Reciklaža u Srbiji na niskom nivou

Za sada, jedino Beograd kao najveći "proizvođač" otpada ima perspektivu za razvoj reciklažne industrije.

O realnim finansijskim efektima je rano govoriti s obzirom da se reciklirani materijal kod nas iskorišćava tek osam odsto.

"Na teritoriji grada Beograda, reciklažna ostrva postavljena su na 39 lokacija, a u planu je postavljanje još 99", rekla je Dragana Miloševski, savetnik direktora JKP "Gradska čistoća"

Sakupljači ambalažnog otpada "rade" svakodnevno i sakupljaju otpad koji se, u zavisnosti od vrste, otkupljuje po niskim cenama. PET ambalaža se može prodati za 15, tvrda plastika 13, a meka pet dinara po kilogramu. Kilogram otkupne cene papira je od dva do šest dinara.

Pojedini ambalažni materijal nema svojstvo kojim se može neograničeno koristiti. Aluminijum je najisplativiji, može se reciklirati beskonačno puta. U svetu se aluminijum reciklira u ogromnim količinama i tako smanjuje potreba za njegovom rudnom eksploatacijom.

U Beogradu to nije slučaj, tako da se limenke bacaju na đubrišta. Tona aluminijuma je 470 evra, a sakupljačima otpada za kilogram se u reciklažnim dvorištima plaća 30 dinara.

"Prema podacima sa pogona “Otpad”, na kome se sakupljaju, razvrstavaju, pakuju i otpremaju sekundarne sirovine, projekat otvaranja reciklažnih ostrva u Beogradu je pokazao dobre rezultate", kažu u "Čistoći".

Do sada je u ovoj godini prikupljeno je više od dve hiljade tona papira, skoro pola tone PET ambalaže, više od devet tona metalne ambalaže, 48 tona tvrde i 121 tona meke plastike.

Kako se ekološka svest u društvu bude razvijala, a naša zemlja približavala EU, jedna od obaveza biće da se dostigne tamošnji nivo reciklaže.

Razvrstavanje u stanu

Čak i u pojedinim zemljama EU ima različitih aršina u reciklaži.

U severnoj Italiji odvajanje otpada započinje još u kući građana. Svi imaju po više kanti u koje odlažu papir, metal, staklo...

Svakoga dana se iznosi drugačija vrsta otpada. Kazne za neispunjavanje obaveza mogu da budu i do 300 evra. Postoje specijalni timovi koji kontrolišu otpad.

Jednom Srbinu je ne tako davno došla kazna na 200 evra, jer je pronađen dokaz da je bacio papir "pogrešnog" dana. U središnjem delu ove zemlje nije tako stroga kontrola dok na jugu Italije građani ne vode računa o reciklaži.