Keš krediti mogu "opeći"

Drugi, pak, koje bi banke jedva dočekale da popune formular, zarađuju dovoljno pa im zaduživanje nije potrebno.

Statistika nam govori da u Srbiji nešto više od 400.000 zaposlenih prima platu između 35.000 dinara i 65.000, i to redovno, te da realno ima uslove da se zaduži kod banaka i da redovno otplaćuje zajam. Kreditiranje u Srbiji stagnira kod svih kategorija. Građani najradije uzimaju gotovinske zajmove. Oni su jedini u aprilu zabeležili rast, po podacima Kreditnog biroa od 2,4 posto, a ukupna suma zaduženja je iznosila 173,38 milijarde dinara. U takvim uslovima konkurencija se zaoštrava. Kamate su veoma različite. Pojedine banke nude zajmove vezane za evre sa stopom višom od 20 posto godišnje, druge su cenu dinarskih kredita snizile ispod tog nivoa.

Stranke koje žele da podignu kredit često su zbunjene i pitaju kako da postupe. Najbolji savet je – nemojte dizati kredit na brzinu. Za buduće dužnike najbolje je da obiđu više banaka, provere uslove, izračunaju troškove i onda donesu odluku.

O tome zašto je ponuda toliko različita, direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić kaže:

"Visina kamate i ostali uslovi kreditiranja zavise od troškova koje banka ima kada obezbeđuje novac za zajmove", objašnjava Racić.

"Što su oni povoljniji i imaju niže kamate, to i bankarima daje veću mogućnost da klijentima ponude povoljnije uslove kreditiranja. Banke koje posluju dobro i ostvaruju profit uvek su u prilici da ponude povoljnije uslove od drugih."

Racić objašnjava da su oni ponudili klijentima dinarske kredite uz kamatu od 15,71 posto na godišnjem nivou.

Za zajam od sto hiljada u dinarima, a uz kamatu od tih 15,71 posto i za rok vraćanja od 60 meseci, kamatni trošak iznosi ukupno 44.985 dinara. Kod kredita, uz iste uslove, ali s godišnjom stopom od 22,21 posto, na ime kamate plaća se 59.717 dinara. Razlika za ceo zajam je 14.732 dinara. Novac koji u Srbiji nije nikako za bacanje..

Banka Inteza nedavno je ponudila „Intermeco„ kredit. Takav zajam omogućava klijentima da odgode ratu otplate kredita čak pet puta tokom perioda otplate. Drugim rečima, ako u kućnom buyetu nešto zaškripi, tu je pomoć. Takvi klijenti su za banku rizičniji pa donose veće troškove, zato su i stope malo drugačije.

"Klijente uvek savetujemo da se racionalno zadužuju i odgovorno upravljaju svojim finansijama", kaže član Izvršnog odbora banke i direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom Veselin Vuković.

"Svesni smo toga da često mogu doći u nepredviđenu situaciju koja im može otežati redovno servisiranje obaveza. Odlaganje tada svakako dobro dolazi."

Njihov kredit se u dinarskoj varijanti odobrava uz kamatu koja je fiksna za rok od 36 meseci i iznosi 24,95 posto i važi za sumu do 100.000 dinara. Za veće kredite, od 250.000 i 450.000, kamata je fiksna za prvih šest meseci. Posle zavisi od šestomesečnog belibora, što je srpska varijanta euribora.

Stručnjaci kažu da je najbolje zadužiti se u valuti u kojoj se prima plata jer se tako rizik svodi na manji nivo.

Što se tiče opšteg pada kamata u Srbiji. sekretar Udruženja banka Veroljub Dugalić nedavno je objasnio da će one pasti. To će se dogoditi kada nam privredni rast bude veći, baš kao i kreditni rejting, a inflacija niža i obavezne rezerve manje.

To, izvesno, neće biti sutra. Zato nije loše iskristiti svaku pogodnost koja se nudi.