Alarmantno upozorenje: "Dođe li do rata na Dalekom istoku, sledi krah ovog tržišta"

Na to je upozorio Đan Paolo Negrisoli, izvršni direktor farmaceutske kompanije Flamma Group, govoreći za redakciju portala Politico, dodavši kako su "svi u branši vrlo svesni opasnosti koja im preti, ali da je malo ko spreman da to kaže na glas, jer ne žele 'da prizovu đavola'".

Bitno labaviji propisi za zaštitu okoline, jeftinija radna snaga i puka veličina ekonomije, Kini su omogućili da se tokom poslednje dve decenije nametne kao farmaceutska sila.

Spomenuti faktori daju joj kompetitivnu prednost u odnosu na evropske i američke konkurente, zbog čega su vodeće farmaceutske kompanije proteklih godina prebacivale sve veći deo svojih proizvodnih kapaciteta upravo onde.

Nebrendirani lekovi

Životna žila kineske farmaceutske proizvodnje postali su tako nebrendirani lekovi koji se rutinski koriste u bolnicama, a posebno su se istakli u proizvodnji analgetika kao i lekova protiv visokog krvnog pritiska.

Kina praktično ima monopol nad proizvodnjom aktivne supstance za penicilin, zbog čega se postavlja pitanje kako bi se uzurpiranje farmaceutskog nabavnog lanca odrazilo na globalne zalihe penicilina.

U obzir treba uzeti i činjenicu da je Tajvanski moreuz dug 180 kilometara jedan od najprometnijih nabavnih lanaca na svetu i ključna je ruta za transport medicinskih farmaceutskih sastojaka.

U tom području proteklih meseci pojačano "zvecka oružje", jer s jedne strane Peking ima vojne vežbe u neposrednoj blizini ostrva koje smatra svojom teritorijom, dok SAD, Japan i Južna Koreja upozoravaju Kinu da bezbednost i samoupravu Tajvana smatra sopstvenim geostrateškim ciljem, zbog čega je spremna da interveniše ako dođe do promene statusa quo.

"Ako želite da predočite kako bi uzurpacija nabavnog lanca izgledala u praksi, početak pandemije covida-19 možda je najbolji primer takvog scenarija", zaključila je Megi Sejkali, šefica grupe European Fine Chemicals Group, koja zastupa proizvođače aktivnih supstanci u EU.

U razgovoru za Politiko navela je primer Indije u kojoj je nakon prvog većeg talasa zaraze covidom-19 uvedena zabrana izvoza paracetamola što je izazvalo nestašicu tog leka na globalnom tržištu.

Težak zadatak

"Imali smo sreće što pandemija nije toliko dugo trajala i što smo uspeli da se 'pokrijemo' zalihama dok diplomatija nije odradila svoje. Ali treba naglasiti da je diplomatiji trebalo mnogo vremena da s 'prijateljskom vladom' dogovori uslove deblokade nabavke. U slučaju da Kina zaista napadne Tajvan, diplomatija bi imala još i teži zadatak", upozorila je Sejkali, dodavši kako se farmaceuti zapravo boje čak i nametanja sankcija Kini.

Prema poslednjim podacima, Evropa trenutno proizvodi tek četvrtinu aktivnih supstanci za proizvodnju lekova, što je velik pad u odnosu na 2000., kad je proizvodila čak polovinu.

Studija koju je za potrebe spomenute grupe European Fine Chemicals Group sprovela kompanija za istraživanje tržišta IQVIA ukazuje na to da čak tri četvrtine farmaceutskih sastojaka i hemikalija koje Evropa koristi u proizvodnji lekova dolazi iz Azije. U tom kontekstu na kinesko tržište otpada oko 70 posto.

Evropske farmaceutske kompanije poput Olona i Flamm grupe već rade na diverzifikaciji svog nabavnog lanca, ali za takve strateške poteze treba vremena, kojeg u ovakvoj situaciji hronično nedostaje.