Kako propast auto-industrije potapa ekonomiju zemlje?

Kao veliki deo ekonomije Amerike, industrija automobila je integralno povezana sa finansijskim blagostanjem zemlje.

Na primer, kada neka kompanija otpusti radnike, oni će imati manje novca koji bi trošili u lokalnim preduzećima. Kao posledica sledi još otkaza, jer će prodavnice i restorani otpuštati zaposlene kako bi se suočili sa gubicima.

Nezaposleni ne mogu da priušte letovanja i zimovanja, stoga pati i turistička industrija. Na prvi pogled nepovezane industrije, poput zdravstva, poljoprivrede i telekomunikacija, takođe osećaju ekonomski udar ovih dešavanja.

Novine u SAD su u periodu od 2008. do 2009. godine dosta pisale o usponima i padovima auto-industrije.

U 2006. godini, koja je bila odlična za industriju, proizveli su više od 11,3 miliona vozila.

U 2008, u svetlu recesije, taj broj je iznosio 8,7 miliona automobila i kamiona, što je pad od čak 23 procenta u dve godine.

Jedan čovek ode na svakih devet minuta

Foto: Depositphotos, jerryb7

Prema rezimeu masovnih otpuštanja Zavoda za statistiku rada iz 2008, oko 51.804 radnika u auto-industriji je reklo da je nezaposleno. U 2009. godini, ovaj broj se blago smanjio na 46.306 ljudi.

Trendovi u industriji pokazuju da proizvodnja automobila postaje sve više globalizovana, kao i da radnici posle otkaza poslove traže u drugim oblastima rada.

Nekada poznata kao automobilska prestonica sveta, država Mičigen je imala najgori stepen nezaposlenosti u zemlji za vreme trajanja recesije 2008. i 2009. godine.

Dok je nezaposlenost na nivou nacije iznosila zabrinjavajućih 10 odsto, u Mičigenu je bilo još gore, pa je između 14 i 15 odsto ljudi bilo nezaposleno.

Glavnim krivcima smatraju se masovna otpuštanja u auto-industriji koja su, potom, izazvala domino efekat i u drugim sektorima.

Kako su nezaposleni radnici u auto-industriji tražili poslove, kojih je bilo sve manje, mnogi visokoobrazovani su, u potrazi za zaposlenjem, u velikom broju odlazili iz države.

Između 2001. i 2009. godine, Mičigen je, u proseku, gubio jednog stanovnika svakih devet minuta. Rezultat je gubitak 465.000 ljudi za tih osam godina.

Put ka oporavku

Foto: Depositphotos, vladvitek

Ekonomski oporavak, koji je usledio posle kraja recesije, spor je proces. Zdravstvo je, na primer, počelo da otvara nova radna mesta krajem 2009. godine.

Nezaposleni radnici auto-industrije su nalazili zaposlenje u drugim oblastima rada, čime su doprineli ekonomskom rastu u profesijama poput edukacije.

Ekonomska slika u većem delu zemlje počela je da se popravlja 2010. godine, i pored gubitaka u auto-industriji.

Međutim, uticaj automobilske industrije na američke privredne sektore poput rudastva i turizma nastaviće se u periodu koji sledi.

Na kraju krajeva, baš kao i raseljeni radnici, i ovi privredni sektori naći će nove puteve ka oporavku.