Zelena tranzicija prilika za novu industrijalizaciju Srbije

Na panelu je ocenjeno da su potrebna zelena kvantitativna olakšanja, ali i da je problem u većini zemalja u finansiranju takvog procesa.

Na panelu je predloženo devet modela finansiranja, među kojima su sredstva međunarodnih organizacija, karbonske takse, zelena kvantitativna olakšanja, zeleni krediti, zelene subvencije, zelene obveznice, državni budžet i javno-privatno-partnerstvo.

Dragan Đuričin iz Saveza ekonomista Srbije smatra da Srbija ima kredibilitet da uđe u proces zelene tranzicije i podseća da su devizne rezerve NBS porasle u godini geopolitičke krize.

Dragoljub Damljanović iz Šnajder elektrika ocenio je da ključ napretka leži u energetskoj efikasnosti. Prema njegovim rečima, kada se spoji tehnološko i IT znanje, mogu da se ostvare nove mogućnosti.

"Zašto bi sada neka firma prelazila na zelenu tranziciju, kada i sada radi dobro i koristi gas, naftu... Konkurentnost će ubuduće sve više zavisiti od toga da li je vaša firma 'zelena' ili nije. Zeleni objekti, zgrade, u veliki preduzećima više nije mogući uslov, već uslov bez kojeg se ne može", ocenjuje Damljanović.

Kaže da tehnologija sada omogućava ogromnu optimizaciju i ocenjuje da će se sve više energije proizvoditi blizu mesta gde će se i trošiti. Međutim, sve to, kako kaže, traži ogromna ulaganja u mrežu. Smatra da Srbija ima dovoljno tehnološko znanje da pokrene proces zelene tranzicije. Očekuje da država napravi adekvatnu regulativu za to.

Sa njim je saglasan i direktor za IT i tehnologiju MK grupe Dejan Cupać. On kaže da je reč digitalizacija sveopšte prisutna i dodaje da se polako podiže svest o zelenoj ekonomiji. Podseća da su pre 30 godina fakulteti u Srbiji imali i robotiku, ali da nisu imali digitalizaciju.

"Tada se upravljalo sa nekim jednostavnim softverima, kada se automatizovalo upravljanje. Ipak se nije mogao obraditi veliki broj podataka u real timeu. Upravo je to moguće u digitaliziciji. Digitalizacija je priča o brojevima, o merenju, o tome koliko možemo obratiti podataka u real timeu", smatra Cupać.

Dejan Malinić iz Saveza ekonomista Srbije smatra da je odgovornost zbog iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije životne sredine na preduzećima, na kojima je, sa druge strane, i najveći teret za izlazak iz ove situacije. On dodaje da su urađeni veliki napori, napravljeni su ozbiljni pomaci u tom pravcu, ali smatra da ne postoji jedinstven konceptualni okvir.

"Vrlo često firme koje imaju obavezno izveštavanje potenciraju dobre vesti, dok se one loše zanemaruju", kaže Malinić.

Medeja Lončar iz kompanije Simens kaže da su vidljivi pomaci u regionu u pogledu zelene tranzicije, ali ocenjuje da smo tek na početku maratona i da je dug put do cilja. Kaže da je digitalizacija vrlo značajna u zelenoj tranziciji.