Jelašić: Bolje, ali ima još posla

On kaže da je došlo do stabilizacije, uprkos tome što Srbija svakog meseca gudbi 10 do 12 milijardi dinara, da su plate i penzije zamrznute, a da je stopa inflacije od 8 odsto jedna od najvećih u regionu. Guverner je, gostujući u Kažiprstu, ponovio da država mora da reformiše ekonomski sistem kako bi se zemlja oporavila ili kroz smanjenje potrošnje ili kroz povećanje prihoda.

“To su naravno pozitivne stvari, jer smo mi bili u jednoj konstantnoj fazi narušavanja makroekonomskih uslova, pre svega, poslednjeg kvartala prošle godine i prvog kvartala ove godine, to je nužno, ali daleko od toga da je i dovoljno, jer bilo bi najbolje da se u roku od nekoliko meseci vratimo na uslove gde smo bili pre“, kaže on.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže, povodom prve godišnjice svetske ekonomske krize, da se situacija u zemlji u međuvremenu stabilizovala, jer se ne očekuje dodatni pad ekonomske aktivnosti. Povodom 15. septembra, kada je pre godinu dana jedna od vodećih američkih investicionih banaka objavila bankrot, Jelašić je rekao da u Srbiji, takođe, nema ni dodatnog povećanja nezaposlenosti, a ni smanjenja spoljno-trgovinske aktivnosti.

Prema njegovim rečima, budžetski deficit će najverovatnije iznositi 4,5 odsto, što znači da će manjak, umesto planiranih 50 milijardi dinara, najverovatnije iznositi 130-140 milijardi dinara i za toliko država mora da se zaduži. Govoreći o povećanju broja nezaposlenih, koji je posledica krize, on je naveo da je u julu u odnosu na isti mesec lane zabeležen manjak broja zaposlenih za oko 150 do 160 hiljada ljudi.

Zamrzavanje plata i penzija do kraja iduće godine i najviša inflacija u regionu - oko osam odsto na godišnjem nivou znači realno smanjenje dohotka do kraja ove godine za taj procenat i to će se verovatno u manjoj meri, ali dogadjati i iduće godine, rekao je Jelašić.

On je ocenio da je sada na vladi da se opredeli "da li će raditi isključivo na strani prihoda, ili na strani rashoda" i da je za državu mnogo lakše da preko noći reši problem putem povećanja PDV-a. Jelašić je podsetio na preliminarni dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da deficit sledeće godine iznosi 3,5 odsto i da manjak bude samo 100 do 110 milijardi dinara, što znači da je potrebno da se za sledeću uštedi dodatnih oko 40 milijardi dinara.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi od 1. januara bilo deset ili 10 hiljada zaposlenih manje u državnoj administraciji, to bi značilo, ne računajući otpremninu, uštedu od 12 do 14 milijardi dinara na godišnjem nivou, odnosno jednu trećinu od uštede koja je potrebna.

Jelašić je istakao da je potrebno postići dogovor sa predstavnicima MMF, čiji se dolazak očekuje u drugoj polovini oktobra. "Kratki smo svakog meseca 10-12 milijardi dinara i to moramo da finansiramo ili putem izdavanja domaćih hartija od vrednosti ili na svetskom tržištu se moramo zadužiti", rekao je Jelašić.

On je potvrdio da je, prema tvrdnjama MMF-a, postignut dogovor sa predstavnicima Vlade da se izvrši reforma penzionog sistema i da se određeni zakoni pripreme do kraja godine. Jelašić je rekao da će ove godine inflacija biti u okviru planiranih "osam, plus minus dva odsto" i da bi, prema sadašnjim pretpostavkama, trebalo da iznosi oko devet odsto.