Stanovi od 2008. jeftiniji 30 odsto

U Novom Sadu, recimo, ima agencija koje na prste mogu da prebroje prodate stanove, a većina njih radije priča u procentima nego o konkretnom broju.

Za takav trend, tvrde poznavaoci, zaslužna je opšta besparica, a povećanjem obaveznog učešća za stambeni kredit na 20 odsto otežano je i zaduživanje.

Podaci kojima raspolaže Privredna komora Srbije (PKS) ukazuju na to da je prodaja stanova u Srbiji na jako niskom nivou. U maju je, kažu, u Beogradu prodato svega 20 stanova, ne računajući Stambeno-poslovni kompleks Stepa Stepanović. "Prodaja je u celoj Srbiji simbolična, a slična je situacija i u okolnim zemljama. U Mađarskoj je, recimo, u odnosu na 2010. prodaja pala za 50 odsto, a u Rumuniji između 17 i 37 odsto", ističe Goran Rodić iz PKS.

Nedeljko Malinović, vlasnik agencije Legat, kaže da je slaba tražnja oborila cene u prestonici između 25 i 30 odsto, pa za kvadrat treba izdvojiti od 1.200 do 1.600 evra, dok za prosečan stan u širem centru prestonice od 30 kvadrata potrebno je odvojiti oko 50.000 evra, a za manju garsonjeru minimum 40.000.

Međutim, pokazalo se da su mnogima to nedostižne sume, jer je u toj agenciji u odnosu na 2008. prodaja pala za neverovatnih 80 odsto, a u poslednja dva meseca nisu prodali nijedan stan.

"Nema se para, a povećanje učešća za stambeni kredit i zaduživanje je dodatno otežalo. I 10 odsto za učešće ljudi su jedva skupljali, a kako će tek petinu cene? To nije toliki problem u Čačku ili Kraljevu, na primer, gde dvosoban stan može da se kupi za 40.000 evra. Međutim, takav stan u Beogradu u proseku košta 100.000, pa je onda ", kaže Malinović.

Kolika je kriza, pokazuje i iskustvo Top tim nekretnina, koji zbog vrtoglavog pada obima posla razmišljaju čak i o zatvaranju agencije. Keš kupaca nema, a kako kažu, i oni kreditni su se povukli. "Ponuda nije loša, ali ni prodavci nisu realni i često žele da prodaju nekretninu po ceni koja ne odgovara kupovnoj moći građana. Zato nije redak slučaj da neki stan čeka kupca osam ili 10 meseci", kaže Gordana Kostan, vlasnica agencije.

U čitavoj Srbiji ista priča...

U Nišu je prodaja prepolovljena, a novi i renovirani stanovi bolje prolaze od onih u starim zgradama. Cena kvadrata novogradnje u centru se kreće od 1.100 do 1.300 evra, a na periferiji od 750 do 850 evra.

"Cene su na istom nivou već tri godine. Doduše, u direktnoj pogodbi prodavca i kupca moguće je spustiti traženu cenu ako je prodaja hitna. Kod novogradnje cenkanjem može da se spusti cena i do 10 odsto", kažu u niškoj agenciji Kuća Petrović. Na kragujevačkom tržištu prolaze isključivo mali stanovi, garsonjere ili jednosobni, a kupci su mahom roditelji iz drugih gradova čija se deca školuju u Kragujevcu.

"U ponudi imamo oko 500 stanova, a mesečno se proda svega dva ili tri. Uglavnom se traži novogradnja po ceni od oko 1.100 evra za kvadrat, dok stara gradnja košta oko 900 evra po kvadratu. S druge strane, dešava se da mesecima stoje oglasi za prodaju stanova u naseljima Centralna radionica, Mala Vaga i Aerodrom", kažu u agenciji Brković.

U centru Novog Sada cene su u piku gradnje 2007. i 2008. dostizale i do 2.000 evra za kvadrat, a sada je kvadrat najskuplje garsonjere 1.200 evra. Na Telep ili Detelinari još su jeftiniji - oko 800 evra. Međutim, i pored pada cena, i agencijama u ovom gradu se događalo da ne prodaju stan mesecima.

"Situacija se malo uravnotežila, ali još nije kao nekada. Više nema ni puno investitora ni kupaca, pa su ponuda i tražnja naprosto izbalansirale cene i tržište", kaže Aleksandar Janjušević, vlasnik NS grupe.

Neke agencije na prste mogu da prebroje prodate stanove, a druge se hvale prodajom od nekoliko desetina stanova mesečno. Međutim, simptomatično je da većina njih i dalje radije priča u procentima, dok konkretni broj prodatih nekretnina niko ne želi da otkrije.

Najtraženiji stanovi od oko 55 kvadrata

Gotovo dve decenije većina neimara u Srbiji gradila je male stanove, jer su upravo nekretnine do 40 kvadrata bile i najtraženije. Tako su se na tržištu nudili dvosobni stanovi od 35 kvadrata, a često su u prodaji bili i oni od 20 kvadrata. Od kada je država postala glavni građevinski investitor promenila se i struktura stanova.

Od ukupno 4.578 stanova koji se grade u naselju Stepa Stepanovi“ na Voždovcu najviše je dvosobnih - 1.285 dok su za 1.094 potencijalna kupca rezervisane nekretnine sa po tri sobe. Garsonjera je najmanje, svega 212, a četvorosobnih 126. Ostalo su jednosobni, dvoiposobni i troiposobni stanovi.

Kako je država trenutno i najveći investitor u oblasti stanogradnje brojke iz Građevinske direkcije Srbije najbolje odslikavaju strukturu nekretnina koje se zidaju. "Prosečna kvadratura stanova koji se grade u Beogradu je oko 55 kvadrata", kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije.

On objašnjava da se "u ekstra i prvoj beogradskoj zoni grade luksuzni i stanovi velike površine. To su skupe i male lokacije, pa se zato pretežno grade veliki stanovi, jer i po propisima uz svaku nekretninu mora da postoji garažno mesto".

"Privatni investitori koji zidaju na Dedinju, u projektnoj dokumentaciji nemaju garsonjere ili jednosobne i dvosobne stanove. Takve strukture stanova zanimljive su građanima koji do krova nad glavom dolaze zahvaljujući stambenim kreditima i to van najatraktivnijih lokacija u glavnom gradu. Manja kvadratura ne znači loš kvalitet, jer zakon zahteva da se poštuju svi parametri kod izgradnje, kao i kvalitet koji je propisan standardima", dodaje Rodić.