Korona je za njih prava blagodet: Testovi kao na traci, milijarde samo stižu

Firma koja drži medicinske laboratorije dodatno je procvetala tokom korone kada su traženi PCR testovi.

Uprkos poplavi brzih antigenskih i kućnih testova, laboratorijski PCR test ostaje najpouzdaniji način da se proveri da li je neko zaražen koronom. A kada se testirate u Nemačkoj, velika je verovatnoća da će uzorak biti obrađen u jednoj od dvadeset laboratorija koje ovde pripadaju Synlabu – od ukupno 47, koliko ta kompanija ima.

Synlab iz Minhena je još 1998. osnovao lekar laboratorijske medicine Bartolomeus „Bartl“ Vimer. Dobro im je išlo i pre pandemije, jer nude čitav niz laboratorijskih pretraga neophodnih u medicini i veterini.

Ali korona se ispostavila kao prava blagodet za firme takve vrste. Synlab je prošle godine sproveo 11,6 miliona PCR testova i samo to im je donelo 620 miliona evra prometa od ukupno 2,6 milijardi prometa čitavog koncerna. Korona im je donela porast obrta od 38 odsto.

Ove godine računaju na novi porast od 17 odsto jer neumorno šire ponudu, pogotovo kad je reč o testiranju na koronu. Već nude i testove kod kojih se uzorak ne uzima štapićem iz nosa ili ždrela, nego se analizira tekućina kojom se ispira grlo – što je naravno mnogo ugodnije. Tu je i test za mališane, takozvana „lizalica“ već popularna za testiranje dece u vrtićima.

Milijarde – a stižu i dalje

Synlab iz Minhena je ubedljiv najveća nemačka laboratorija: sledeći konkurent je Bioscientia iz Ingelhajma koja ostvaruje promet od jedva 280 miliona eura. Ali konkurencija vreba iz inostranstva: Bioscientiju je progutao australijski gigant u području laboratorijske pretrage Sonic Healthcare, a u Evropi su trenutno najveći švajcarski koncern Unilabs i francuski Eurofins Scientifics.

Francuzi, iako u Nemačkoj još imaju samo dve laboratorije, takođe mogu biti zadovoljni koronom: samo u prvom kvartalu ove godine su ostvarili promet od 1,6 milijardi eura, plus od 41 odsto. A oni već jesu izlistani na berzi i vrednost deonica Eurofins Scientific je trenutno negde oko 15,8 milijardi eura.

To je put kojim je sad krenuo i nemački Synlab. Doduše prvog dana promet deonicama im je doneo samo četiri milijarde evra, znatno manje nego što su planirali. Razlog je i što su sa cenom akcija od 18 evra počeli na donjoj granici predviđene vrednosti, a možda i na berzi nisu tačno znali kakav se potencijal krije u ovoj firmi. Na kraju prvog dana, Od 27,5 miliona akcija, sedam miliona nije prodato.

Bez laboratorija se neće moći...

No u Synlabu su uvereni da će se dobar glas o njima pročuti. Samoj kompaniji od tog prihoda treba da stigne oko 400 miliona evra kojima želi da podmiri dugove i širi se akvizicijom drugih laboratorija.

„Za 2021. smo kod našeg organskog rasta već ostvarili izuzetno dobar početak i od januara već dogovorili devet akvizicija“, kaže direktor finansija minhenske kompanije Sami Badarani za javni servis ARD.

Korona je naravno odlična za njihov posao, ali potencijala ima i bez nje: „Sve je više stanovnika naše planete i sve su stariji. Obe te činjenice su dobre za nas“, kaže direktor uprave Matje Florani.

Inače, osnivač Synlaba Bartl Vimer decenijama je član nemačkih Zelenih. Prošle godine je bio kandidat na lokalnim izborima u Berštesgaden landu i ušao je u drugi krug. Ali, to je kranji jug Bavarske, a tamo ipak i dalje pobeđuje Hrišćansko-socijalna unija. Vimer može utehu da potraži u milionima koje obrće njegova firma.