Imamo dva gasovoda, a u oba teče ruski gas: "Srbiji treba hitna diverzifikacija snabdevača"

Mihajlovićeva je to poručila u video-poruci kojom se obratila učesnicima osmog ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu.

Mihajlovićeva je podsetila da je 1. februara počela izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, uz podršku EU i EIB i navela da će kada taj gasovod bude operativan u 2023. godini, Srbija biti spremna da se poveže sa drugim gasovodima, odnosno sa drugim snabdevačima gasa.

"Na ovaj način se otvaraju mogućnosti snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz Azerbejdžana (Kaspijskog regiona), iz gasovoda na Južnom gasnom koridoru, ali i iz drugih izvora, postojećih (LNG terminal u Grčkoj) ili onih koji u perspektivi mogu biti izvor gasa za naš region (Istočni Mediteran)", rekla je Mihajlovićeva.

Istakla je da je Srbija diverzifikovala rute, ali da mora da učini mnogo i na diverzifikaciji snabdevača.

"Iako Srbija ima dve rute snabdevanja gasom, kroz te gasovode teče ruski gas. Naša strategija, i zato smo ovde, jeste hitna diverzifikacija dobavljača. Upravo zato, Južni gasni koridor i gasovod TAP kao njegov ključni deo, jeste tako značajan za naše zemlje Zapadnog Balkana", rekla je ona.

Kako je navela, naša vizija i strategija nisu samo interkonekcija Srbija-Bugarska, već i i povezivanje gasovodima sa svim našim susedima.

"Samo ako smo infrastrukturno povezani možemo biti i energetski bezbedni - to je poruka, naš zadatak, naša strategija. To je siguran put na političkoj i energetskoj bezbednosti regiona", poručila je ona u obraćanju.

Energetska tranzicija i borba protiv klimatskih promena su, kako je rekla, globalni procesi koji traže od svake države da pronađe ravnotežu između privrednog razvoja i zaštite životne sredine.

Energetski, ekonomski i politički izazovi sa kojima se suočavaju Evropa i svet zahtevaju zajedničko delovanje, istakla je Mihajlovićeva.

Navela je da su ispred svih nas veliki energetski, ekonomski i politički izazovi koji traže zajedničko delovanje i razumevanje.

Energetska tranzicija traži od svake države da, kako kaže, pronađe ravnotežu između privrednog razvoja i zaštite životne sredine, između energetike i rudarstva i životne sredine.

"Međutim, energetska tranzicija je i pitanje energetske bezbednosti u uslovima kad ne samo energetski sektor, već i čitave ekonomije, idu u pravcu dekarbonizacije. Bez obzira na to koje godine proklamovali kao naš cilj, do kada želimo da budemo karbonski neutralni, mnogo je važnije da li na tom putu imamo jasnu sliku tektonskih promena koje moramo kontrolisano izvesti u sektoru energeske infrastrukture", navela je ministarka.

Izrazila je uverenje da imamo dovoljno snage da se udružimo i dodala da je to jedini način da te ciljeve i ostvarimo, za dobrobit budućih generacija i naše planete.

"Upravo ovde, na našem osmom sastanku, verujem da nam je svima jasno da je ključna pretpostavka gasne, a samim tim energetske bezbednosti Evrope, te zemalja Zapadnog Balkana, kontinuirano, stabilno snabdevanje prirodnim gasom, odnosno diverzifikacija ruta i diverzifikacija snabdevača gasom, ali i jednako važno - formiranje strateških rezervi ovog energenta", rekla je Mihajlovićeva.

Ona je kazala da je bez strateških rezervi ceo kontinent dodatno osetljiv na unutrašnje i spoljne ekonomske i političke faktore.

"Srbija se, kao i druge zemlje Jugoistočne Evrope, suočava sa svim ovim izazovima, možda čak nekad i intenzivnije od zemalja članica EU. Ti izazovi se ogledaju u aktuelnom rastu cena prirodnog gasa, samim tim poremećaja na tržištu".

Dodala je da je veliki izazov i dekarbonizacija, jer je prirodni gas važan kao tranzitno gorivo.

Srbija će moći da se snabdeva gasom iz Kaspijskog regiona

Ilustracija: Depositphotos/3dmentat

Srbija će preko gasne interkonekcije sa Bugarskom imati vezu sa Južnim gasnim koridorom i mogućnost snabdevanje prirodnim gasom iz Kaspijskog regiona, Srednjeg istoka, kao i snabdevanje sa LNG terminala u Grčkoj, izjavio je danas u Bakuu pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Raša Kojčić.

To je deo energetske politike koju sprovodi ministarstvo i koja će osigurati dugoročnu stabilnost u snabdevanju gasom, rekao je Kojčić, u razgovoru sa ministrom energetike Azerbejdžana Parvizom Šahbazovom.

Kojčić je, takođe, istakao da je Srbija otvorena za sve mogućnosti diverzifikacije izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom.

"A, izgradnjom interkonekcije sa Bugarskom, što je deo politike regionalnog povezivanja koje sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, dobićemo mogućnost da se povežemo na Južni gasni koridor", naveo je Kojčić, saopštilo je ministarstvo.

Cilj Srbije je, kako je rekao, dugoročna stabilnost u snabdevanju gasom.

Kojčić i Šahbazov sastali su se tokom Osmog ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora, koji se održava u Bakuu i razgovarali o unapređenju odnosa u gasnom sektoru i saradnji u drugim oblastima energetike.

"Južni gasni koridor ima veliki značaj za diverzifikaciju snabdevanja gasom Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike radi na regionalnom gasnom povezivanju. U tom smislu, ključna je interkonekcija sa Bugarskom kroz izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad, koju je podržala EU", naveo je Kojčić.

Time se otvara mogućnost povezivanja sa Južnim gasnim koridorom, čime dobijamo potpuno novu rutu snadbevanja gasom i drugi izvor snabdevanja, dodao je on.

Kada je reč o unapređenju odnosa sa Azerbejdžanom, osim u sektoru nafte i gasa, postoji veliki prostor za saradnju u oblasti energetske tranzicije, korišćenja OIE, razmene iskustava, kao i u unapređivanju poslovnih veza između privrednih subjekata u oblasti energetike", rekao je Kojčić.

Azerbejdžanski ministar energetike zahvalio je potpredsednici vlade i resornoj ministarki Zorani Mihajlović na dosadašnjoj saradnji, obraćanju na ministarskom samitu i učešću ministarstva u radu savetodavnog veća.

"Sa Srbijom imamo odlične odnose u svim oblastima, političkim i ekonomskim. Kada govorimo o energetici, sporazum o saradnji koji ćemo potpisali prilika je da produbimo saradnju i razgovaramo o konkretnim koracima u narednom periodu. Količine gasa koji eksploatišemo i izvozimo, posebno imajući u obzir istražna polja, biće dovoljna i za snabdevanje Srbije i drugih balkanskih zemalja", rekao je Šahbazov.

Istakao je da je Srbija za tu zemlju važan partner, s obzirom na geopolitički položaj i odnos Srbije prema EU, kao i činjenicu da je u Energetskoj zajednici.

I želimo da razgovaramo konkretnije na svim nivoima o budućoj saradnji, rekao je Šahbazov.

Kojčić je u Bakuu, tokom osmog ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora, razgovarao i sa delegacijom kompanije Masdar iz Abu Dabija, koju je predvodio Mohamed Džamal al Ramahi, izvršni direktor, o projektima koje ova kompanija realizuje u Srbiji, kao i unapređenju saradnje u oblasti zelene energije i investicija u OIE u Srbiji.