Mesečna inflacija u novembru 0,9 odsto, međugodišnja 7,5 odsto

Međugodišnja inflacija je u novembru dostigla 7,5 procenata, a u poređenju sa decembrom 2020. godine porasla je za 7,4 posto u proseku.

Istovremeno, iz Narodne banke Srbije su saopštili da je tri četvrtine međugodišnje inflacije u novembru bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, tj. onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u značajnoj meri.

Pored toga, NBS navodi da je međugodišnja bazna inflacija (iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta) i na koju mere monetarne politike mogu da utiču, bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 3,0 posto, što i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka.

Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko 2,0 procenta. Očuvanju bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, poručuje centralna banka.

Kada je reč o povećanju međugodišnje inflacije, ono je i dalje vođeno kretanjem cena hrane i energenata. Cene neprerađene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prošle godine, povećane za 20,7 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 23,8 posto, svežeg mesa od 22,6 procenata i svežeg voća od 18 posto.

Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane su u novembru bile više za 7,1 procenat na međugodišnjem nivou.

Pri tome, ukazuje NBS, treba imati u vidu i činjenicu da su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom 2020. bile na izrazito niskim nivoima usled izostanka znatnog dela tražnje. U narednom periodu se može očekivati smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane, čemu u prilog idu i mere Vlade Srbije o ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica, konstatuje NBS.

Cene energenata su u istom periodu povećane za 13,6 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 25,1 procenat.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći rast potrošačkih cena na mesečnom nivou zabeležili su u novembru hrana i bezalkoholna pića za 1,5 odsto), transport (1,3%), restorani i hoteli i odeća i obuća (za po 1,2%), nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,8%), te stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, kao i zdravstvo (za po 0,6%).

Takođe su poskupele komunikacije i obrazovanje za po 0,1 procenat.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto.

''Očekujemo da će inflacija vrhunac dostići krajem tekuće i početkom naredne godine i da će od drugog tromesečja naredne godine biti u postepenom padu. Sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja", navode iz NBS.

Dodaju da, imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona.

Što se tiče rizici po pitanju inflacije u narednom periodu, stručnjaci NBS kažu da se oni odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, na svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne.