Mali odgovorio Šoškiću: Navikao je da drži predavanja, a gde je znanje na terenu

"Profesor Šoškić je navikao da drži predavanja i u teoriji je, moram reći, odličan. Tu imamo samo jedan problem – gde je to znanje bilo na terenu kada je Šoškić bio guverner Narodne banke Srbije? Gde su te lekcije kako funkcioniše privreda jedne zemlje zaista, gde su rezultati primene tog znanja", napisao je Siniša Mali.

Odgovor Siniše Malog prenosimo u celosti:

"Profesor Šoškić je navikao da drži predavanja i u teoriji je, moram reći, odličan. Dobro je da može da prenese teorijsko znanje o idealnim ekonomskim uslovima, sterilnom ekonomskom ambijentu u kome tržište sve samo reguliše, nema spoljašnjih uticaja i sve funkcioniše po ekonomskim pravilima pobrojanim u udžbenicima. Tu imamo samo jedan problem – gde je to znanje bilo na terenu kada je Šoškić bio guverner Narodne banke Srbije? Gde su te lekcije kako funkcioniše privreda jedne zemlje zaista, gde su rezultati primene tog znanja?

"Nema ih. Nema, jer smo zatekli 2012. godine Srbiju bez investicija, bez radnih mesta pa je nezaposlenost dostigla udžbeničke rekorde jer je svaki četvrti građanin naše zemlje bio bez posla, nema jer smo zatekli ekonomsko-političku bodljikavu žicu oko Srbije koju su investitori zaobilazili jer su svoj novac ulagali u razvijenije zemlje, reformisane, prijateljski raspoložene prema stranom kapitalu.

"Slabe institucije - kaže Šoškić u intervjuu na Insajder TV. Pa zašto ih niste ojačali, imali ste onoliko godina? Zašto smo morali sa reformom da krećemo od nule, zašto smo morali da zavrnemo rukave da otvorimo 400.000 radnih mesta da bi ljudi mogli da izdržavaju svoje porodice? Gde je to razumevanje ekonomskih tokova Šoškiću bilo kada je srpska valuta u kojoj građani primaju platu klizila u ponor pa su za jedan evro naši građani plaćali skok sa 80 do 120 dinara u samo nekoliko godina.

"Evo kratke analize parametara koje Šoškić kritikuje. Prosečna godišnja inflacija, u periodu od 2010. do 2012. godine, kada je guverner bio Šoškić, iznosila je 8,4 odsto. Od 2008. do 2012. godine, kumulativni rast prosečne inflacije je bio 54,3 odsto. Brojni su razlozi visoke inflacije u tom periodu ali su pre svega uzroci dolazili zbog domaćeg, a ne međunarodnog okruženja.

"Najvažnija parola monetarne politike u tom periodu je bila "ne raditi ništa sa monetarnom politikom". Nepreduzimanje mera donela je pomenuti gubitak trećine vrednosti dinara u periodu od 2008. do sredine 2012. Domaći bankarski sektor je skliznuo u krizu jer su rezultati upravljanja finansijskom stabilnošću i nadzor bankarskog sektora bili takvi da su četiri državne banke završile u stečaju. Da problem bude veći, rezultati nepostojanja koordinacije između monetarne i fiskalne politike dodatno podgrevaju inflaciju, jer u tom periodu danak uzima i neodrživo predizborno povećanje plata i penzija iznad svake ekonomske mogućnosti zemlje. Danas kad ocenjujemo rad NBS vidimo da je u poslednjih 10 godina vođeno računa o inflaciji, što pokazuje podatak da se od kraja 2013. godine pa sve do polovine 2021. godine nalazila na nivou od oko dva odsto, što je prvi put da je Srbija imala uporedivu inflaciju sa evropskim zemljama. Sve periode i sve guvernere pre toga, karakterisala je inflacija koja je bila i veća i volatilnija, vrlo često dvocifrena.

"Udeo nenaplativih kredita u 2010. iznosio je 16,9 odsto, u 2011. 19,0 odsto, u 2012. 18,6 odsto. Danas je udeo NPL 3,0 odsto. Devizne rezerve na kraju 2012. godine su iznosile 10,9 milijardi evra. Danas su 21,2 milijardi evra. Strane direktne investicije su na kraju 2012. iznosile 0,8 milijardi evra, a pokrivenost deficita tekućeg računa stranim direktnim investicijama je bila tek 20,5 odsto. Poslednjih osam godina, pokrivenost deficita tekućeg računa je preko 100 odsto.

"Uprkos energetskoj krizi, eksplozivnom rastu uvoznih cena energenata, priliv SDI u 2022. godini je iznosio čak 4,4 mlrd evra, a deficit platnog bilansa je bio pokriven SDI sa 104 odsto. Da bi investitor doneo odluku da investira, neophodno je da zemlja ima dobro poslovno okruženje, dobre perspektive rasta, smanjenju internu i eksternu neravnotežu, kao i makroekonomsku, finansijsku, fiskalnu i političku stabilnost. Što za razliku od perioda pre 2012. Srbija ima već dugi niz godina. Guverner NBS obavlja i funkciju guvernera Republike Srbije u MMF i odgovoran je za sprovođenje aranžamana sa MMF. Aranžman sa MMF-om suspendovan je od strane MMF-a već na samom početku (potpisan krajem 2011, suspendovan početkom 2012). Srbija tada nije uspela da prođe ni prvu reviziju aranžmana. Kao posledicu toga, vrlo brzo smo imali snažan rast premije rizika i povlačenje dela investicija.

"Aksiom bivšeg guvernera NBS je bio "deprecijacija kursa u moje vreme bila dobra za izvoz". Izvoz roba i usluga je u 2012. godini iznosio 11,5 milijardi evra. Deset godina kasnije, u 2022. godini, izvoz roba i usluga je iznosio 38 milijardi evra. U odnosu na 2012. godinu, izvoz je porastao preko 230 procenata, odnosno preko 13 odsto godišnje u proseku i pokazuje da sadašnja politika deviznog kursa nije bila nikakva prepreka ekspanziji izvoza. Naprotiv, stabilnost deviznog kursa predstavlja osnovu ukupne makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti. Pritom, ne postoji oblast prerađivačke industrije u kojoj izvoz nije povećan. Indikator poverenja u bankarski sektor je i štednja stanovništva. Devizna štednja stanovništva u 2012. godini je iznosila samo 8,3 milijardi evra. Danas je 13,7 mlrd evra što je rast od preko 65 odsto.

"Da zaključim, politička trgovina, čiji će račun na naplatu stići naknadno, kroz povećanje unutrašnje i spoljne neravnoteže, slabljnje deviznog kursa, dvocifrena inflacija i realno obezvređivanje plata i penzija bivšem guverneru Šoškiću, je bilo dobro poznato, jer je u periodu pre imenovanja za guvernera NBS obavljao jednu od najviših funkcija u Narodnoj banci Srbije - funkciju predsednika Saveta guvernera, i samim tim je učestvovao u donošenju ključnih odluka i raspolagao svim ključnim informacijama.

"Fiskalna konsolidacija u Srbiji je odlagana iz godine u godinu, a posledice toga stigle su na naplatu nekoliko godina kasnije. Povrh svega, masovno su davane garancije javnim preduzećima za koje se unapred znalo da će biti aktivirane i da će pasti na teret budžeta Republike Srbije, odnosno svih poreskih obveznika. Mnogo znalaca ima Srbija, znamo to svi oduvek. Najviše sportskih komentatora po glavi stanovnika, poznavalaca fudbala, političara, ekonomskih teoretičara, ali, nažalost, malo praktičara koji će stvarno i uraditi nešto.

"Nama nije teško da uradimo teške stvari. Jer znamo da građani Srbije očekuju da osete boljitak, očekuju da se ne bojimo da se uhvatimo u koštac sa reformama, da izguramo teret krize sa što manje gubitaka po njih i da održimo radna mesta jer ljudi moraju da primaju platu.

"Građanima nudimo razvoj, izgradnju škola, bolnica, puteva, nova radna mesta. Danas nudimo rast životnog standarda i ukupan ekonomski rast zemlje. Nudimo sve ono što ste vi propustili da im obezbedite", napisao je Siniša Mali na svom Fejsbuk profilu.