Razvoj bespilotnih letelica u Rusiji: Ubrzano nadoknađivanje zaostajanja za svetom

Na to su uticali nedostatak odgovarajućih tehnologija, ali i nezainteresovanost državnog i vojnog vrha.

Dok su Izrael, SAD, Kina, Južnoafrička Republika, Turska, Iran kao i još neke države sveta samostalno ili u kooperaciji razvijali, proizvodili, i uvodili u naoružanje veliki broj tipova BPL različitih vrsta i namena, ruske oružane snage u svom sastavu nisu imale ništa slično čak ni u upotrebi na taktičkom nivou i pored toga što je još od 1991. postojao veliki broj ruskih firmi koje su imale projekte razvoja, kako civilnih tako i vojnih BPL.

U međuvremenu, Rusija ne samo da je u naoružanje svoje Kopnene vojske uvela na hiljade malih taktičkih BPL različitih tipova, već je razvila i počela da koristi srednje izviđačko-borbene (U-CAV, Unmanned Combat Aerial Vehicle) daljinski pilotirane vazduhoplove (klase MALE – Medium Altitude Long Endurance) a većina njih je već korišćeno i u realnim borbenim uslovima odnosno u aktuelnoj ruskoj vojnoj intervenciji u Siriji, ali i iznad istočne Ukrajine odnosno Donbasa, piše Tango six.

Najveći broj ugovora za razvoj novih vojnih BPL koje su sada uvedene u naoružanje ili su blizu ulaska u operativnu upotrebu, potpisan je u periodu 2009-2011. U ovoj analizi prikazaćemo samo najznačajnije i perspektivne ruske BPL uz napomenu da se za mnoge još ne znaju potpuno takne taktičko-tehničke karakteristike.

Na osnovu pre svega fotografija i video snimaka srušenih i oborenih ruskih BPL iznad Sirije ali i Donbasa kojih je do sada bilo na desetine, primećene su mikro i male BPL ZALA 421-08 i ZALA 421-16E kompanije ZALA AERO Group koja se nalazi u sastavu koncerna “Kalašnjikov“, potom letelice Tahion firme “Ižmaš-Bespilotni sistemi“ iz koje dolaze i BPL Grana-1, Granat 2, 3 i 4, Eleron-3SV koje proizvodi Eniks, zatim BPL “Zastava“ (ruska licencni izraelski IAI Bird Eye 400 koji se proizvodi u firmi “UZGA“), Orlan-10 koja je trenutno najrasprostranjenija taktička BPL u ruskim oružanim snagama a tu je i njena nešto veća i unapređena verzija Orlan-30.

Orlan-10 je jeftina, ne toliko savremena ali značajna i najmasovnija BPL koju koristi veliki broj vidova i rodova ruske vojske, najviše u Kopnenoj vojsci (KoV), Vazdušno-desantnoj vojsci (VDV) i Ratnoj mornarici. Letelica je umrežena u zajedničku taktičku komandnu mrežu KoV, osim za taktičko izviđanje koristi se za korekturu artiljerijske vatre na velikim daljinama, pratnju konvoja, patrole, podršku prilikom dejstva taktičkih balističkih raketa. Jedan sistem se sastoji od zemaljske komandne stanice, katapulta koji se može postavljati i na terenska vozila, i 2-4 letelice.

Masa korisnog tereta je 5 kg a njega mogu činiti infracrvene i optoelektonske kamere, ili senzor za otkrivanje taktičkih radio uređaja (Signals Inteligence – SIGINT), ili oprema za praćenje signala mobilne telefonije koja ujedno može da vrši njeno ometanje, tu su potom senzori za otkrivanje radiološke, hemijske i biološke kontaminacije a koristi se i uz sistem za protivelektronska dejstva Leer-3. Brzina letelice se može kretati od 70 do 150 km/h, pogon čini benzinski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, maksimalna masa je 18 kg, lansira se preko katapulta, sleće padobranom, može da ostane u vazduhu 10 do 16 sati, maksimalna udaljenost od komandne stanice je 120 km. Orlan-30 može nositi korisni teret mase 10 kg, ima optoelektronski sistem sa laserskim daljinomerom i laserskim obeleživačem, SIGINT senzore, masa letelice je 27 kg, krstareća brzina 150 km/h i može ostati u vazduhu 5 sati.

Do skoro jedina BPL klase MALE u OS Rusije bila je letelica Forpost koja predstavlja licencnu izraelsku BPL IAI Searcher Mk II iz 90-tih godina koja se u ruskoj firmi UZGA proizvodi od 2011. godine kada je potpisan ugovor za 10 sistema koji su tada vredeli 300 miliona dolara. Prethodno su 2009. iz Izraela naručena dva sistema Searcher Mk II za opitovanje i procenu i isporučeni su 2011 a 2015. je naručena dodatna količina letelica za sklapanje u Rusiji.

Pogonska grupu čini benzinski motor od 80 KS, leteli ca može poneti koristan teret mase 100 kg, autonomija leta iznosi do 18 sati, maksimalna brzina je 200 km/h, vrhunac leta 5700 m a maksimalna udaljenost od komandne stanice 250 km (to se može povećati uz primenu drugih komandnih stanica ili druge BPL koja služi za prenos signala sa komandne stanice). Letelica je opremljena izraelskim optoelektronskim sistemom MOSP-3000 ali sa degradiranim mogućnostima, bez laserskog daljinomera i laserskog obeleživača.

Forpost uglavnom koriste jedinice Ratne mornarice i u manjoj meri Vazdušno-kosmičke snage. 2016. Izrael je zabranio izvoz bilo kakvih BPL u Rusiju ali je Rusija već započela sa razvojem sopstvene verzije Forpost-R sa gotovo kompletno ruskim komponentama a fabrička ispitivanja ove varijante su završena decembra 2019.

Forpost-R je pogonjen ruskim motorm APD-85, masa mu je 500 kg, vrhunac leta je 6000 m, ima ruski optoelektronski sistem GOES-540 sa TV i termalnom kamerom, laserskim daljinomerom i laserskim obeleživačem ciljeva, postoje nagoveštaji da će letelica moći nositi opremu za prikupljanje obaveštajnih podataka na osnovu elektronskih i drugih signala na daljinama do 250 km, potom radar za bočno osmatranje, i da će imati vezu za razmenu podataka sa drugim letelicama (moguće da će video sliku u realnom vremenu moći da razmenjuje sa borbenim helikopterima Mi-28NM za koji je navedeno da će imati takve mogućnosti). Početkom februara 2020. godine potpisan je ugovor za isporuku 10 sistema BPL Forpost-R sa opcijom za još 18 sistema.

21. februara ove godine na televiziji ‘’Rusija 1’’, u emisiji ‘’Vesti nedelje’’ emitovana je reportaža o ruskim bespilotnim letelicama u kome je prikazano da je nova izviđačko-borbena BPL ‘’Inohodec’’ (poznata i kao ‘’Orion’’) borbeno upotrebljena u Siriji. Na snimcima samih borbenih dejstava se vidi da su pri tome primenjena različita vazduhoplovna ubojna sredstva, od nevođenih bombi OFAB-100-120 do neimenovanih vođenih raketa koje su na snimku bile zamućene (pretpostavlja se da su to nove protivoklopne rakete Hermes).

Foto: Profimedia

U jednom trenutku vidi se da je jedna letelica imala 38 borbenih misija, to potvrđuje broj zvezdica ucrtanih na njenom trupu iznad koje je napisano slovo koje označava tip misije, bilo je 17 borbenih misija (B), 20 izviđačkih (R) i jedna nepoznata misija (P) za koju se može pretpostaviti da se vodi pod ‘’ostalo’’ (прочее) ili možda obeležavanje ciljeva (подсвет). Nije sasvim poznato kada je tačno ova BPL poslata u Siriju, spominje se da je to bilo još tokom 2018. godine a na osnovu kadrova može se primetiti da je bila stacionirana i u vazduhoplovnoj bazi T4/Tijas.

Pet dana kasnije ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je u okviru provere ispunjavanja državnih ugovora o nabavci naoružanja za rusku vojsku, posetio fabriku privatnog preduzeća ‘’Kronštad’’ u Moskvi koja upravo proizvodi bespilotne letelice ‘’Inohodec’’. Tom prilikom objavljeno je da će u ovoj godini Ministarstvo odbrane dobiti do 7 sistema ove BPL (svaki sa po jednom zemaljskom komandnom stanicom i tri letelice) za koje je ugovor potpisan avgusta 2020. godine. Prvi opitni sistem prethodno je bio isporučen aprila 2020. dok je tokom 2018. i 2019. za ispitivanje proizvedenio nekoliko letelica za ispitivanje. Prvi serijski sistem predat je Ministarstvu odbrane krajem oktobra 2020.

BPL Inohodec (Orion, Izdelije 90) je prva MALE izviđačko-borbena letelica konstruisana u Rusiji, smatra se analogom američkih MQ-1 Predator i MQ-9 Reaper, razvoj koji je finansiralo rusko Ministarstvo odbrane, započeo je 2011. godine, letna ispitivanja prvog prototipa počela su maja 2016. godine a tokom opitovanja izgubljena su bar dva opitna obrazca. Na međunarodnom avio-salonu MAKS 2019. godine zvanično je saopšteno da je započeta serijska proizvodnja a nakon isporuke prog sistema objavljeno je da su serijski primerci značajno modernizovani u odnosu na prototipove.

Kada su u pitanju taktičko tehničke karakteristike treba istaći da maksimalna masa Oriona iznosi 1000-1200 kg, maksimalna masa korisnog tereta je 200 kg, krstareća brzina 200 km/h, vreme trajanja leta je do 24 časa, vrhunac leta je 7500 m, prototipovi su imali austrijski motor Rotax 914 snage 115 KS sa turbokompresorom dok su na serijskim letelicama primenjeni ruski motori APD-110/120 snage 110 i 120 KS. Maksimalna udaljenost od zemaljske stanice za navođenje je 250-300 km a koristan teret čini različita optoelektronska oprema (u nosnoj tureli sistema MOES su TV i dve termalne kamere, laserski daljinomer i laserski obeleživač), radarski i senzori za prikupljanje obaveštajnih podataka putem otkrivanja različitih signala (ELINT/SIGINT) koji se postavljaju ispod centralnog i zadnjeg dela trupa.

Opitno-konstrukcioni biro (OKB) ‘’Simonov’’ iz Kazanja je, u saradnji sa kompanijom ‘’Kronštad’’, pre 10 godina počeo razvoj i prve ruske izviđačko-borbene bespilotne letelice klase HALE (High Altitude Long Endurance) ‘’Aljtius’’ (Aljtair) čiji je prototip završen 2014. godine a potom je svoj prvi let imao u julu 2016. godine. Program takođe finansira rusko Ministarstvo odbrane a za ispitivanja su proizvedeni prototip Aljtius-M kao i dva prototipa sa oznakom Aljtius-O.

Od 2018. godine je, zbog nemogućnosti OKB Simonova da se nosi sa ovako naprednim programom, na daljem razvoju angažovana fabrika UZGA iz Jekaterinburga. Prototip unapređene verzije Aljtius-U poleteo je avgusta 2019. godine. Do sada su viđena 4 prototipa, izvršena su ispitivanja sa satelitom a prva testiranja upotrebe ubojnih sredstava trebalo bi da budu sprovedena na leto ove godine. Ugovor za dalji razvoj verzije Aljtius-RU potpisan je decembra 2019. a ugovor za nabavku prvih serijskih primeraka potpisan je pre nešto više od mesec dana.

Pogon letelice čine dva dizel motora snage po 250 KS, maksimlana masa je 5000-6000 kg, masa korisnog tereta je 2000 kg (najverovatnije uključujući i naoružanje), vrhunac leta je 12000 m, može ostati u vazduhu do 48 sati, uz vezu za prenos podataka koji sadrži i satelitsku komunikaciju (SATCOM) može biti udaljen od komandne stanice do 10000 km. Takođe osim optoelektronske opreme tu su i mogućniosti nošenja osmatračkog radara kao i senzora koji služe za ELINT/SIGINT.

Buduće vojne vazduhoplovne borbene operacije biće izvođene u sadejstvu višenamenskih borbenih aviona sa posadom i višenamenskih borbenih bespilotnih letelica (koncept poznat kao Loyal Wingman). Rusija se pridružuje klubu zemalja koja će imati i takve letelice, 2011. godine OKB Suhoj započeo je razvoj prve ruske mlazne izviđačko-borbene bespilotne letelice S-70 Ohotnik-B. Prototip S-70-1 (ev. Broj 071) je završen juna 2018, prva taksiranja izvršena su novembra iste godine na aerodromu fabrike NAZ iz Novosibirska (proizvodi taktičke bombardere Su-34) gde je prototip i proizveden. Prvi let obavljen je 3. avgusta 2019. godine sa aerodroma Ahtubinsk gde se nalazi 929. državni letno-ispitni centar.

Na letelici je primenjena aerodinamička šema letećeg krila sa ciljem male radarske uočljivosti a u konstrukciji zmaja su primenjeni RAM materijali (Radar Apsorbing Material) dok je na isti nanesen i RAM premaz. Predviđeno je da se koristi za duboke prodore u neprijateljsku teritoriju i dejstvo na zemaljske ciljeve. Međutim najverovatnije je da će S-70 moći da se upotrebljava i za dejstvo po ciljevima u vazduhu i da će moći koristiti čitav spektar ubojnih sredstava kojima su naoružani ruski taktički borbeni avioni.

Septembra 2019. Suhoj je pokazao video materijal zajedničkog leta S-70 i višenamenskog borbenog aviona 5. generacije Su-57 kako bi se demonstrirala da će ovaj par u budućnosti čini tandem za izvršavanje borbenih dejstava. Poznato je da se treći prototip Su-57, primerak T-50-3 (053) koristi u razvojnom programu S-70, na ovom avionu se ispituje sistem komandi leta kao i druga oprema Ohotnjika.

Taktičko-tehnički podaci još uvek nisu zvanično objavljeni ali se smatra da je avion pogonjen turboventilatorskim motorom Ljuljka/Saturn AL-41F, dužina letelice je oko 14 m, razmah krila oko 19 metara, da je maksimalna masa između 20 i 25 tona, maksimalna brzina oko 1000 km/h, dolet 5000 km i da u unutrašnjim spremnicima može poneti do 2800 kg ubojnih sredstava.

Na prvom prototipu se koristi klasičan izduvnik motora ali je na avio-salonu MAKS-2019. prikazan model letelice koja ima ‘’spljošten’’ izduvnik kako bi se pre svega smanjio infracrveni odraz letelice.

Ilustracija: Depositphotos, digitalstorm

Sredinom januara ove godine RIA Novosti su prenele informaciju da je u okviru letnih ispitivanja na poligonu Ašuluk prvim prototipom izvršeno bombardovanje ciljeva na zemlji nevođenim bombama kalibra 500 kg koje je bilo uspešno. Isti izvor podseća da je prošle godine izvršeno izvršeno i kontrolno gađanje raketama vazduh-vazduh odnosno imitacija njihovog lansiranja zahvatom ciljeva u vazduhu a da će lansiranja pravih raketa vazduh-vazduh biti izvedena u drugoj polovini ove godine. Državna ispitivanja S-70 biće izvedena u periodu 2023-2025. sa još tri letna prototipa čija je proizvodnja u toku, dva bi trebala biti predata na ispitivanje ove a jedan sledeće godine. Početak serijske proizvodnje očekuje se nakon 2025.

Prilikom već pomenute posete ruskog ministra odbrane moskovskoj fabrici preduzeća ‘’Kronštad’’, osim BPL ‘’Inohodec’’ čije je uvođenje u naoružanje već počelo, ministru Šojguu je prikazan i model dvomotorne izviđačko-borbene letelice klase MALE u razmeri 1:1 koja nosi naziv ‘’Sirius’’. Letelica ima dužinu od 9 metara, razmah krila 23 m, visinu od 3,3 metra, maksimalnu poletnu masu 2500 kg, maksimalan koristan teret je do 450 kg a masa goriva 1000 kg.

‘’Kronštad’’ paralelno razvija još jednu letelicu koja je u istoj klasi kao ‘’Aljtius’’ (klasa letelica HALE), to je izviđačka BPL ‘’Helios’’ čiji je model u razmeri 1:1 prvi put je prikazan na međunarodnom avio-salonu MAKS-2019. (letelica prikazana bez imena) a tada je saopšteno da će prvi prototip biti gotov 2023. godine. Helios je ponovo prikazan na izložbi naoružanja i vojne opreme ‘’Armija-2020’’ i to u verziji ‘’Helios-RLD’’ namenjenoj za radarsko osmatranje sa modelom radarske antene postavljene ispod trupa. Tom prilikom su prezentovane novije informacije o taktičko-tehničkim karakteristikama. Maksimalna poletna masa je 4000 kg, razmah krila je 30 m, dužina 12,6 m, visina 3,6 m, masa korisnog tereta je 800 kg, krstareća brzina 350-450 km/h, vrhunac leta do 11000 m, autonomija leta 24-30 časova.

Na ‘’Armiji-2020’’ firma ‘’Kronštad’’ je takođe prikazala i jedan veoma zanimljivi novitet, model mlazne bespilotne letelice ‘’Grom’’ koja je, slobodno se može reći, pandan izviđačko-borbenoj BPL S-70 ‘’Ohotnjik’’. Za Grom je navedeno da je pre svega namenjena dejstvu po ciljevima na zemlji i da može biti naoružana ubojnim sredstvima mase od 100 do 500 kg a da je maksimalna nosivost naoružanja do 2000 kg na 4 podvesne tačke.

Prema objavljenim podacima dužina letelice je 13,8 m, razmah krila 10 m, visina 3,8 m, maksimalna poletna ams je oko 7000 kg, maksimalna brzina 1000 km/h, krstareća brzina 800 km/h, vrhunac leta 12000 m, borbeni radijus 700 km. Osim naoružanja koje će činiti klasične nevođene bombe kao i vođene bombe i rakete vazduh-zemlja, letelica će moći da deluje i u sadejstvu sa tzv. dronovima-kamikazama. Iz kompanije ‘’Kronštad’’ su sredinom marta ove godine saopštili da će Grom moći da kontroliše roj od 10 malogabaritnih dronova ‘’Molnija’’ koji predstavljaju tzv. loitering munition ili kako to Rusi kažu – барражирующи боеприпаси.

U Rusiji je u toku razvoj još nekoliko tipova bespilotnih letelica koje bi se mogle naći u ruskoj vojsci. Konstrukcioni biro ‘’Luč’’ iz Ribinska koji se nalazi u sastavu kompanije ‘’Ruska elektronika’’ razvija BPL ‘’Korsar’’ čija je maketa prvi put prikazana na avio-salonu MAKS-2011. Ugovor sa Ministarstvom odbrane o finansiranju razvoja je potpisan 2009. a letna ispitivanja su započeta 2015. Međutim letelica je od tada pretpela velike izmene i novi redizajnirani Korsar je Ministarstvo odbrane pokazalo početkom maja 2018. godine. Do danas je poznato da letelica može ostati u vazduhu do 10 časova, radijus dejstva je do 160 km, vrhunac leta 6000 m.

Jedan od interesantnijih projekata čija je realizacija međutim prilično neizvesna, jeste razvoj mlazne BPL sa oznakom AR-10 Argument baziran na trenažnom avionu SR-10 koji je svoj prvi let imao 25. decembra 2015. ali koji nakon ispitivanja nije izabran da uđe u sastav vojnih vazduhoplovnih snaga kako bi zamenio čehoslovačke školsko-borbene avione L-39 ‘’Albatros’’.

Privatni konstrukcioni biro SAT iz Moskve pristupio je 2017. godine razvoju bespilotne varijante AR-10. Argument je borbena BPL sa mlaznim motorom AL-55 koja u svom unutrašnjem spremniku dužina 4,4 metra može nositi različita ubojna sredstva od kojih je najveća vođena raketa vazduh-zemlja H-38. Procenjene taktičko-tehničke karakteristike su: maksimalna masa 3850 kg, nosivost 680 kg, maksimalna brzina 910 km/h, krstareća brzina 800 km/h, brzina penjanja 60 m/s, vrhunac leta 11500 m, dolet 1300-2100 km, borbeni radijus 950 km i mogao bi ostati u vazduhu do 6 časova.

Osim klasičnih BPL trenutno postoje i programi razvoja bepilotnih helikoptera, prva takva letelica u Rusiji je izviđačko-borbeni ‘’Katran’’ čiji je model prvi put pokazan maja 2017. godine, nosilac projekat je preduzeće KumAPP iz Kumetratua u kome se trebnutno proizvode helikopteri Ka-226, Ka-31 i Ka-32. Katran, kao i ostali helikopteri OKB Kamova ima koaksijalne noseće rotore koje pokreće motor snage 115 KS, maksimalna poletna masa je oko 500 kg, maksimalna brzina 200 km/h, vrhunac leta je 2000-4000 m, masa korisnog tereta je oko 120 kg a navedeno je i da pri nomralnoj masi letelica može ostati u vazduhu do 4 časa. Do sada je obično objavljivana infromacija da bi se letelica mogla naći u sastavu jedinica Ratne mornarice, kako na brodovima tako i u naoružanju brigada Mornaričke pešadije.

Kompanija VR-Tehnologies koja se nalazi u sastavu koncerna ‘’Ruski helikopteri’’ predstavila je prvi put svoj bespilotni helikopter VRT-300 na međunarodnom avio salonu MAKS 2017. godine a njen razvoj započeo je iste godine. Ovaj bespilotni helikopter takođe ima koaksijalni rotor, isto tako bi mogao biti upotrebljavan na ruskim vojnim brodovima ali se napominje i da je konstruisan i za upotrebu sa ledolomaca u artkičkim uslovima. Maksimalna poletna masa je oko 350 kg, masa korisnog tereta 70 kg, maksimalna brzina 180 km/h, vrhunac leta 3500 m, brzina penjanja 15 m/s, autonomija leta je 5 časova a maksimalna udaljenost od komandne stanice 150 km. Ista kompnaija radi i na razvoju lakog višenamenskog helikoptera VRT-500 koji će imati i svoju bespilotnu verziju.

Već nekoliko godina ruske firme aktivno rade i na razvjanju tzv. dronova kamikaza, na međunarodnoj izložbi naoružanja IDEX-2021. održanoj u februaru iove godine, iz koncerna “Kalašnjikov“ saopštili su završena ispitivanja drona (loitering munition, барражирующи боеприпас) Kub koji prestavlja projekat kompanije ZALA AERO Group. Reč je o letelici dimenzija 1210 x 950 x 165 mm, koja može da nosi koristan teret mase tri kilograma, ima brzinu do 130 km/h i može ostati u vazduhu do 30 minuta.

Foto: Depositphotos, Ruletkka

Ista kompanija razvija i dronove-kamikaze Lancet-1 i Lancet-3, prva ima masu od svega 5 kg i može nositi koristan teret mase jednog kilograma, ostaje u vazduhu do 30 minuta i ima maksimalnu brzinu od 110 km/h. Lancet-3 ima masu od 12 kg, masa korisnog tereta je tri kg, može leteti do 40 minuta i maksimalna brzina je takođe 110 km/h. Početkom decembra prošle godine u ruskim medijima pojavile su se informacije da su ruski dronovi-kamikaze imali borbenu primenu u Siriji.

U tekstu smo već spomenuli višenamensku BPL, dron-kamkazu ‘’Molnija’’ kompanije ‘’Kronštad’’ koja je prvi put prikazana delegaciji ministarstva odbrane prilikom obilaska pogona fabrike ovog preduzeća 26. februara ove godine. Do sada se malo zna o ovom konceptu a do sada je objavljeno da bi letelica mogla da se koristi i kao dron za protivelektronsku borbu i da bi je, osim BPL ‘’Grom’’ mogli koristiti i borbeni avion Su-57 kao i BPL S-70. Navedeno je da je dužina letelice 1,5 m, razmah krila 1,2 m, da ima turbomlazni motor i brzinu 700-800 km/h a da može nositi koristan teret mase do 7 kg.

Paralelno sa razvojem BPL, radi se i na njihovom naoružanju tj, na konstruisanju malogabaritnih vazduhoplovnih ubojnih sredstava u čemu je Rusija takođe prilično zaostajala. Za srednje izviđačko-borbene BPL klase MALE razvijaju se vođene bombe KAB-20, KAB-50, vođene jedreće bombe UPAB-50 dok se na osnovu raketa artiljerijskog raketnog sistema Uragan kalibra 220 mm razvijaju nevođene bombe FAB-100 kao i vođene KAB-100. Od raketnog naoružanja tu su vođene rakete H-50 kao i ‘’Izdelije 85’’ koje su predviđene i za naoružavanje većih BPL.

BPL tipa Forpost, Korsar i Orion bi mogli da nose malogabaritna UBS poput vođene bombe KAB-20 koja ima kalibar od 130 mm, dužinu 900 mm, razmah krila 350 mm, masu od 21 kg i masu bojeve glave od 7 kg. Postoje dve verzije, satelitski navođena KAB-20S i laserski vođena KAB-20L. Vođena bomba KAB-50 ima tri verzije, sa satelitskim, laserskim, televizijskim i termovizijskim vođenjem a bojeva glava preuzeta je sa rakete višecevnog lansera raketa ‘’Grad’’ i može biti kasetna, visoko eksplozivna fragmentna i aerosolna. Gabariti bombe su 1790x290x120, masa je 46 kg a masa bojeve glave 37 kg (napomena da to nije samo eksploziv). Vođena jedereća bomba UPAB-50 dometa 30 km izvedena je iz KAB-50 i ima navođenje uz pomoć satelita.

FAB-100 je fugasna nevođena bomba mase 110 kg sa bojevom glavom mase 100 kg, dimenzijama 2000x430x220 mm takođe može imati kasetnu, visoko eksplozivna fragmentnu i aerosolnu bojevu glavu. Iz ove bombe izvedena je satelitski vođena bomba KAB-100 mase 120 kg dimenzija 2200x430x220 mm. Za nošenje UBS mase do 150 kg za BPL je razvijen poseban nosač BD2-U.

Malogabaritna raketa H-50 mase 50 kg čiji razvoj je u toku, ima dimenzije 1800 x 300 x 180 mm, različite vrste bojeve glave mase od 10 do 20 kg a navodi se da su u ponudi i različiti tipovi glava za samonavođenje, uz osnovno inercijalno vođenje sa korekcijom putem satelita. Nešto veća od nje je raketa koja još uvek nosi oznaku ‘’Izdelije 85’’ dimenzija 2400x400x200 mm, mase 120 kg, sa parčadnom razornom bojevom glavom mase 30 kg.

Za veće bespilotne letelice, poput Siriusa, Groma, S-70 i Aljtiusa predviđeno je postojeće naoružanje koje se već nalaze u arsenalu ili će uskoro biti uvedene u naoružanje taktičkih bobenih aviona VKS. Tu su visoko eksplozivne fragmentne bombe OFAB-250-270, fugasna FAB-500-M62, kasetna RBK-500U i aerosolna ODAB-500PMB. Od vođenih UBS tu su laserski vođene bombe KAB-250LG, satelitski vođene KAB-500S kao i vođene rakete vazduh-zemlja familije H-38.