Novi državni budžet Rusije: Sve za rat?

Koji su prioriteti nacrta ruskog državnog budžeta za 2024. i kakve bi mogle da budu posledice po tamošnju privredu?

Državna duma, donji dom Ruske Federacije, ovog petka (17. novembar) raspravlja u trećem čitanju o nacrtu predloga državnog budžeta za 2024. godinu. Izdaci bi trebalo da iznose 36,6 biliona rubalja, prihodi 35 biliona rubalja. Deficit u iznosu od 1,6 biliona (0,9 odsto BDP) vlada namerava da pokrije kreditima i sredstvima iz Fonda nacionalnog blagostanja. Taj fond se puni prihodima od nafte i gasa.

Budžet za sledeću godinu težište će imati na vojnim izdacima, jer oko 30 odsto rashoda, oko 10,8 biliona rubalj (šest odsto BDP), biće utrošeno na vojsku. Daljih 3,4 biliona je određeno je za nacionalnu bezbednost i krivični progon. Izdvajanja za socijalne potrebe će da porastu sa 6,5 biliona rubalja u ovoj, na 7,7 biliona u idućoj godini (21 odsto ukupnih budžetskih rashoda).

Izdaci za "pobedu" i "front"

Ruski ministar finansija Anton Siluanov je na sednici nadležnog odbora u Državnoj dumi kao ciljeve predloženog budžeta naveo "pobedu" i "front". Ipak, kasnije je rekao da budžet ne bi smeo da se smatra "vojnim", s obzirom na to da "prednost imaju izdaci za socijalna pitanja".

To je, međutim, samo delimično tako. U apsolutnim brojevima rashodi na području socijale rastu za 1,4 biliona rubalja samo ako se sabere više oblasti: obrazovanje, zdravstvo, socijalna politika i sport. Ali, udeo tih izdataka u ukupnom budžetu je smanjen s 31,7 odsto u ovoj, na 29,9 procenata u idućoj godini.

Povratak u devedesete?

S obzirom na rat protiv Ukrajine rast vojnih izdataka u budžetu ne iznenađuje, ali većina ekonomskih stručnjaka nije očekivala da će u idućoj godini da porastu za čak 68 odsto u odnosu na ovu godinu. To je istakao i Andrej Jakovlev, jedan od osnivača Ekonomske visoke škole u Moskvi, koji danas radi na univerzitetu Harvard u Dejvisovom centru za ruske i evroazijske studije.

Prema mišljenju tog stručnjaka, vrlo je verovatno da će biti neophodna devalvacija rublje kako bi se popunila državna kasa. A to bi, smatra, već 2025. moglo da donese teške makroekonomske rizike zajedno sa visokom inflacijom. Ova situacija Jakovleva podseća na devedesete godine kada je država štampala novac da bi isplatila plate što je dovelo do klasične inflacione spirale.

On takođe očekuje da će ruske vlasti internim izvorima pokušati da nadoknade smanjene prihode od nafte i gasa, koji su pali zbog sankcija i drugih razloga. "Vlasti otvoreno govore o dodatnom ubiranju poreza. To važi i za preduzetnike i za građane", kaže Jakovlev za DW.

On takođe upozorava i na to da je u budžetu predviđena štednja na području zdravstva, obrazovanja i nacionalne privrede: "Najverovatnije će biti smanjeni projekti za izgradnju novih puteva i razvoj hipotekarnih programa."

Rusiji preti nedostatak radne snage

Nacrt državnog budžeta za 2024. sigurno se može označiti kao "vojni", ocenjuje u razgovoru za DW profesorka Natalija Subarevič s Moskovskog državnog univerziteta. Ali, prema mišljenju te ekspertkinje za socijalno-ekonomski regionalni razvoj, o "ratnoj privredi" se može govoriti samo ako dođe do masovnog podržavljenja (nacionalizacije) i prilagođavanja svih privrednih grana državnim vojnim potrebama. A to, kako ističe, za sada nije slučaj.

Profesorka Subarevič smatra da će u ovoj godini uspeti da se ublaži smanjenje prihoda građana do čega je došlo prošle godine. Tome će, napominje, doprineti i državni mesečni dodatak za siromašne porodice s decom mlađom od 17 godina koji je veoma porastao, kao i usklađivanje penzija i rastuće izdatke za plate u vojsci. "Stotine hiljada vojnika pod ugovorom i mobilisanih dobijaju, prema ruskim merilima, veoma visoke naknade. Ukupni prihodi građana rastu, ali ne kod svih ljudi", kaže profesorka Subarevič.

Ona ujedno ukazuje da je akutni problem u Rusiji sve veći nedostatak radne snage, do kojeg dolazi i zbog rata. "Skoro milion muškaraca je nestalo iz realne privrede – neki su pobegli, drugi se bore. Prema procenama demografa, od toga je zemlju napustilo 400.000 do 600.000 najbolje obrazovanih pripadnika srednjeg sloja. Samo mali broj njih se kasnije vratio. Rusija gubi ljudski kapital, a to je ono što najsnažnije podstiče razvoj", objašnjava profesorka Subarevič.

Prema mišljenju ekonomistkinje Aleksandre Osmolovske Susline, uprkos rekordnim izdacima za vojsku i snage bezbednosti, socijalna politika i dalje ima veliku važnost u celokupnoj strukturi državnih rashoda. "Druga je stvar to što se ovaj nacrt ne može nazvati razvojnim", kaže ona za DW i upozorava da će izdaci za vojno-industrijski kompleks, doduše, dovesti do rasta BDP-a, ali da će ostati samo formalni indikator. A to se ne može smatrati pouzdanim dokazom za rast blagostanja građana, ističe Osmolovska Suslina.