Većina zemalja danas manje otporna na krizu nego 2007. godine

To pokazuje indeks makroekonomske otpornosti koji su zajednički razvili švajcarski institut SRE i britanski univerzitet LSE.

Novi indeks koristi podatke 31 zemlje sa 75-procentnim udelom u svetskom BDP-u, a čine ga različite varijable koje daju bolju sliku zdravlja ekonomija nego kretanje BDP-a.

Analiza pokazuje da je 80 posto zemalja bilo ranjivije na krizu 2018. nego 2017, a glavni razlozi su iscrpljenost opcija monetarne politike u mnogim razvijenim zemljama te izazovi koji stoje pred bankarskim sektorom, uprkos tome što su finansijske institucije danas jače nego što su bile na početku krize, prenosi portal Novac.hr.

Analiza pokazuje da Švajcarska i Kanada ostaju najbolje držeće ekonomije, a na trećem mestu su SAD. Gledano po regionima, najveći pad otpornosti beleži Evrozona, posebno zemlje periferije poput Italije i Grčke, zbog slabe fiskalne pozicije, iscrpljenosti opcija monetarne politike, još uvek slabog bankarskog sistema, neefikasnosti tržišta rada i slabije razvijenosti finansijskih tržišta.

Ultraprilagodljiva monetarna politika poslednjih godina ostavila je centralnim bankama malo prostora za buduće delovanje i povećala njihovu zavisnost od finansijskih tržišta. Uz nedovoljne strukturne reforme, to bi moglo rezultirati dugotrajnijom recesijom u budućnosti.

Kako bi Evrozona poboljšala svoju situaciju, ocenjuje se da je važan završetak Unije tržišta kapitala koja bi trebalo da produbi finansijska tržišta, diverzifikuje izvore finansiranja i preuzeti dio pritiska s monetarne politike.

Nasuprot makroekonomskom indeksu otpornosti, od početka ovog veka značajno je porasla otpornost domaćinstava na rizike kao što su prirodne katastrofe, smrtnost i potrošnja za zdravstvo.

Zaštita za ta tri potencijalna šoka je udvostručena od 2000. godine, pa danas osiguravajuća industrija raspolaže s 1,2 biliona dolara. Ekonomije koje imaju viši nivo osiguranja ujedno su manje sklone oscilaciji rasta, piše portal.