Šćekić: Slavlje u Bagdadu

Pozdravljati UBISTVO je bedno, pa makar dolazilo od jedne super sile!

Kako Jakša zna ko je slavio: Iračani ili brojne američke trupe?

Većina jučerašnjih komentatora osudila je (s pravom) radost kojom su Buš i Bler pozdravili ovu vest, jer zaista nije u redu radovati se tuđoj smrti.
Meni lično samo je žao maloletnog Sadamovog unuka koji je takođe nastradao, a što se tiče sinova - kako su radili, tako su i prošli.
Međutim, u izveštaju g. Šćekića mi smeta konstatacija da se radi o "ubistvu", uz istovremeno objašnjenje da je "borba" trajala punih šest časova.
Moglo bi se protumačiti i na taj način da su Sadamovi sinovi lagano ubijani punih šest sati, što sigurno nije slučaj. Oni su, opkoljeni, jednostavno poginuli u borbi. Ne verujem da su posle predaje ubijeni, jer bi Amerikancima i Iračanima bili mnogo dragoceniji živi nego mrtvi!

Boze,gde ide ova planeta...pozdravljaju ubistvo....eeee....

Na kraju ce biti kao i sa Alijem Hemikalijom. Posle tri-cetiri nedelje upornog dokazivanja da je ubijen doznali smo da nije i da se skriva negde zajedno sa Sadamom.

Tesko narodu koji slavi smrt svojih sinova ma kakvi oni bili. Nikada se ne veselite tudjoj nesreci a pogotovu smrti, narociti nasilnoj.
Da se zapitamo malo, da li je trebalo tako da se zavrsi. Ako su ono bili kriminalci, trebalo je da im se sudi.
Najlagodniji put za one koji optuzuju je brza smrt optuzenog, jer tada ne mora da dokazuje krivicu optuzenoga.
Da li su kriva deca obesnih oceva i da li i njih uvek treba likvidirati sa familijom?
Setimo se nase cetnicke dece, ruske carske familije, dece nasih Srba u svim ratovima.
Sadam je bio americki izbor, uz pomoc Zapada je napravio moderni Irak, koji se eto rusi, evo, vec zadnjih dvanaest godina.
Nije li dosta dece vec izgubilo zivote na svim kriznim poodrucjima ove kugle.
Razmisljajte , ne povodite se emocijama i navijackim strastima. Nikada se ne zna ko je sledeci.
Srdacno
Njujork

Pozdravljati UBISTVO je bedno, pa makar dolazilo od jedne super sile!

Kako Jakša zna ko je slavio: Iračani ili brojne američke trupe?

Većina jučerašnjih komentatora osudila je (s pravom) radost kojom su Buš i Bler pozdravili ovu vest, jer zaista nije u redu radovati se tuđoj smrti.
Meni lično samo je žao maloletnog Sadamovog unuka koji je takođe nastradao, a što se tiče sinova - kako su radili, tako su i prošli.
Međutim, u izveštaju g. Šćekića mi smeta konstatacija da se radi o "ubistvu", uz istovremeno objašnjenje da je "borba" trajala punih šest časova.
Moglo bi se protumačiti i na taj način da su Sadamovi sinovi lagano ubijani punih šest sati, što sigurno nije slučaj. Oni su, opkoljeni, jednostavno poginuli u borbi. Ne verujem da su posle predaje ubijeni, jer bi Amerikancima i Iračanima bili mnogo dragoceniji živi nego mrtvi!

Boze,gde ide ova planeta...pozdravljaju ubistvo....eeee....

Na kraju ce biti kao i sa Alijem Hemikalijom. Posle tri-cetiri nedelje upornog dokazivanja da je ubijen doznali smo da nije i da se skriva negde zajedno sa Sadamom.

Tesko narodu koji slavi smrt svojih sinova ma kakvi oni bili. Nikada se ne veselite tudjoj nesreci a pogotovu smrti, narociti nasilnoj.
Da se zapitamo malo, da li je trebalo tako da se zavrsi. Ako su ono bili kriminalci, trebalo je da im se sudi.
Najlagodniji put za one koji optuzuju je brza smrt optuzenog, jer tada ne mora da dokazuje krivicu optuzenoga.
Da li su kriva deca obesnih oceva i da li i njih uvek treba likvidirati sa familijom?
Setimo se nase cetnicke dece, ruske carske familije, dece nasih Srba u svim ratovima.
Sadam je bio americki izbor, uz pomoc Zapada je napravio moderni Irak, koji se eto rusi, evo, vec zadnjih dvanaest godina.
Nije li dosta dece vec izgubilo zivote na svim kriznim poodrucjima ove kugle.
Razmisljajte , ne povodite se emocijama i navijackim strastima. Nikada se ne zna ko je sledeci.
Srdacno
Njujork