije mi je kada krenem da citam sastojke stranog proizvoda, a na njima tri ista jezika predstavljaju tri razlicite drzave!!!
Nazalost, prof. Bugarskog nema ko da razume. Potpuno se slazem sa lingvistickim "zakonom", a to je da je u vreme SFRJ postojao jezik srpsko-hrvatski, kao jezik naroda srpskog, hrvatskog, muslimanskog i crnogorskog. I nikakvi ratovi i fertutme ne mogu to da promene. Bas kao sto se i u Americi, vise od 200 godina od nezavisnosti, i dalje koristi engleski kao maternji.
Na fakultetima u Americi se nudi samo Serbo Croatian!!
Zato tisina!

Zvali ga ovako ili onako, radi se svakako o jednom jeziku. To znaju svi, cak i najveci sovinisti. Ociti primer za to je i nesmetana komunikacija medju posetiocima ovog sajta sa podrucja Hrvatske, BiH i SCG.

Jezik je naravno jaci od pustih politickih zelja.
Primetio sam da se sve vise za nedelju (dana) upotrebljava jasniji i tacniji (hrvatski) izraz "sedmica", nije retko procitati da neko i u Srbiji ide u "mirovinu" i moglo bi se naci jos slicnih primera, naravno i na drugim stranama.
Jasno je da u Hrvatskoj ne moze zaziveti "obvezatno" umesto " obavezno" kao ni neke druge lingvisticke akrobacije i pored napora nekih krugova da in na silu ubace u "cisti hrvatski" jezik.
Najnoviji pokusaj usmeravanja jezika iz Zagreba: na poslednjoj sednici Sabora usvojen je zakon o visokom obrazovanju po kome se ukidaju dosadasnji nazivi diplomirani inzenjer, profesor, ucitelj, a uvodi za sve kategorije naziv "prvostupnik" uz dodatak struke.
Izgleda da je rec "prvostupnik" izvedena iz latinskog "baccalaureus" i obrazlagac zakona kaze da se time Hrvatska priblizava Evropi "gde je to uobicajeno"?!
U Austriji postoje titule kao i u celom svetu: inzenjeri i dipl. inzenjeri, doktori, magistri i td. ali za nekog "bakalara" nikad nisam cuo.

Profesor Bugarski je trenutno u SCG najuvazeniji i najkvalifikovaniji zivi lingvista, jedan od retkih strucnjaka koji pise zivim, zanimljivim jezikom. Preporucujem srdacno svima njegova sabrana dela u izdanju edicije XX vek. I jos nesto: jedini je pisao o vidovima zloupotrebe jezika u medijima tokom bombardovanja, vrlo argumentovano i ubedljivo.

Potpuno je jasno da postoji jedan jedinstven jezik balkanskih ili juznih Slovena (jedino bugarski i makedonski malo vise odstupaju). Moze se vrsiti analiza sa bilo kog aspekta (geografski, istorijski, plemenski, genetski) uvek ce se doci do istog korena - homogena mesavina. Razlike izmedju zavadjenih plemena jednog istog naroda, gledano sa strane prirodnih, medicinskih i psiholoskih nauka, su na nivou statitsticke greske. Jedina razlika, ali u ocima i glavama zavadjenih sunarodnika, je versko opredeljenje. Balkan je posle hriscanskog raskola postao nestabilno granicno podrucje, a prodorom i zadrzavanjem islama produzena je agonija. U svim evropskim zemljama, posle nacionalnih pokreta iz polovine XIX veka, uspostavljena je nacionalno-verska ravnoteza ili vecinska dominacija odredjne veroispovesti ili nacije. Jedino medju Juznim Slovenima (izuzev Slovenaca) taj proces nije okoncan. I ko zna koliko jos dugo ce veroispovest biti jedina odrednica pripadnosti odredjenom plemenu. ...

Cak na Beckom sveucilistu zovu jezik srpsko-hrvatski a jasno je kome su oni blizi. Na svim americkim fakultetima je to srpsko-hrvatski, koji ima mnogo dijalekata...pa da li Slavonac govori istim jezikom kao Bracanin ili Visanin, Antune? Sve srednjo- i juzno americke zemlje govore - spanski, iako imaju mnogo dijalekta i razlika...jezik je jedno, narodi/nacije/drzave su drugo i nije tacno da je prof. Bugarski zastareo ili oduzima pravo drzavama da govore svoje jezik...kao sto vidimo, drzave dolaze i prolaze, a jezik ostaje. Svi se mi vrlo dobro razumemo na ovom podrucju... a sto neki zele da budu nesto drugo, a ne juznosloveni to je njihov malogradjanski kompleks. Nismo izgleda shvatili da smo zajedno jaci, ekonomski, politicki, sportski, itd. pa smo dozvolili malobrojnijim i maloumnijim da nas zavade i da zaratimo, a nikome nije bolje, osim novoj oligarhiji koja je nastala u svim bivsim republikama. Pa tako zavadjeni i slabiji idemo u Evropu, gde cemo opet biti zajedno, ali mali, nikakvi, a jezici ce nam biti nemacki, francuski, engleski....a oni ce nas i dalje sve gledati sa visine, ne deleci nas na Hrvate, Srbe, Bosnjake, nego na one sa juga, Balkance, i bice svakog briga kako mi zovemo neki nas jezik, jer ga svi lingvisti sveta (osim u nasim novim drzavama) zovu - srpskohrvatski. Eto, to ti je to...

Каже господин Бугарски језици не настају политичким декретом. А како је настао српскохрватски језик?

Mozda Bugarski nije upoznat sa detaljima jer pripada ocito staroj skoli. Tacno je, juznoslovenski jezik postoji, koga Bugarski iz neznanja i nedovolje neinformisanosti naziva srpskohrvatkim jezkom. Osim toga Bugarski je potpuno ispustio iz vida da, nastavi li se ovaj tred koji je danas na snazi po pitanju ligvistike na tim prostorima, da ce ti kvazi razliciti jecici biti u najblizoj buducnosti prosto progutani od strane drugih, mnogo jacih jezika nego li sto su ti mali jezici.
Naravoucenije svega ovoga je: treba sto pre sesti za pregovaracki (pragmaticki) sto, ostaviti politiku na stranu, i tom istom jeziku dati jedan naziv (juznoslovenski jedino dolazi u obzir) kako bi smo bili konkurentni na trzistu znanja. Ovako, kada gledamo kako nastaje crnogorski jezik, svestan sam cinjenice propadanja nacija i jezika. Ali da se razumemo. Taj jezik u buducnosti se vise ne moze zvati niti srpskohrvatski a ni hrvatsko-srpski. Buduci naziv tog jezika ne bi smeo da sadrzi atribute nacija. Ali, ne znam samo kako idejni tvorac "Ravnogorske citakne, gospodin Dobrica Cosic gleda na ovu problematiku jezika? Ma treba ga i dalje zvati srpskim jezikom, a o buducnosti tog jezika i nacije, pa zar je to uopste bitno. Bitno je da se istraje do kraja, pa sta bude neka bude. I da ne bude zabune na kraju. Ja sam mislio na Dobricu Cosica (eksplicitno citirati molim) a ne na Dobricu Ćosića. Izmedju Ćosića i Cosica razlike su ogromne. To ce vam reci svaki lingvist koji vlada mocima citanja i pisanja. a to njie mala stvar znati citati i pisati. Jer meni se vise svidja da pisem Ćosić nego li Cosic. Било шта да се догоди у будућности, језик је део политике и начин испољавања идеја, средство комуникације.

Gospodin Bugarski je napravio gresku. Jezik "bosnjacki" ne postoji. Bosnjaci govore bosanskim jezikom. Pokusaji da se Bosnjacima, umjesto historijski potvrdjenog te u praksi usvojenog naziva bosanski jezik nametne bosnjacka nominacija jezika predstavljaju politiziranje koje je posljedica prezivjelog a neprevladanog srpskog i hrvatskog paternalizma i negiranja bosnjacke nacionalne samosvijesti. Bosanski jezik ima svoju bastinu kao i historijski kontinuitet. On je tek 1907. od Austrougarske ukinut i u BiH zamijenjen novonastalim "hrvatsko-srpskim", s tim sto se Bosnjacima ostavila upotreba bosanskog jezika za upotrebu u medijima i literaturi. "Bosnjacki jezik" nikada nije postojao niti je tada mogao biti ukinut. To je vazda bio bosanski jezik.
To sto nase komsije ne shvataju da je kod Bosnjaka historijskim kontinuitetom jezik nazvan po regionalno geografskoj komponenti a ne po nacionalistickoj odnosno nacionalnoj je njihov problem.

Ha, neka prof. Bugarski ode u Hrvatsku pa malo porazgovara sa hrvatskim narodom da cuje kako oni danas pricaju, kakav im je amcent itd. i nek im onda kaze da oni govore srpskohrvatski ili hrvatskosrpski pa nek vidi kako ce se provesti. Ocito je da prof. Bugarski dosta cita ali malo razgovara a to se u narodu zove razlika izmedju teorije i prakse.

Ne postoji priznati jezik bez priznate drzave. Tako, dragi moji, hrvatski je priznat jezik kao sto bi srpski bio da postoji konkretizovana srpska drzava. to jest, umesto tkzv. zivota srpsko-hrvatskog jezika, danas po merilima drzavnog statusa, postoji samo srpski i crnogorski. Ako smo budale verovacemo da hrvati pricaju nas jezik.

Nebitno je da li se jezik zove "srpskohrvatski" ili "hrvatskosrpski" ili šta već. Šta god da je, to je jedan jezik.
A da li ga je u vreme jedne pale monarhije, kao i u vreme jedne socijalističke federativne republike, neko zvao drugačije, to nema veze.
Takvima bih samo rekao da je u vreme Turske jedan od zvaničnih jezika u Turskoj bio srpski, a da se taj drugi nije pominjao.
To naravno ne umanjuje političko pravo svima i svakom da daju ime svom jeziku.
Lično bih voleo da se moj jezik zove "srpski" i da je samosvojan, ali u praksi je jasno da i dalje govorimo istim jezikom.
Novonastali jezici, ma koliko lingvistički centri želeli da ih izoluju i zasebno razvijaju, neće preživeti. Integracija svake vrste dovešće do mešanja i interakcije... i to će opet biti jedan jezik.

S jedne strane imamo u povelji UN dato pravo svakome na samoodredjenje. To ukljucuje upravo i ovu "romanticku" (zapravo herderovsku) ideju o "vlastitom" jeziku. To je jedna stvar, a druga je stvar znanje "eksperata", koji imaju svoje ideje o tome sto je "zajednicko", a sto "razlicito", i jesu li postojece razlike dovoljne da bi se dva idioma proglasila za dva razlicita jezika. U biti se radi samo o odnosu tih dvaju principa, koji se ocito medjusobno iskljucuju, a obojica su legitimna. Prema tome, stvar je komplicirana, mnogo kompliciranija nego sto se naizgled cini.

Hrvatski jezik je bil uvijek hrvatski i nemre biti nikaj drugega. Kao kaj njemacki nemre bit engleski, tak nemre ni hrvatski biti srpski, ili obrnuto.To kaj su komunisti na silu uvedli nekakove kombinacije, toga hvala bogu nema vec. Uzimanje prava jednom narodu na svoj jezik i naziv vlastitog jezika je isto zlocin. To bi trebao znati i ovaj profesor......

Hrvatski jezik je bil uvijek hrvatski i nemre biti nikaj drugega. Kao kaj njemacki nemre bit engleski, tak nemre ni hrvatski biti srpski, ili obrnuto.To kaj su komunisti na silu uvedli nekakove kombinacije, toga hvala bogu nema vec. Uzimanje prava jednom narodu na svoj jezik i naziv vlastitog jezika je isto zlocin. To bi trebao znati i ovaj profesor......

Cak na Beckom sveucilistu zovu jezik srpsko-hrvatski a jasno je kome su oni blizi. Na svim americkim fakultetima je to srpsko-hrvatski, koji ima mnogo dijalekata...pa da li Slavonac govori istim jezikom kao Bracanin ili Visanin, Antune? Sve srednjo- i juzno americke zemlje govore - spanski, iako imaju mnogo dijalekta i razlika...jezik je jedno, narodi/nacije/drzave su drugo i nije tacno da je prof. Bugarski zastareo ili oduzima pravo drzavama da govore svoje jezik...kao sto vidimo, drzave dolaze i prolaze, a jezik ostaje. Svi se mi vrlo dobro razumemo na ovom podrucju... a sto neki zele da budu nesto drugo, a ne juznosloveni to je njihov malogradjanski kompleks. Nismo izgleda shvatili da smo zajedno jaci, ekonomski, politicki, sportski, itd. pa smo dozvolili malobrojnijim i maloumnijim da nas zavade i da zaratimo, a nikome nije bolje, osim novoj oligarhiji koja je nastala u svim bivsim republikama. Pa tako zavadjeni i slabiji idemo u Evropu, gde cemo opet biti zajedno, ali mali, nikakvi, a jezici ce nam biti nemacki, francuski, engleski....a oni ce nas i dalje sve gledati sa visine, ne deleci nas na Hrvate, Srbe, Bosnjake, nego na one sa juga, Balkance, i bice svakog briga kako mi zovemo neki nas jezik, jer ga svi lingvisti sveta (osim u nasim novim drzavama) zovu - srpskohrvatski. Eto, to ti je to...

Gospodin Bugarski je napravio gresku. Jezik "bosnjacki" ne postoji. Bosnjaci govore bosanskim jezikom. Pokusaji da se Bosnjacima, umjesto historijski potvrdjenog te u praksi usvojenog naziva bosanski jezik nametne bosnjacka nominacija jezika predstavljaju politiziranje koje je posljedica prezivjelog a neprevladanog srpskog i hrvatskog paternalizma i negiranja bosnjacke nacionalne samosvijesti. Bosanski jezik ima svoju bastinu kao i historijski kontinuitet. On je tek 1907. od Austrougarske ukinut i u BiH zamijenjen novonastalim "hrvatsko-srpskim", s tim sto se Bosnjacima ostavila upotreba bosanskog jezika za upotrebu u medijima i literaturi. "Bosnjacki jezik" nikada nije postojao niti je tada mogao biti ukinut. To je vazda bio bosanski jezik.
To sto nase komsije ne shvataju da je kod Bosnjaka historijskim kontinuitetom jezik nazvan po regionalno geografskoj komponenti a ne po nacionalistickoj odnosno nacionalnoj je njihov problem.

Naravno da je srpskohrvatski jezik ziv, kao sto ce i jugoslovenska federacija da ozivi jednog dana, kad svi delovi budu primljeni u Evropsku uniju.. i tako svaki dan se dokazuje glupost i besmislenost raspada i tog krvavog rata...Zivela Jugoslavija!!!!!

Najsmesnije mi je kada krenem da citam sastojke stranog proizvoda, a na njima tri ista jezika predstavljaju tri razlicite drzave!!!
Nazalost, prof. Bugarskog nema ko da razume. Potpuno se slazem sa lingvistickim "zakonom", a to je da je u vreme SFRJ postojao jezik srpsko-hrvatski, kao jezik naroda srpskog, hrvatskog, muslimanskog i crnogorskog. I nikakvi ratovi i fertutme ne mogu to da promene. Bas kao sto se i u Americi, vise od 200 godina od nezavisnosti, i dalje koristi engleski kao maternji.
Na fakultetima u Americi se nudi samo Serbo Croatian!!
Zato tisina!

Potpuno je jasno da postoji jedan jedinstven jezik balkanskih ili juznih Slovena (jedino bugarski i makedonski malo vise odstupaju). Moze se vrsiti analiza sa bilo kog aspekta (geografski, istorijski, plemenski, genetski) uvek ce se doci do istog korena - homogena mesavina. Razlike izmedju zavadjenih plemena jednog istog naroda, gledano sa strane prirodnih, medicinskih i psiholoskih nauka, su na nivou statitsticke greske. Jedina razlika, ali u ocima i glavama zavadjenih sunarodnika, je versko opredeljenje. Balkan je posle hriscanskog raskola postao nestabilno granicno podrucje, a prodorom i zadrzavanjem islama produzena je agonija. U svim evropskim zemljama, posle nacionalnih pokreta iz polovine XIX veka, uspostavljena je nacionalno-verska ravnoteza ili vecinska dominacija odredjne veroispovesti ili nacije. Jedino medju Juznim Slovenima (izuzev Slovenaca) taj proces nije okoncan. I ko zna koliko jos dugo ce veroispovest biti jedina odrednica pripadnosti odredjenom plemenu. ...

Mozda Bugarski nije upoznat sa detaljima jer pripada ocito staroj skoli. Tacno je, juznoslovenski jezik postoji, koga Bugarski iz neznanja i nedovolje neinformisanosti naziva srpskohrvatkim jezkom. Osim toga Bugarski je potpuno ispustio iz vida da, nastavi li se ovaj tred koji je danas na snazi po pitanju ligvistike na tim prostorima, da ce ti kvazi razliciti jecici biti u najblizoj buducnosti prosto progutani od strane drugih, mnogo jacih jezika nego li sto su ti mali jezici.
Naravoucenije svega ovoga je: treba sto pre sesti za pregovaracki (pragmaticki) sto, ostaviti politiku na stranu, i tom istom jeziku dati jedan naziv (juznoslovenski jedino dolazi u obzir) kako bi smo bili konkurentni na trzistu znanja. Ovako, kada gledamo kako nastaje crnogorski jezik, svestan sam cinjenice propadanja nacija i jezika. Ali da se razumemo. Taj jezik u buducnosti se vise ne moze zvati niti srpskohrvatski a ni hrvatsko-srpski. Buduci naziv tog jezika ne bi smeo da sadrzi atribute nacija. Ali, ne znam samo kako idejni tvorac "Ravnogorske citakne, gospodin Dobrica Cosic gleda na ovu problematiku jezika? Ma treba ga i dalje zvati srpskim jezikom, a o buducnosti tog jezika i nacije, pa zar je to uopste bitno. Bitno je da se istraje do kraja, pa sta bude neka bude. I da ne bude zabune na kraju. Ja sam mislio na Dobricu Cosica (eksplicitno citirati molim) a ne na Dobricu Ćosića. Izmedju Ćosića i Cosica razlike su ogromne. To ce vam reci svaki lingvist koji vlada mocima citanja i pisanja. a to njie mala stvar znati citati i pisati. Jer meni se vise svidja da pisem Ćosić nego li Cosic. Било шта да се догоди у будућности, језик је део политике и начин испољавања идеја, средство комуникације.

Profesor Bugarski je trenutno u SCG najuvazeniji i najkvalifikovaniji zivi lingvista, jedan od retkih strucnjaka koji pise zivim, zanimljivim jezikom. Preporucujem srdacno svima njegova sabrana dela u izdanju edicije XX vek. I jos nesto: jedini je pisao o vidovima zloupotrebe jezika u medijima tokom bombardovanja, vrlo argumentovano i ubedljivo.

Ha, neka prof. Bugarski ode u Hrvatsku pa malo porazgovara sa hrvatskim narodom da cuje kako oni danas pricaju, kakav im je amcent itd. i nek im onda kaze da oni govore srpskohrvatski ili hrvatskosrpski pa nek vidi kako ce se provesti. Ocito je da prof. Bugarski dosta cita ali malo razgovara a to se u narodu zove razlika izmedju teorije i prakse.

Ne postoji priznati jezik bez priznate drzave. Tako, dragi moji, hrvatski je priznat jezik kao sto bi srpski bio da postoji konkretizovana srpska drzava. to jest, umesto tkzv. zivota srpsko-hrvatskog jezika, danas po merilima drzavnog statusa, postoji samo srpski i crnogorski. Ako smo budale verovacemo da hrvati pricaju nas jezik.

S jedne strane imamo u povelji UN dato pravo svakome na samoodredjenje. To ukljucuje upravo i ovu "romanticku" (zapravo herderovsku) ideju o "vlastitom" jeziku. To je jedna stvar, a druga je stvar znanje "eksperata", koji imaju svoje ideje o tome sto je "zajednicko", a sto "razlicito", i jesu li postojece razlike dovoljne da bi se dva idioma proglasila za dva razlicita jezika. U biti se radi samo o odnosu tih dvaju principa, koji se ocito medjusobno iskljucuju, a obojica su legitimna. Prema tome, stvar je komplicirana, mnogo kompliciranija nego sto se naizgled cini.

Каже господин Бугарски језици не настају политичким декретом. А како је настао српскохрватски језик?

Hehe, mogu samo da zamislim kako ce da vrisnu polupismeni sovinisti kad ovo procitaju...

Samo idioti ukrstaju jezicko i politicko pitanje te nacionalno itd. Da je to tacno evo samo ovog primera; tamo na Balkanu tvrde "umne glave" da nema ni nacije ako nema njenog jezika. Zamislite Sjedinjene Drzave Amerike sa 280 miliobna stanovnika, i danas govore jezik svojih nekadasnjih neprijatelja - Engleza! Nikome ni na kraj pameti nije palo da Ameri nemaju naciju zbog toga sto nemaju SVOJ jezik. Tamo kod nas u EX YU stampamno je na stotine i stotine "naucnih" publikacija o jeziku ili jezicima Bosnjaka, Hrvata i Srba sve zavisno od toga kako su bili raspolozeni vodeci kreteni budjenja "nacionalnih savjesti". Rodile su se tako tolike ludosti da u Hrvatskoj imaju dizalo pa sa visljih katova silaze pjesice jer nemaju i spustalo. Imaju krugovalne postaje ali nemaju slicne aparate pa koriste one radijske. Imaju zrakomlate pojma nemaju sta je snjesko mada su kovaci novog jezikoslovja tako krstili - penis... U govoru je bitna pamet a nje "tamo daleko" i od mora i kraj mora, nema.

Ne znam za vas ali ja savrseno razumem Hrvate, cak i bolje neko ove "od ispod Nis".

Da je to jedan jezik, to je, naravno, svima jasno,
kako god ga privatno ili sluzbeno zvali.
Termin srpskohrvatski je nastao krajem 19. veka i to kao jezik Srbohravata. Da tog naroda nikad nije bilo, takodje je jasno, ali upravo zbog verovanja da jedan narod mora govoriti jednim jezikom, i da jedan jezik pripada samo jednom narodu nastali su tako nakaradni pojmovi.
Nekako u isto vreme Holandjani su prestali da svoj jezik nazivaju Plattdeutsch. Iako se od Plattdeutsch-a razlikuje onoliko koliko hrvatski od srpskog.

Zvali ga ovako ili onako, radi se svakako o jednom jeziku. To znaju svi, cak i najveci sovinisti. Ociti primer za to je i nesmetana komunikacija medju posetiocima ovog sajta sa podrucja Hrvatske, BiH i SCG.

Српскохрватски језик је некадашњи назив за језик који и даље постоји и којим говоре разни завађени и искомплексирани народи на југу Европе. Пошто ту на југу, свака шуша хоће да има и свој језик, то га називају како желе. Међутим, називали га или не називали, то остаје један језик са различитим дијалектима, као што их имају сви језици на свету. Америчка администрација је била најпрактичнија када је тај језик назвала БОКРОС одн. BOKROS (BOsnian-CROato-Serbian). Могу мало да сачекају па да му додају једно "М" ради укључења следеће искомплексиране братије. Најлепше би било да сулуду дискусију оставимо сулудим "лингвистима" којих, дао Бог, има довољно на Балкану.

Nebitno je da li se jezik zove "srpskohrvatski" ili "hrvatskosrpski" ili šta već. Šta god da je, to je jedan jezik.
A da li ga je u vreme jedne pale monarhije, kao i u vreme jedne socijalističke federativne republike, neko zvao drugačije, to nema veze.
Takvima bih samo rekao da je u vreme Turske jedan od zvaničnih jezika u Turskoj bio srpski, a da se taj drugi nije pominjao.
To naravno ne umanjuje političko pravo svima i svakom da daju ime svom jeziku.
Lično bih voleo da se moj jezik zove "srpski" i da je samosvojan, ali u praksi je jasno da i dalje govorimo istim jezikom.
Novonastali jezici, ma koliko lingvistički centri želeli da ih izoluju i zasebno razvijaju, neće preživeti. Integracija svake vrste dovešće do mešanja i interakcije... i to će opet biti jedan jezik.

Jezik je naravno jaci od pustih politickih zelja.
Primetio sam da se sve vise za nedelju (dana) upotrebljava jasniji i tacniji (hrvatski) izraz "sedmica", nije retko procitati da neko i u Srbiji ide u "mirovinu" i moglo bi se naci jos slicnih primera, naravno i na drugim stranama.
Jasno je da u Hrvatskoj ne moze zaziveti "obvezatno" umesto " obavezno" kao ni neke druge lingvisticke akrobacije i pored napora nekih krugova da in na silu ubace u "cisti hrvatski" jezik.
Najnoviji pokusaj usmeravanja jezika iz Zagreba: na poslednjoj sednici Sabora usvojen je zakon o visokom obrazovanju po kome se ukidaju dosadasnji nazivi diplomirani inzenjer, profesor, ucitelj, a uvodi za sve kategorije naziv "prvostupnik" uz dodatak struke.
Izgleda da je rec "prvostupnik" izvedena iz latinskog "baccalaureus" i obrazlagac zakona kaze da se time Hrvatska priblizava Evropi "gde je to uobicajeno"?!
U Austriji postoje titule kao i u celom svetu: inzenjeri i dipl. inzenjeri, doktori, magistri i td. ali za nekog "bakalara" nikad nisam cuo.