Preti zatvaranje malih pumpi u Srbiji?

To bi značilo da proizvođač, odnosno veleprodavac spusti nabavnu cenu, a da država nastavi da kontroliše cenu na benzinskim stanicama, pišu Novosti.

Ovo bi moglo da reši problem malih pumpadžija koji imaju ozbiljne gubitke radeći u regulisanom tržištu već skoro godinu dana. Njihov opstanak je doveden u pitanje. Ukoliko se ne nađe rešenje može se očekivati da će žitelji malih mesta u kojima su se već pozatvarale škole i gde sve zamire, sada ostati i bez benzinskih stanica.

Pojedini stručnjaci smatraju da bi ova marža od 15 dinara mogla da bude propisana za manje trgovce, dok za veće može da bude niža.

Male pumpadžije ne uspevaju pozitivno da posluju sa sadašnjom maržom od devet dinara po litru goriva. Problem za njih predstavljaju i oscilacije u kretanju cena derivata nafte koje se menjaju svakog petka, a posebno kada dođe do pojeftinjenja, jer su ih nabavili po višim cenama. Kako ističe zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih pumpi Srbije, Bora Tatić, ako se ova situacija nastavi, mali trgovci neće moći da prežive i svi će morati da stave katanac.

"Određeni broj njih već je bio prinuđen da zatvori. Pojedina preduzeća imaju svoju mrežu od 30 do 40 benzinskih stanica i oni razmišljaju da ih zatvore, ne mogu da izdrže", navodi Tatić.

Prema njegovoj proceni u Srbiji trenutno radi oko 200 malih pumpi. On ukazuje i da aktuelne okolnosti, odnosno način državnog regulisanja tržišta, ne bi bilo "strašno" da traje kratko. Međutim, sada su se, kako dodaje, zalihe istanjile, i prave se ozbiljni gubici.

"Negativno utiču male marže, variranje cena gore-dole. Najnezgodnija situacija je kada se petkom objavi sniženje maloprodajnih cena, a gorivo je nabavljeno u prethodnoj sedmici po višim cenama. Mi znamo da je situacija teška i da će biti još teža, ali neko rešenje mora da se nađe da preživimo", objašnjava Tatić.

On kaže da bi sa maržom od 15 dinara mogli pozitivno da posluju.

I Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), smatra da treba podržati male pumpadžije kroz povećanje marže, dok bi za velike trgovce mogle da budu manje.

"Pumpadžije imaju gubitak i kada kupci plaćaju karticom gorivo, jer banka za svoju uslugu uzima 1,6 odsto, što je sada oko 3,1 dinar po litru dizela", navodi Atanacković. Za male trgovce iz unutrašnjosti, kako dodaje, veliki trošak predstavlja i dolazak po nabavku goriva od NIS-a i ne isplati im se da uzimaju manje količine. Što je manja količina, veći je trošak.

Poslednjeg petka je, kako navodi, dizel pojeftinio tri dinara, a to znači da malim pumpadžijama, koji su gorivo nabavili sedmicu pre toga po višim cenama, marža više nije devet, nego šest dinara. Kada banka uzme za svoju uslugu plaćanja karticom 3,1 dinar, ostaje im manje od tri dinara, a treba još da plate i transport goriva. On ukazuje da je problem i što su izgubili deo poljoprivrednika koje su ranije snabdevali, jer im se sada više isplati da odu na pumpu jednog velikog proizvođača koji, prema vladinoj Uredbi, ima obavezu da prodaje dizel po subvencionisanoj ceni. Podsetimo, litar tog dizela košta 179 dinara, i ove nedelje je za 18 dinara jeftiniji od njegove maksimalno dozvoljene cene od 197 dinara.