Godišnjica progona Hrvata iz Vojvodine

Naravno da se secamo Oluje. Ali da nije bilo Hrtkovaca ne bi bilo ni Oluje. Licno sam tada odlazila i razgovarala sa nesrecnim gradjanima Hrtkovaca (bilo je i Madjara kojima je preceno). Jedan od njih je dao dve kuce izbeglicama iz Bosne a oni su mu upali u trcu i nisu mu dali da uzme ni osnovnu garderobu). Mojoj prijateljici su u Banovcima bacili bombu u dvoriste. Od soka joj je otac oslepeo i uskoro umro. Nazalost, tada niko nije bio zabrinut, naprotiv, podrzavali su takvu "politiku". Pa su se "desili" Sjeverin, Bukovica i Strpci (opet u Srbiji), mnogo pre Oluje, '92 godine. I onda je bio muk. Malo nas je bilo i kad je granatiran Dubrovnik i kad je pocela opsada Sarajeva, koji smo bili protiv rata. Cetiri godine je trajala opsada Sarajeva, 12 600 ljudi je poginulo, od toga 1600 dece. Ranjeno je preko sto hiljada. Ko se uznemirio?!!! Cetiri godine, cetiri zime, bez vode, struje i grejanja, pod stalnom vatrom Karadzicevih junaka. Ljudi, gde ste bili tada!!! Secate li se kad su Beogradjani bacali cvece na tenkove kad su isli da "oslobadjaju" Vukovar? Svasta se desilo pre Blica i Oluje. Samo trebalo se na vreme usprotiviti, odbiti, pobuniti...

Molim Fond za humanitarno pravo da prestane da stiti nas Hrvate. Umemo i sami da se stitimo. Pre neki dan sam napunio 30 godina, rodjen sam u Srbiji, u Novom Sadu. Osnovnu skolu zavrsio sam na Banovom brdu, srednju na Zvezdari. Fakultet u Pristini, u sred NATO bombardovanja. I za sve to vreme svi su znali, od ucitelja, nastavnika i profesora do drugova, drugarica i kolega i koleginica, da sam Hrvat, da sam katolik. Za katolicki Bozic bi mi svi od reda cestitali, kada je Hrvatska osvojila 3. mesto na SP u fudbalu svi su slavili zajedno sa mnom. Naravno imao sam problema zato sto sam Hrvat, ali sam to stoicki podneo. Stidim se istovremeno i Franja Tudjmana i Milosevica. Stidim se mog Hrvata Frenkija Simatovica, stidim se najvise Anta Pavelica i NDH i nadam se da ce mi to moji prijatelji Srbi i Jevreji jednoga dana oprostiti. I voleo bih kada bi ih Stipe Mesic zamolio za oprostaj u ime svih nas Hrvata.

27.o7. 1991.god. Moja porodica i ja smo protjerani iz Borova nas. i jos hiljade drugih iz Vukovara i drugih ostalih mesta od Hrvata mestana i tadasnje HDZ vlasti u kojoj je tada bio i sadasnji predsednik hrvatske S. Mesic.Ako ne verujete pogledajte u arhivi RTS-a. Znaci to se desilo skoro godinu dana pre.Danas smo rasejani po belom svetu a nasa majcica Srbija se nikada ne seti na nas a kamoli da nas spomene. Hvala na razumevanju
Djordje Korac u ime nove americke demokratije proterani srbin iz Borova naselja

Kada ce mo cuti koliko je Hrvata proterano is Hrtkovaca i ostatka Vojvodine? Dvadeset, tridesed, nekliko hiljada ili mozda dvesta hiljada?

Mnogo pre "Bljeska" i "Oluje" jos dok je trajala oluja na Vukovar, dok mi je JNA rusila kucu u Bosni i bose roditelje oterala u hercegovacko bespuce, moja porodica je oterana iz Beograda. Ja sam zahvalan Milosevicu i njegovima sto su to ucunili, jer u Beogradu kao Hrvat stalno sam imao problema jos za vreme Tita, i nije bilo niti teretske sanse dobiti bolji posao. O stanu nisam ni sanjao. Posle 25 godina rada i doprinosa Beogradu oteran sam kao da sam razbojnik iako se nikada ni recima nisam pozalio a kmoli da se oruzano bunim protiv nekoga. Na granici su me pretresli i oduzeli sve sto su mogli, ostavili su mi svega $100 govoreci da sam i to opljackao u Srbiji i da su oni dobrodusni pa ce mi to ipak ostaviti. Ne zelim vam pricati kako je otici preko okeana sa $100 sa porodicom i snaci se ne znajuci nikoga. I dok su Srbi ili Hrvati imali svoje, kako u Srbiji i/ili u Hrvatskoj tako i vani mi smo morali sve sami. Supruga mi je Srpkinja, po majcinoj strani 5 generacija u Beogradu a po ocevoj strani vise nego peta. Ipak ja sam posetio Beograd i to je za mene kao i tada lep, strani grad, medjutim moja supruga vise nikada ne zeli da vidi grad u kome je odrasla, u kome su joj genercije zivele, i iz koga je proterana samo zato sto je udata za Hrvata. Samo, da znate da nismo jedini slucaj, i o nama niko ne pise o nasim pravima i povracaju dobara ni jedna drzava ne brine.

govoriti o progona Hrvata iz Vojvodine a ni reci o progona Srba iz Hrvatske,dok se ja secam 500 000 Srba su isterani, da ne pricam za ubistvo civila na primer u Pakracu oko 2500 Srba ubijeni,u Vukovaru oko 1000 Srba ubijeni,u Gospicu oko 400 ubijeni,u Kninu oko 500 Srba ubijeni,u zapadnoj slavoji oko 1000 Srba ubijeni,da ne pricam kolana izbeglice granatirano oko 700 Ubijeni,itd itd,sasvim logicno da pricamo o progon Hrvata iz Vojvodine,to jeste zlocine,ali cutati progon Srba to je nesto sasvim gadno.

Rasplaka me bre Bivsi Beogradjanine. Hvala tebi i ostalim Hrvatima koji iznose istinu i sa kojom cemo bolje spoznati sebe. U ime svih postenih Srba vam se izvinjavam za bol i maltretiranje koje ste preziveli u zemlji Srbiji. A ti ljudi koji su pokusali da vam naude su sami po sebi nesrecnici i ja ih se gnusam koliko i vi. Osecam se srodnijim sa bilo kojim casnim Hrvatom nego pokvarenim Srbinom. Nadam se da ste tamo negde mnogo sretniji i da cete imati prilike da vidite sta ce Srpski narod iz svega ovoga nauciti. Ziveli.

Moje misljenje je upravo da se napravi makar isto toliko ravnopravnosti medju faktima ako vec ne mozemo da se dogovorimo o tome ko je otvorio "Pandorinu kutiju" kao i da se na zlo nije smelo odgovarati jos vecim zlom (tu mislim i na Srbe i na Hrvate i na Muslimane iz ex-YU).Svi mi koji samo ziveli u ovo gadno vreme nosimo oziljke.Takav je i moj slucaj, odnosno slucaj moje rodbine:moji roditelji kao i svi sa oceve i majcine strane su Srbi iz Kninske krajine (svi proterani 1995), samo je ostao stric u Splitu (svasta je preziveo za vreme rata).Navescu samo da je moj brat iz Splita morao da bezi u Srbiju jos jula 1991 jer su masovno prebijali sve srbe tada,a kao najavu podvlacili ime svakog Srbina u soliteru crvenom bojom na vratima.Eto, ja ne mogu da zaboravim sve to kao sto ne treba da se zaboravi slucaj Hrvata iz Hrtkovca.Ali Gospodo novinari, ako se vec busamo u grudi demokratijom onda trebate svima dati makar jednak tretman u patnji ako pokusavate da "kola vratite na put".Znaci SVE slucajeve zla nad ne-Srbima ali isto tako SVE slucajeve zla nad Srbima TREBA POMENUTI.Inace bi neko mogao da pomisli da ste "pristrasni". To se onda takodje moze nazvati zlocinom.

Vecina mojih drugara Srbijanskih Hrvata je vesto iskoristila rat da zbog toboznjih progona dobije useljenicke vize, uglavnom za Sjedinjene Drzave... Kazu da se tesko zivelo u Jugoslaviji u toku rata, sto je istina, medjutim primenljiva na sve gradjane Srbije...Svima je bilo tesko...
Koliko su sa kalasnjikovima Srbijanci upadali u Hrvatske kuce i isterivali ih iz njih, nije nam poznato... Medjutim poznato nam je da su mnoge Srbe bas tako isterali iz lokala, iz kuca i stanova u Zagrebu...
Simetriji apsolutno nema mesta, pogotovu ne u Vojvodini.

Gospodo dali se secate kada je pocela Oluja u lijepoj nasoj,kog datuma,zaboravili ste.Apsurd...

Sramota je i za Srbe i za Hrvate povodom svega sto se desavalo tih godina (ne ponovilo se). Da li cemo se ikada opametiti ?

Za sve postoje razlozi i posledice, treba otvoriti javnu tribinu naravno sa mestanima i preispitati sta se dogodilo, uzroci posledice, to bi najvise sluzilo gradjanima Srbije, znaci podsticanje na otvorenu debatu, stim sto to treba biti podstaknuto sa strane da bi mestani shvatili nesto novo u zivotu i time doprineli zivotu u Srbiji i celom podrucju. Secam se ipak komentara dva drugara iz hrtkovaca, jedan hrvatski i jedan madjarski gospodin, neznam da li se neko seca tih stvari od pre dva meseca. da neduzim u pitanju je samo sirova balkanska MRZNJA.

Zar je jedna nepravda razlog za drugu?
Zar ako je mene danas netko udario autom, i ja treba da nadjem nekog treceg da ga udarim svojim, (samo zato sto je eto, mene netko sada naljutio)?
Ukljucite mozak molim vas, ako smo vec zaboravili sve one "nepotrebne" ljudskosti i postule lijepoga ponasanja - sto su nas svih nase mame tako cini se davno - naucile.

Naravno da se secamo Oluje. Ali da nije bilo Hrtkovaca ne bi bilo ni Oluje. Licno sam tada odlazila i razgovarala sa nesrecnim gradjanima Hrtkovaca (bilo je i Madjara kojima je preceno). Jedan od njih je dao dve kuce izbeglicama iz Bosne a oni su mu upali u trcu i nisu mu dali da uzme ni osnovnu garderobu). Mojoj prijateljici su u Banovcima bacili bombu u dvoriste. Od soka joj je otac oslepeo i uskoro umro. Nazalost, tada niko nije bio zabrinut, naprotiv, podrzavali su takvu "politiku". Pa su se "desili" Sjeverin, Bukovica i Strpci (opet u Srbiji), mnogo pre Oluje, '92 godine. I onda je bio muk. Malo nas je bilo i kad je granatiran Dubrovnik i kad je pocela opsada Sarajeva, koji smo bili protiv rata. Cetiri godine je trajala opsada Sarajeva, 12 600 ljudi je poginulo, od toga 1600 dece. Ranjeno je preko sto hiljada. Ko se uznemirio?!!! Cetiri godine, cetiri zime, bez vode, struje i grejanja, pod stalnom vatrom Karadzicevih junaka. Ljudi, gde ste bili tada!!! Secate li se kad su Beogradjani bacali cvece na tenkove kad su isli da "oslobadjaju" Vukovar? Svasta se desilo pre Blica i Oluje. Samo trebalo se na vreme usprotiviti, odbiti, pobuniti...

Kada ce mo cuti koliko je Hrvata proterano is Hrtkovaca i ostatka Vojvodine? Dvadeset, tridesed, nekliko hiljada ili mozda dvesta hiljada?

Mnogo pre "Bljeska" i "Oluje" jos dok je trajala oluja na Vukovar, dok mi je JNA rusila kucu u Bosni i bose roditelje oterala u hercegovacko bespuce, moja porodica je oterana iz Beograda. Ja sam zahvalan Milosevicu i njegovima sto su to ucunili, jer u Beogradu kao Hrvat stalno sam imao problema jos za vreme Tita, i nije bilo niti teretske sanse dobiti bolji posao. O stanu nisam ni sanjao. Posle 25 godina rada i doprinosa Beogradu oteran sam kao da sam razbojnik iako se nikada ni recima nisam pozalio a kmoli da se oruzano bunim protiv nekoga. Na granici su me pretresli i oduzeli sve sto su mogli, ostavili su mi svega $100 govoreci da sam i to opljackao u Srbiji i da su oni dobrodusni pa ce mi to ipak ostaviti. Ne zelim vam pricati kako je otici preko okeana sa $100 sa porodicom i snaci se ne znajuci nikoga. I dok su Srbi ili Hrvati imali svoje, kako u Srbiji i/ili u Hrvatskoj tako i vani mi smo morali sve sami. Supruga mi je Srpkinja, po majcinoj strani 5 generacija u Beogradu a po ocevoj strani vise nego peta. Ipak ja sam posetio Beograd i to je za mene kao i tada lep, strani grad, medjutim moja supruga vise nikada ne zeli da vidi grad u kome je odrasla, u kome su joj genercije zivele, i iz koga je proterana samo zato sto je udata za Hrvata. Samo, da znate da nismo jedini slucaj, i o nama niko ne pise o nasim pravima i povracaju dobara ni jedna drzava ne brine.

govoriti o progona Hrvata iz Vojvodine a ni reci o progona Srba iz Hrvatske,dok se ja secam 500 000 Srba su isterani, da ne pricam za ubistvo civila na primer u Pakracu oko 2500 Srba ubijeni,u Vukovaru oko 1000 Srba ubijeni,u Gospicu oko 400 ubijeni,u Kninu oko 500 Srba ubijeni,u zapadnoj slavoji oko 1000 Srba ubijeni,da ne pricam kolana izbeglice granatirano oko 700 Ubijeni,itd itd,sasvim logicno da pricamo o progon Hrvata iz Vojvodine,to jeste zlocine,ali cutati progon Srba to je nesto sasvim gadno.

Gospodo dali se secate kada je pocela Oluja u lijepoj nasoj,kog datuma,zaboravili ste.Apsurd...

Vecina mojih drugara Srbijanskih Hrvata je vesto iskoristila rat da zbog toboznjih progona dobije useljenicke vize, uglavnom za Sjedinjene Drzave... Kazu da se tesko zivelo u Jugoslaviji u toku rata, sto je istina, medjutim primenljiva na sve gradjane Srbije...Svima je bilo tesko...
Koliko su sa kalasnjikovima Srbijanci upadali u Hrvatske kuce i isterivali ih iz njih, nije nam poznato... Medjutim poznato nam je da su mnoge Srbe bas tako isterali iz lokala, iz kuca i stanova u Zagrebu...
Simetriji apsolutno nema mesta, pogotovu ne u Vojvodini.

Molim Fond za humanitarno pravo da prestane da stiti nas Hrvate. Umemo i sami da se stitimo. Pre neki dan sam napunio 30 godina, rodjen sam u Srbiji, u Novom Sadu. Osnovnu skolu zavrsio sam na Banovom brdu, srednju na Zvezdari. Fakultet u Pristini, u sred NATO bombardovanja. I za sve to vreme svi su znali, od ucitelja, nastavnika i profesora do drugova, drugarica i kolega i koleginica, da sam Hrvat, da sam katolik. Za katolicki Bozic bi mi svi od reda cestitali, kada je Hrvatska osvojila 3. mesto na SP u fudbalu svi su slavili zajedno sa mnom. Naravno imao sam problema zato sto sam Hrvat, ali sam to stoicki podneo. Stidim se istovremeno i Franja Tudjmana i Milosevica. Stidim se mog Hrvata Frenkija Simatovica, stidim se najvise Anta Pavelica i NDH i nadam se da ce mi to moji prijatelji Srbi i Jevreji jednoga dana oprostiti. I voleo bih kada bi ih Stipe Mesic zamolio za oprostaj u ime svih nas Hrvata.

Rasplaka me bre Bivsi Beogradjanine. Hvala tebi i ostalim Hrvatima koji iznose istinu i sa kojom cemo bolje spoznati sebe. U ime svih postenih Srba vam se izvinjavam za bol i maltretiranje koje ste preziveli u zemlji Srbiji. A ti ljudi koji su pokusali da vam naude su sami po sebi nesrecnici i ja ih se gnusam koliko i vi. Osecam se srodnijim sa bilo kojim casnim Hrvatom nego pokvarenim Srbinom. Nadam se da ste tamo negde mnogo sretniji i da cete imati prilike da vidite sta ce Srpski narod iz svega ovoga nauciti. Ziveli.

27.o7. 1991.god. Moja porodica i ja smo protjerani iz Borova nas. i jos hiljade drugih iz Vukovara i drugih ostalih mesta od Hrvata mestana i tadasnje HDZ vlasti u kojoj je tada bio i sadasnji predsednik hrvatske S. Mesic.Ako ne verujete pogledajte u arhivi RTS-a. Znaci to se desilo skoro godinu dana pre.Danas smo rasejani po belom svetu a nasa majcica Srbija se nikada ne seti na nas a kamoli da nas spomene. Hvala na razumevanju
Djordje Korac u ime nove americke demokratije proterani srbin iz Borova naselja

Za sve postoje razlozi i posledice, treba otvoriti javnu tribinu naravno sa mestanima i preispitati sta se dogodilo, uzroci posledice, to bi najvise sluzilo gradjanima Srbije, znaci podsticanje na otvorenu debatu, stim sto to treba biti podstaknuto sa strane da bi mestani shvatili nesto novo u zivotu i time doprineli zivotu u Srbiji i celom podrucju. Secam se ipak komentara dva drugara iz hrtkovaca, jedan hrvatski i jedan madjarski gospodin, neznam da li se neko seca tih stvari od pre dva meseca. da neduzim u pitanju je samo sirova balkanska MRZNJA.

Zar je jedna nepravda razlog za drugu?
Zar ako je mene danas netko udario autom, i ja treba da nadjem nekog treceg da ga udarim svojim, (samo zato sto je eto, mene netko sada naljutio)?
Ukljucite mozak molim vas, ako smo vec zaboravili sve one "nepotrebne" ljudskosti i postule lijepoga ponasanja - sto su nas svih nase mame tako cini se davno - naucile.

Moje misljenje je upravo da se napravi makar isto toliko ravnopravnosti medju faktima ako vec ne mozemo da se dogovorimo o tome ko je otvorio "Pandorinu kutiju" kao i da se na zlo nije smelo odgovarati jos vecim zlom (tu mislim i na Srbe i na Hrvate i na Muslimane iz ex-YU).Svi mi koji samo ziveli u ovo gadno vreme nosimo oziljke.Takav je i moj slucaj, odnosno slucaj moje rodbine:moji roditelji kao i svi sa oceve i majcine strane su Srbi iz Kninske krajine (svi proterani 1995), samo je ostao stric u Splitu (svasta je preziveo za vreme rata).Navescu samo da je moj brat iz Splita morao da bezi u Srbiju jos jula 1991 jer su masovno prebijali sve srbe tada,a kao najavu podvlacili ime svakog Srbina u soliteru crvenom bojom na vratima.Eto, ja ne mogu da zaboravim sve to kao sto ne treba da se zaboravi slucaj Hrvata iz Hrtkovca.Ali Gospodo novinari, ako se vec busamo u grudi demokratijom onda trebate svima dati makar jednak tretman u patnji ako pokusavate da "kola vratite na put".Znaci SVE slucajeve zla nad ne-Srbima ali isto tako SVE slucajeve zla nad Srbima TREBA POMENUTI.Inace bi neko mogao da pomisli da ste "pristrasni". To se onda takodje moze nazvati zlocinom.

Sramota je i za Srbe i za Hrvate povodom svega sto se desavalo tih godina (ne ponovilo se). Da li cemo se ikada opametiti ?